Add parallel Print Page Options

Јеремијина тужбалица

Завео си ме, о, Господе, и ја сам заведен!
    Надјачао си ме и надвладао ме.
Свако ми се руга, целодневна сам им
    и прича и подсмех.
Кад год говорим, ја вапим.
    „Насиље и пустош“ вичем!
А Господња реч ми је постала ругло
    и целодневни церек.
А рекао сам: „Не спомињем га више!
    Више не говорим у његово име!“
Али у срцу ми је било као ватра,
    као пламен стешњен у костима.
Изнурило ме је и више нисам могао
    да се суздржавам.

Read full chapter