² Господе, стено моја,
    тврђаво моја, избавитељу мој.
Мој Бог је мени стена,
    где заклон налазим.
Штите мој, роже мог спасења,
    заклоне мој, уточиште моје!

³ Призваћу Господа славе предостојног,
    и он ће ме спасти од мојих душмана.
⁴ Смртна су се ужад сплела око мене,
    ужаснут сам разорним рекама.
⁵ Ужад су ме Света мртвих опколила,
    смрт ме вреба са својим замкама.

⁶ У невољи завапих Господу,
    и повиках ка Богу својему.
Из свог храма глас је мој чуо,
    мој вапај стиже до њега,
    до његових ушију.
⁷ Тад се земља уздрма, затресе,
    задрхташе темељи планина,
    стресоше се због његовог гнева.
⁸ Дим се диже њему из ноздрва,
    огањ пламти из његових уста,
    жар угљени из њега избија.
⁹ Он небеса пресави и сиђе,
    под ногама густа му је тама.
¹⁰ Херувима узјаха, полете,
    и заплови на крилима ветра.
¹¹ Од таме начини око себе шатор,
    сеницу за себе од тамних вода
    и од облака тамних.
¹² Од сјаја пред њим прођоше облаци,
    пљушти град и угаљ ужарени.
¹³ Тада Господ загрме с небеса,
    разлеже се глас Свевишњега,
    град и угаљ ужарени.
¹⁴ Стреле своје одапе и душмане расу,
    бљесну муњама, у пометњу их баци.
¹⁵ Кад си Господе почео да караш,
    кад ти дах из ноздрва плану,
долине се водне показаше,
    открише се темељи света.

¹⁶ Руку пружи са висина, дохвати ме,
    из вода ме моћних извуче,
¹⁷ од моћног ме избави душмана,
    и од оних јачих што ме мрзе.
¹⁸ Навалише на мене у дан моје муке,
    али Господ ми је био ослонац.
¹⁹ Изведе ме на пространо место,
    избави ме јер сам му по вољи.

²⁰ Господ ми по правди мојој плати,
    награди ми чистоћу руку мојих,
²¹ јер путеве Господње сачувах;
    Богу своме ја нисам скривио.
²² Судови његови сви су ми пред очима,
    од одредби његових одвратио се нисам.
²³ Пред њим сам ја био беспрекоран,
    сачувао сам себе од кривице,
²⁴ по правди ме је мојој Господ наградио,
    руке су ми недужне пред његовим очима.

²⁵ Ти вернима исказујеш верност,
    беспрекорнима узвраћаш поштењем.
²⁶ С чистима ти поступаш чисто,
    а с опакима поступаш лукаво.
²⁷ Ти избављаш кротак народ,
    а обараш поглед узносити.
²⁸ Јер ти, Господе, светиљку ми палиш,
    мој Бог моју таму расветљује.
²⁹ Јер са тобом ја разбијам чету,
    с Богом мојим прескачем зидине.

³⁰ Пут је Божији беспрекоран,
    реч је Господња у ватри прекаљена;
    штит је свима што у њему уточиште траже.
³¹ Јер ко је Бог осим Господа?
    Ко је стена осим нашег Бога?
³² Он је Бог који ме снагом опрема,
    он пут мој чини беспрекорним.
³³ Даде ми ноге хитре ко у кошуте,
    постави ме чврсто на висине.
³⁴ Руке моје учи војевању,
    да лук бронзани натежем мишицама.
³⁵ Ти ми дајеш штит спасења свога,
    десница ме твоја подупире,
    твој одазив чини ме великим.
³⁶ Шириш тло под кораком мојим,
    да ми ноге не би посрнуле.

³⁷ Душмане своје гоним и сустижем,
    не враћам се док их не докрајчим.
³⁸ Разбијам их и не могу устати,
    и падају под моје ноге.
³⁹ Ти ме опремаш снагом за битку,
    и обараш пода мном моје противнике.
⁴⁰ Ти учини да душмани моји
    реп свој подвију преда мном,
    да мрзитеље своје искореним.
⁴¹ Завапише, али им спаса нема ниоткуда;
    Господу завапише, али он им не одговара.
⁴² Измрвих их као прах пред ветар,
    избацих их као блато са улица.
⁴³ Ти си ме избавио од сукоба с народом,
    и поставио ме за главу пуцима.
Народ који нисам знао,
    тај ми народ служи.
⁴⁴ Туђинци ми ласкају,
    чим ме чују, они ме слушају.
⁴⁵ Туђинци губе срчаност,
    из својих тврђава излазе дрхћући.

⁴⁶ Живео Господ! Благословена била стена моја!
    Узвишен био Бог мога спасења!
⁴⁷ То је Бог што ме освећује,
    он мени покорава народе;
⁴⁸ избавља ме од мојих душмана.
    Над мојим си ме мрзитељима узвисио,
    избавио ме од човека насилног.
⁴⁹ Зато ћу те хвалити, Господе, међу пуцима,
    твоје ћу име песмом прослављати.

⁵⁰ Велико спасење даје своме цару;
    исказује милост помазанику своме, Давиду,
    и његовом потомству довека.