Add parallel Print Page Options

15 Ти својим коњима изгази море,
    силне воде комешајући.

16 »Када сам то чуо, утроба ми задрхта,
    усне ми забридеше од тога звука.
Трулеж ми се увуче у кости,
    а ноге заклецаше.
Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване
    народу који нас је напао.

17 »Иако смоквино стабло не пупи
    и на лози нема грожђа,
иако је подбацио род маслине
    и њиве не дају храну,
иако нема оваца по торовима
    ни говедâ по оборима,

Read full chapter