Add parallel Print Page Options

14 »Његовим копљем пробо си главу ратницима
    када су као вихор јурнули да нас распрше,
    ликујући као они који сиромаха прождиру у потаји.
15 Ти својим коњима изгази море,
    силне воде комешајући.

16 »Када сам то чуо, утроба ми задрхта,
    усне ми забридеше од тога звука.
Трулеж ми се увуче у кости,
    а ноге заклецаше.
Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване
    народу који нас је напао.

Read full chapter