Add parallel Print Page Options

Зато земљу проклетство прождире,
    становници њени су под кривицом.
Зато су попаљени становници земаљски,
    и људи је мало преостало.
Вино ново тугује, лоза вене,
    уздишу сви што весела срца беху.
Нема више весеља уз бубњеве,
    оконча се граја слављеника,
    умукла је свирка на цитарама.

Read full chapter