Add parallel Print Page Options

23 Кад бич смрти изненада ошине,
    он се руга очајању недужних.
24 Кад земља падне у руке опаких,
    он застире очи њеним судијама.
    А ако не он, ко онда?

25 »Моји су дани бржи од гласника,
    без трунке радости пролећу.

Read full chapter