Add parallel Print Page Options

Отврднућу ти чело да буде као дијамант, тврђе од кремена. Не бој их се и не дај се смести пред њима, јер су одметнички дом.“

10 Још ми рече: „Сине човечији, узми к срцу све речи које ти говорим и помно слушај. 11 Иди своме народу у изгнанству и говори им. Реци им, хтели они да слушају или не: ’Говори Господ Бог.’“

12 Тада ме је Дух подигао, и чуо сам иза себе тутњаву громког гласа: „Нека се благосиља Слава Господња у његовом месту!“ 13 Онда сам чуо лепет крила оних бића како ударају једно о друго, и звук точкова поред њих, и тутњаву громког гласа. 14 Дух ме је, затим, подигао и однео. У души сам био огорчен и љут, а Господња ме је рука тешко притисла.

15 Потом сам дошао у Тел-Авив, к онима у изгнанству који су живели поред реке Хевар и остао тамо с њима. Седам сам дана седео запањен међу њима.

Језекиљ на стражи

16 Кад се навршило седам дана, дошла ми је реч Господња: 17 „Сине човечији, поставио сам те стражарем дома Израиљевог; слушај моје речи и опомињи их у моје име.

Read full chapter