Add parallel Print Page Options

15 За кожу сам своју, ја зашио кострет,
    у прашину достојанство своје уваљао.
16 Од ридања подбуло је лице моје,
    капци су ми попут смрти црни,
17 премда насиља нема у рукама мојим
    и моја је молитва чиста.

Read full chapter