Књига пророка Исаије 1:1-27:3
New Serbian Translation
1 Виђење Исаије сина Амоцова, што је за Јуду и Јерусалим видео у време Јудиних царева: Озије, Јотама, Ахаза и Језекије.
Неразумни и грешни народ
2 Чујте, небеса! Слушај, земљо,
јер говори Господ:
„Синове сам васпитао и подигао,
а они се одметнуше од мене.
3 Во познаје власника својега
и магарац јасле господара својега.
Израиљ не зна;
народ мој не разуме!“
4 Јао, грешнога ли пука,
народа огрезлог у кривици,
потомака злочиначких,
синова покварењачких!
Господа су оставили;
Светитеља Израиљевог презрели,
леђа му окренули.
5 Где још да ударим,
одметници тврдокорни?
Сва је глава болна
и све срце изнемогло;
6 од пете до главе здравог места нема,
него су убоји и модрице и ране отворене;
очишћене нису,
у завојима нису,
уљем заблажене нису.
7 Опустошена вам је земља,
огањ вам је градове попалио,
ваше њиве пред вама харају туђинци.
Пустош је као кад опустоше туђинци.
8 Остављена је ћерка сионска
као сеница у винограду,
као колиба у градини за краставце,
као град под опсадом.
9 Да нам Господ над војскама
није оставио остатка,
као Содома били бисмо,
слични Гомори били бисмо.
10 Реч Господњу чујте,
главари содомски!
Закон Бога нашег послушајте,
народе гоморски!
11 „Шта ли ће мени мноштво жртава ваших?
– говори Господ.
Сит сам овнујских свеспалница
и наслага лојних са телади гојних.
И крв од бикова и јагањаца и јараца
не мили се мени.
12 Кад долазите да ми се покажете,
ко то тражи од вас
да по мојим предворјима трупкате?
13 Не умножавајте безвредне приносе,
кађење на које се гадим;
младине и суботе, сазивање сазива,
не подносим зле[a] свечаности.
14 Младине ваше и празници ваши,
то мрзи душа моја,
то је терет за ме,
додија ми подносити.
15 Кад за молитву ширите руке своје,
ја од вас одвраћам очи своје;
и кад продужујете молитву,
ја вас не слушам.
Ваше су руке огрезле у крви.
16 Оперите себе, очистите себе.
Уклоните злоћу дела ваших испред очију мојих.
Престаните зло чинити,
17 учите се добро чинити: тежите праву,
ублажите угњетавање,
дајте права сиротињи,
парничите се у корист удовице.
18 Затим дођите да расправљамо
– говори Господ –
буду ли греси ваши као скерлет,
постаће бели као снег;
буду ли црвени као пурпур,
постаће као вуна.
19 Ако будете вољни и послушате,
добра земаљска јешћете.
20 А ако одбаците и буните се,
мач ће вас прогутати
– јер уста Господња рекоше.“
Тужбалица над Јерусалимом
21 Како се претвори у блудницу
верна насеобина!
Била је пуна правичности,
у њој је боравила правда,
а сада су убице.
22 Твоје је сребро као згура постало.
Твоје пиће се разводнило.
23 Твоји главари су се одметнули,
с крадљивцима другови су постали.
Сваки се граби за мито
и хрли за поклонима.
Право сиротињи они ускраћују;
удовичина парница до њих не досеже.
24 Зато говори Господар,
Господ над војскама, Силни Израиљев:
„Ах, кад се искалим на противницима
и кад се осветим непријатељима!
25 Кад руку на тебе испружим,
да лужином згуру твоју очистим,
да из тебе онечишћења уклоним.
26 Па ти судије опет поставим као некад,
саветнике као од давнина,
те да те прозову
’Град праведности’,
’Верна насеобина.’“
27 Правда ће откупити Сион,
и праведност покајнике његове;
28 а преступници и грешници заједно ће се скршити
и они који напуштају Господа погинуће.
Против обожавања светог дрвета
29 „Због племенитог дрвећа ће се стидети,
зато што их славите;
и због лугова ћете се црвенети,
зато што сте их изабрали.
30 Ви ћете бити слични храсту,
с лишћем што се на њему суши.
Налик лугу у ком воде нема.
31 И скривено благо ће бити као кучина,
и онај ко га начини као варница –
обоје ће заједно изгорети,
а нико неће гасити.“
Мир неуздрмани
2 Виђење Исаије сина Амоцова за Јуду и Јерусалим.
2 Догодиће се у последње дане
и гора Дома Господњег
биће постављена врх гора,
и узвишена изнад брегова.
Сви пуци према њој ће се стицати.
3 Многи народи ће ходати и говорити:
„Хајде, попнимо се на гору Господњу,
у Дом Бога Јаковљева,
те да нас он научи путевима својим,
и да ми ходамо стазама његовим.“
Јер ће поучење изаћи са Сиона,
и реч Господња из Јерусалима.
4 Па ће он бити судија међу пуцима,
и он ће бити меродаван за народе многе;
те ће они мачеве прековати у раонике,
а копља у српове.
Неће више народ против народа подизати мачеве,
нити ће се више учити ратовању.
5 Доме Јаковљев, хајдемо,
у светлости Господњој да ходамо!
Долазак Господњи
6 Та, ти си напустио свој народ,
дом Јаковљев.
Зато што су пуни врачања са истока
и гатара као Филистејци,
и деци туђинаца они се умиљавају.
7 Његова земља је сребра и злата пуна,
и ризницама његовим нема броја;
његова земља је коња пуна,
и колима његовим нема броја.
8 Његова је земља идола пуна,
и пред делом руку својих они ничице падају,
пред оним што прсти њихови начинише.
9 Ипак, човек ће се савити,
и муж ће се понизити,
а ти им нећеш опростити.
10 Уђи у стену, сакриј се у прашину
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова.
11 Охоли човеков поглед биће скрхан
и бахатост људска понижена.
Господ ће бити узвишен, он једини – у дан онај.
12 Јер биће то дан Господа над војскама
против свих поноситих и надмених,
против свих што се узвисише
да их он обори;
13 против свих кедрова ливанских, високих и уздигнутих,
и против свих храстова васанских,
14 и против свих гора високих,
и свих брегова уздигнутих;
15 и против сваке куле високе,
и против свих зидина утврђених;
16 против свега бродовља тарсиског,
и против свих бродова раскошних.
17 Охолост људска биће скршена,
и надменост људска понижена.
Господ ће бити узвишен,
он једини – у дан онај,
18 а идоли ће нестати потпуно.
19 Нека уђу у пећине стеновите,
и у земунице у прашини,
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова,
кад устане да потресе земљу.
20 У дан онај човек ће побацати
своје идоле сребрне и своје идоле златне,
што су их њему начинили,
да се клања ничице
кртицама и слепим мишевима.
21 Улазиће у пећинске шупљине
и у распуклине у стенама
пред страхом Господњим,
пред сјајем величанства његова,
кад устане да потресе земљу.
22 Чувајте се, дакле, од човека!
Он дах има у ноздрвама.
Та, шта он вреди?
Безвлашће у Јерусалиму
3 Гле, Господар,
Господ над војскама,
одузима Јерусалиму и Јуди
снабдевање и издржавање,
снабдевање хлебом и снабдевање водом,
2 јунака и ратника,
судија и пророка,
руководиоца и старешину,
3 педесетника и претпостављеног,
саветника и вештог стручњака,
и онога који се предвиђањем бави.
4 „И дајем им дечаке за главаре;
и ћудљиве да над њима управљају.“
5 Народ гоњен бива: човек на човека,
и човек на ближњег својег;
дрски су: дечак на старешину,
и простак на одличника.
6 А свако ће хватати брата својега
у дому оца својега:
„Ти плашт имаш! Дођи! Поглавар буди наш!
Ово расуло узми у руке своје!“
7 А он ће се бранити у онај дан:
„Нећу то да исправљам.
У Дому моме хлеба нема, ни плашта нема.
Немој мене постављати за народног главара.“
8 Јер Јерусалим се руши,
и Јуда пада,
зато што су речи њихове
и дела њихова против Господа
пркошење у лице Слави његовој.
9 Израз лица њиховог против њих сведочи;
и као Содома грехом својим
размећу се и не крију.
Тешко души њиховој!
Сами себи пропаст припремају.
10 Кажите праведнику: биће му добро,
јер ће се хранити плодом дела својих.
11 Тешко опакоме на зло,
јер дела руку његових на њега ће пасти!
12 Народе мој!
Малолетници су њихови тлачитељи
и жене над њим владају.
Народе мој!
Који те воде, они те заводе,
и путеве твојих стаза они су запетљали.
13 На парницу Господ се подиже
и стао је на суд с народима.
14 Господ ће на суд доћи
против старешина народа својега
и против главара њихових:
„То сте ви виноград мој опустошили;
у вашим кућама сте задржали
што сте од сиромаха отели.
15 Шта вам је, те народ мој тлачите
и лице сиромаха дробите?
– говори Господар, Господ над војскама.“
Приговор Сионкама
16 И рече Господ:
„Шта се то шепуре ћерке сионске,
те ходају испружених вратова,
и очима намигују,
корацима ситним корачају,
ланчићима на ногама звецкају?
17 Господар ће учинити да теме ћерки сионских оћелави.
Господ ће разголитити стидна места њина.“
18 У дан онај ће Господар стргнути блештавост ланчића и гривни и месечића 19 и наушница и наруквица и копрена 20 и турбана и огрлица и појасића и стакалаца с мирисима и амајлија 21 и прстења и носних колутића 22 и скупоцених хаљина и плаштева и огртача и торбица 23 и шљокица и кошуљица и повезача и капица.
24 Место миомириса биће смрад;
место појаса биће врпца,
место коврџа биће обријано теме,
место гиздаве хаљине биће кострет,
место лепоте биће жиг.
Јерусалимске удовице
25 Мужеви ће твоји од мача погинути,
у окршајима јунаци твоји,
26 На вратницама твојим ће се кукати и туговати,
на земљи ћеш седети напуштена.
4 И седам ће се жена грабити
за једног човека – у дан онај –
и рећи ће: „О свом трошку ћемо се хранити;
о свом трошку ћемо се одевати.
Само нам дај да твоје име носимо;
скини са нас ту срамоту нашу.“
Остатак у Јерусалиму
2 У дан онај биће Изданак Господњи на дику и славу, а земаљски плод на достојанство и величанство избављенима и Израиљу. 3 Тако, који преостане на Сиону и који преживи у Јерусалиму, зваће се „свети“, свако ко је уписан међу живе у Јерусалиму.
Обећање обнове
4 Кад Господар љагу спере са сионских ћерки, и обрише крв проливену посред Јерусалима, духом суда и духом очишћења ватром; 5 тад ће Господ створити над целом чврстом гором сионском, и над саборима њеним: облак и дим дању, сјај пламена да блешти ноћу, јер ће он, Слава, заклон поврх свега бити 6 и сеница као сенка дању од припеке, штит и уточиште од олује и пљуска.
Песма о винограду
5 Запеваћу миљенику своме,
песму љубавника својега о винограду његовом.
Мој миљеник је виноград имао
на брдашцу родноме.
2 Он га окопа и од камења очисти,
те лозу племениту у њему посади.
Посред њега он кулу подиже
и у њему муљару сагради.
Чекао је да му роди грожђе,
а он њему изроди вињаге.
3 „Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци,
ви будите судије на суду измеђ’ мене и мог винограда.
4 Шта још могох учинити за виноград мој,
а да му нисам учинио?
Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе,
а он је изродио вињаге?
5 И сад да вам кажем
шта ћу да учиним винограду своме:
плот ћу његов уклонити,
нека га пустоше;
зид ћу његов развалити,
нека га изгазе;
6 у пустош ћу га претворити,
нити ће бити орезан, нити ће бити окопан;
нека сав зарасте у бодље и у трње;
и облацима ћу забранити
да над њим кишу пусте.“
7 Наиме, виноград Господа над војскама
дом је Израиљев;
и људи Јудејци
засад су његов премили.
Надао се он праву, а ето крвопролића;
надао се праведности, а ето вапаја.
Тешко онима…
8 Тешко онима
који примичу кућу уз кућу, поље уз поље,
састављају док све место не заузму,
те да једини сред земље останете.
9 Ушима својим слушам Господа над војскама:
„Баш ће куће многе опустети,
велике и лепе без житеља остати.
10 Јер виноград од десет вата[b] само ће бачвицу дати,
и засејана мера даће десети део.“
11 Тешко онима који рано ране
да се опијају пићем жестоким,
настављају до расвитка
зато што их вино распаљује.
12 Харфе и лире,
бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим;
а за дело Господње не маре,
и рад руку његових не гледају.
13 Зато што знања нема,
народ мој ће у ропство одведен бити;
и славни његови ће од глади умирати,
и мноштво ће његово од жеђи горети.
14 Зато је Свет мртвих[c] ждрело своје развалио,
и неизмерне раље разјапио
да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово
уз буку његову и вику његову.
15 И човек ће се савијати,
и мужеван ће понижен бити,
и силници ће поглед оборити.
16 Господ над војскама судом ће се узвисити,
и Бог свети светост ће правдом доказати.
17 Јагањци ће као на пашњацима пасти,
и јарци ће по богаташким рушевинама брстити.
18 Тешко онима који на себе
кривицу навлаче ужима варалачким
и опакост конопцима колским –
19 онима који говоре: „Нека пожури,
нека похита са оним што чини,
па да видимо.
Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев
са оним што је наумио,
па да знамо!“
20 Тешко онима који зло добрим називају,
а добро злим;
таму као светлост представљају,
а светлост као таму;
горко као слатко представљају,
а слатко као горко!
21 Тешко онима који у својим очима су мудри
и сами пред собом паметни!
22 Тешко онима који су у вину силни,
и у мешању жестоких пића храбри;
23 који за мито кривца оправдавају,
и праведничку праведност потискују.
24 Зато, као што пламени језици стрњику прождиру,
и као што ватра сено прогута,
тако ће корен њихов иструнути,
као прах ће се пупољак њихов разлетети;
зато што одбацише Закон Господа над војскама
и презреше реч Светитеља Израиљева.
Гнев Господњи
25 Зато се распалио гнев Господњи против његовог народа,
те он на њега подиже руку своју и тако га удари
да се потресоше планине;
па телеса њихова леже као смеће посред улица.
Ипак, гнев се његов још не смирује,
још је испружена рука његова.
Надиру Асирци
26 Он подиже ратну заставу народима издалека;
и он им зазвижди до краја земље;
и гле, брзом хитрином они долазе.
27 Међу њима нема ни уморна, ни сустала,
ни дремљива, ни поспана;
ни да им се појас око струка распасује,
ни да им се ремен на сандали дреши.
28 Њихове су стреле добро зашиљене;
њихови су лукови сви запети;
њихових коња копита су као кремен;
њихови су точкови као вихор.
29 Њихова је рика као у лава,
они ричу као млада звер,
и реже, и плене, и односе,
и нико их не спречава.
30 И режаће на њега у дан онај
као море када режи.
Погледа ли неко на земљу,
гле, тама је и тескоба,
и светлост замрачена облацима њеним.
Бог позива Исаију
6 Године кад је умро цар Озија видех Господа како седи на високом и уздигнутом престолу, а скути његовог плашта су испуњавали храм. 2 Изнад њега су се поставили шестокрили серафими. Сваки је имао шестора крила: двама је заклањао лице, двама је покривао ноге, а двама крилима је летео. 3 Они су клицали један другом и говорили:
„Свет, свет, свет је Господ над војскама!
Пуна је сва земља славе његове!“
4 Од гласа оног који кличе затресли су се довраци на праговима и Дом се напунио димом.
5 На то сам рекао: „Тешко мени, пропао сам, јер сам човек нечистих усана, и станујем сред народа нечистих усана; а Цара, Господа над војскама, виделе су очи моје!“
6 Тада је један од серафима долетео к мени. У руци му је била жеравица што је хватаљкама узео са жртвеника. 7 Њом је дотакао моје усне и рекао: „Ево, ово је дотакло усне твоје, и скинута је кривица твоја, и опроштен је грех твој.“
8 Затим сам чуо глас Господарев како говори: „Кога да пошаљем? И ко ће поћи за нас?“
А ја сам рекао: „Ево мене! Пошаљи мене!“
9 Он је на то рекао: „Иди и реци том народу:
’Слушаћете и нећете разумети,
гледаћете и нећете видети.’
10 Отежај салом том народу срце,
оглуви уши његове,
ослепи очи његове,
док прогледају очи његове,
и прослушају уши његове,
и разбере срце његово,
и покаје се и исцели га.“
11 Тада сам рекао: „Докле, Господару?“
Одговорио је:
„Док су туробни градови без становника,
и куће без човека,
и туробне њиве за пустошење,
12 и Господ отера људство,
и велико разарање буде у самој земљи.
13 Па остане ли у њој десетина,
и она ће се вратити.
И биће спаљен као брест,
и као храст који је оборен до пања свога.
Потомство свето из пања његовог.“
Прва опомена Ахазу: најезда са севера
7 У дане Јудиног цара Ахаза, сина Јотама, сина Озијина, подигоше се арамејски цар Ресин и израиљски цар Фекај, син Ремалијин, да ратују против Јерусалима, али нису могли да га освоје.
2 Тада су дојавили династији Давидовој говорећи: „Арамејци су се улогорили у Јефремовој области.“ И задрхтало је срце њихово и срце народа њиховог као кад шумско дрвеће задрхти због ветра.
3 Онда је Господ рекао Исаији: „Изађи да сретнеш Ахаза, ти и син твој Сеар-Јасув, на крај водовода Горњег језера на путу за Бељарево поље, 4 и реци му: ’Пази и буди спокојан и не бој се! И срце твоје нека се не плаши од ова два угарка задимљена, због распаљеног гнева Ресина и Арама и због сина Ремалијина, 5 ни зато што су се заверили против тебе на зло Арам и Јефремовци и син Ремалијин, те говоре: 6 „Кренимо на Јуду и опколимо је и освојимо за себе, и зацаримо усред ње за цара сина Тавеиловог.“ 7 Говори Господар Господ:
„То се збити неће,
и то бити неће!
8 Зато што Арамом Дамаск господари,
а Дамаском Ресин господари,
и кроз шездесет пет година
биће разорени Јефремовци као народ;
9 а Јефремовцима Самарија господари,
а Самаријом син Ремалијин господари;
ако не верујете,
нећете се одржати.“’“
Друга опомена Ахазу: Емануил
10 Господ је опет проговорио Ахазу и рекао: 11 „Заишти знак од Господа Бога својега било из дубине бездана било с висине од горе.“
12 Ахаз је, међутим, одговорио: „Нећу тражити и нећу искушавати Господа.“
13 Тада је Исаија рекао: „Чујте, династијо Давидова! Зар вам је мало што сте дојадили људима, па и Богу моме хоћете да дојадите? 14 Зато ће вам са̂м Господ дати знак: ето, девојка ће затруднети и сина ће родити, и наденуће му име ’Емануил’[d]. 15 Масло и мед јешће да сазна како да одбаци зло и одабере добро; 16 јер пре него што дечак сазна како да одбаци зло и одабере добро, биће напуштена земља за коју се ти бринеш пред оба цара њена. 17 Довешће Господ против тебе, и против народа твог, и против династије твоје дане каквих није било, од дана кад се Јефремовци одвојише од Јудејаца – довешће цара асирског.“
Асирија је Божије оруђе
18 У дан онај зазвиждаће Господ зунзарама на ушћу египатских токова и пчелама по земљи асирској, 19 да све оне дођу и да попадају по стрмим коритима потока сувих, и по раселинама стена, по трњацима и свим пашњацима. 20 У дан онај, Господар ће обријати бритвом изнајмљеном с ону страну Еуфрата, царем асирским, обријаће главу и длаке с ногу, и браду ће такође збрисати. 21 У дан онај, свако ће хранити по јуницу из крда и по две овце, 22 а од обиља обрађеног млека маслом ће се хранити; маслом и медом ће се хранити свако ко у земљи буде преостао. 23 У дан онај, на сваком месту где је чокота хиљаду, што вреде сребрњака хиљаду, тамо ће бити бодље и трње; 24 са стрелом и луком тамо ће се долазити, јер ће земља бити сва у бодљама и трњу, 25 а по горама свим, где се мотиком копало, нико тамо долазити неће, због страха од бодљи и трња; тамо ће се говеда слати, тамо ће овце газити.
Исаија добија сина
8 Рекао ми је Господ: „Узми велику плочу и на њој напиши народним писмом: ’Брз на грабеж – хитар на плен.’“ 2 Потом сам за оверу записа узео поуздане сведоке: свештеника Урију и Захарију сина Јеверехијина. 3 Онда сам се приближио пророковици те је она зачела и родила сина. Тада ми је Господ рекао: „Надени му име ’Брз на грабеж – хитар на плен’, 4 јер пре него што дечак научи ’тата’ и ’мама’, носиће се пред цара асирског богатство из Дамаска и плен из Самарије.“
Силоам и Еуфрат
5 Опет ми Господ упути реч говорећи:
6 „Зато што овај народ одбацује
спокојне токове силоамских вода,
а весели се пред Ресином
и пред сином Ремалијиним,
7 гле, зато ће Господар на вас навести
воде с Еуфрата, силне и велике –
цара асирског и сву славу његову –
и оне ће се излити из корита свога
и прелиће се преко свих обала;
8 провалиће у Јуду, разлиће се
и поплавиће је, попеће се до грла њезина,
и крила ће раширити своја преко земље твоје,
о, Емануиле!“
Бог је против завојевача
9 Удружујте се на зло, о, народи, али бићете смрвљени!
Послушајте ви, даљине земаљске.
Опашите се,
и бићете смрвљени.
Опашите се,
и бићете смрвљени.
10 Смишљајте заверу – биће уништена;
само се ви договарајте – биће узалуд;
зато што је с нама Бог.
Спотицање и посртање
11 Јер Господ ми је овако говорио кад ме је руком ухватио и кад ме је опоменуо да не идем путем којим овај народ иде. Рекао је:
12 „Не зовите завером
све што народ овај назива завером;
не бојте се чега се он боји
и нека у вама страха не буде.
13 Господ над војскама, нека вам светиња буде он,
бојте се њега,
нека вас прожима страх од њега.
14 Светилиште биће он,
и камен за спотицање
и стена за посртање
обема династијама израиљским,
замка и мрежа
за све становнике јерусалимске.
15 Многи ће се од њих саплести
и пашће и разбиће се,
заплешће се и ухватиће се.“
Сведочење, откривење, Закон
16 Сачувај сведочење,
запечати Закон међу ученицима мојим.
17 Ја ћу се поуздати у Господа
који је лице своје сакрио од потомака Јаковљевих, њему се ја надам.
18 Ево мене и деце коју ми је дао Господ за знак и чудеса у Израиљу од Господа над војскама, који борави на гори Сион.
Тама прелази у светло
19 А кад вам буду говорили: „Питајте призиваче духова и видовњаке који шапућу и мрмљају…!“ Не треба ли народ да пита свог Бога, него да се код мртвих распитују за живе? 20 Уз Закон и уз сведочење! Ко ово не рекне, зору нека не дочека. 21 Лутаће по њој потлачен и гладан; кад изгладни разјариће се и псоваће свога цара и Бога својега, буде ли лице према горе окренуо. 22 Буде ли по земљи погле́дао, видеће страхоту и таму и мрак како гуши, и загнатог у страву.
Бог се јавља и објављује
9 Али неће бити мрак што њу гуши као у времену претходном, кад је обезвредио земљу завулоновску и земљу нефталимску, а потоњи ће прославити пут што води ка мору с друге стране Јордана, Галилеју многобожачку.
2 Народ који по тами хода,
велику је светлост угледао,
настањене у земљи сена смртнога,
светлост их јарка обасја.
3 Радост си увећао;
пред тобом се радују
као у жетвеној радости,
као што се веселе када плен деле;
4 јер јарам на њ натоварен
и обрамицу на његовом рамену,
шибу прогонитеља његова,
ти си поломио као у дан мадијански.
5 Та, свака цокула маршира у метеж,
и плашт се натапа у крви,
те ће бити за ватру
храна разгорела.
6 Та, нама се мушко дете родило,
нама је син дат;
власт је њему на рамену.
И он ће се звати:
Дивни Саветник, Бог Силни,
Отац Вечни, Владар Миротворни.
7 Распростирању власти и миру
неће бити краја
на престолу Давидову
и на царству његову,
да га среди и да га утврди
у праву и у праведности
од сада и до века.
Ревност Господа над војскама
то ће учинити.
Господ плаћа
8 Господар је реч послао Јакову
и она је међу Израиљце пала.
9 И сав народ њу ће упознати,
Јефремовци и становништво Самарије,
који говоре срцем
надменим и охолим:
10 „Ако су опеке пале,
градићемо од тесана камена;
дивље смокве су сасечене,
кедре ћемо тамо подићи.“
11 А Господ размешта против Ресина противнике његове
и подбада непријатеље његове,
12 Арамеју спреда, Филистејце страга,
те Израиљ прождиру својим устима.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
13 Ипак се народ обратио није оном који га је ударио,
и Господа над војскама потражили нису;
14 те је Господ одсекао од Израиља главу и реп,
грану и рогоз, у један дан.
15 Старешина и лице угледно – то је глава,
а пророк који научава лаж – то је реп.
16 Који овај народ воде, они заводе;
који бивају вођени, они пропадају.
17 Зато се Господар његовим младићима радовати неће,
његовој сиротињи и удовицама смиловати се неће.
Зато што је сав народ опак и зао,
на сва уста безумно говоре.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
18 Зато што се опакост као пожар распламсала,
бодље и трње прождире,
шумски честар је упалила,
облаци дима се подижу.
19 Земља пламти од јарости Господа над војскама,
и народ као храна за пожар постаје:
ни свог брата нико не поштеди.
20 Ждере с десна
и опет је гладан;
гута с лева
и опет сит није.
Човек једе свога ближњег месо:
21 Манасијевци Јефремовце,
Јефремовци Манасијевце,
а заједно оба на Јудејце.
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
10 Тешко онима који неправедне одредбе одређују
и прописе тлачитељске прописују
2 да би убогоме правду ускратили
и сиромасима народа мог право отели,
како би сиротињу опљачкали.
3 И шта ћете у дан казне чинити,
када пропаст из далека дође?
Коме ћете за помоћ утећи?
Камо ћете благо своје оставити?
4 Као робље јамачно пузати
и међу поклане пасти…
Уза све то гнев се његов умирити неће
и рука му испружена остаје.
Против неименованог асирског владара
5 „Тешко Асирцу!
Он је гнева мога шиба.
Он је у њиховој руци прут срџбе моје.
6 На пук отпаднички њега сам послао,
на народ који ме је расрдио.
Он нека га оплени и опљачка,
као блато друмско нека га изгази.
7 Али он није тако намеравао,
и у срцу свом није тако смишљао,
него је у срцу свом за затирање,
за истребљивање не малог броја народа.
8 Јер он је говорио:
’Сваки од мојих главара није ли као цар?
9 Није ли Халани као Харкемис?
И није ли Амат као Арфад?
Није ли Самарија као Дамаск?
10 Као што моја рука дохвати царства идолска и њихове ликове
од Јерусалима и од Самарије;
11 као што учиних са Самаријом
и њеним идолима,
зар да не учиним с Јерусалимом
и његовим иконама?’“
12 И кад Господар избубња све што намерава чинити на гори Сион и у Јерусалиму, онда ћу казнити плод охолог срца цара асирског, и дрскост његових поноситих очију, 13 зато што је рекао:
„Снагом своје руке учиних,
и мудрошћу својом, јер уман јесам;
границе народима уклоних,
и блага њихова опљачках;
као јунак покорих столујуће.
14 Рука моја као гнездо зграби
богатства тих народа.
И као што се купе остављена јаја
сву сам земљу покупио;
и никог не би да крило покрене,
да кљун отвори, да запијуче.“
15 Зар секира да се хвалише над човеком који њоме сече?
Хоће ли се величати тестера над човеком који њом тестери?
Зар палица маше човеком који је потеже,
и штап ли подиже оног који дрво није?
16 Зато ће Господар Господ над војскама
послати скапавање међу његове задригле,
и његову ће славу попалити
као што се ватра распаљује.
17 Светлост Израиљева биће та ватра,
и Светитељ његов биће тај пламен:
он ће горети и прождирати бодље његове
и трње његово у једном дану.
18 Красоту шума његових и поља његових
он ће уништити од сржи до коре.
И биће као болесник који копни.
19 Што остане дрво у његовој шуми,
то мало ће и дечак моћи да преброји.
Повратак остатка
20 И биће у дан онај остатак Израиљев
и избеглице, потомци Јаковљеви,
неће се више ослањати на онога који их обара,
него ће бивати истински ослоњени
на Господа, Светитеља Израиљева.
21 Остатак ће се вратити,
остатак Јаковљев Богу силноме.[e]
22 Та, ако буде народа твојега, Израиља,
као песка морскога,
вратиће се остатак његов.
Одлука је коначна: правда надире.
23 Јер у потпуности је одлучио Господ Бог над војскама:
он то чини у средини целе земље.
Охрабрење
24 Зато говори Господар Господ над војскама:
„Народе мој, становници на Сиону,
не бој се Асирца кад те шибом туче,
кад палицу на те подиже
на путу египатском,
25 јер још само мало, и јарост је испуњена,
и гнев мој ће их уништити.“
26 И Господ над војскама замахнуће бичем на њега
као што удараше Мадијане на Стени Оривовој;
и палица је његова над морем,
и подиже је на путу египатском.
27 И биће у дан онај:
биће скинуто бреме његово с твојих рамена
и јарам његов с твојег врата,
и сломиће се јарам пред помазањем.
Освајач
28 Он долази на Ајат,
он је прошао Мигрон,
он распрти пртљаг свој у Михмасу.
29 Они прѐлазе пре́лазе:
„У Гави ће бити преноћиште за нас.“
Рама дрхће,
а Гаваја Саулова бежи.
30 Вришти, ћерко Галимска, што гласније!
Слушај, Лаисе!
Сиромаху, Анатоте!
31 Мадмена одлута;
становници гевимски утекоше.
32 Још данас ће се у Нову зауставити,
руком маше гори ћерке сионске,
хуму јерусалимском.
33 Гле, Господар Господ над војскама
гране креше ужасом,
посечени су врхови усправљени,
они уздигнути су оборени;
34 а секиром се шумски густиш расеца,
а од Силног Ливан бива оборен.
Долазак праведног цара
11 Из пања Јесејева младица ће израсти,
из његова бокора Изданак ће плод донети.
2 На њему ће почивати Дух Господњи,
Дух мудрости и разума,
Дух савета и јакости,
Дух знања и богобојазности.
3 Њега ће продахнути богобојазност:
те он неће судити према ономе што види,
нити ценити према ономе што чује,
4 него ће он по правди судити, и понизнима на земљи
праведну процену изрицати;
шибом речи своје ошинуће земљу,
а дахом из уста убиће опакога.
5 Он ће опасати бедра правдом,
и бокове ће повезати верношћу.
6 Вук ће боравити с јагњетом
и рис ће лежати с јаретом,
теле и лав заједно ће пасти,
а дечак ће их водити.
7 Крава и медведица ће се напасати,
и младунчад њихова заједно ће лежати;
слично волу, и лав ће се сламом хранити.
8 Изнад јаме гујине играће се одојче,
а детешце ће ручицу завлачити у легло змијино.
9 Зло се више неће чинити, нити ће бити насиља
на светој гори мојој,
јер ће се земља испунити познавањем Господа,
као што је водом испуњено море.
Повратак прогнаних сународника
10 У дан онај Јесејев корен ће се подићи као застава на народе, пуци ће тражити њега и одмориште његово биће славно. 11 У онај дан Господар ће по други пут испружити руку да откупи остатак свог народа, оне што су преостали из Асирије и из Египта и из Патроса и из Куша и из Елама и из Сенара и из Амата и са обала морских.
12 Подићи ће заставу за пуке
и сабраће распршене Израиљце,
и сакупиће расељене Јудејце,
са земљина сва четири крила.
13 Завист племена Јефремова нестаће,
непријатељи Јуде истребљени биће:
Јефрем више Јуди завидети неће,
нити ће Јуда Јефрему непријатељ бити.
14 Они ће за врат сести Филистејцима на западу;
они ће заједно пленити племена на истоку;
руком ће својом држати Едомце и Моавце;
њима ће бити послушни потомци Амонови.
15 Господ ће исушити
залив мора египатског,
руком ће замахнути против Еуфрата,
јаром ветра он ће њу разбити
на седам сувих токова,
те ће је људи прелазити у обући.
16 И биће пут остатку народа његова,
преживелима из Асирије,
као што је био Израиљцима
кад су се подигли из земље египатске.
Песма захвалности
12 У онај дан ти ћеш говорити:
„Хвалим те, Господе,
ти си се на мене разгневио,
али и гнев свој одвратио;
још си ме утешио.
2 Ево, Бог је спасење моје,
уздам се и нећу се бојати,
јер је Господ снага моја и песма Господња,
он ми је био на спасење.“
3 И радосно ћете црпсти воду
из спасоносних извора.
4 Ви ћете говорити у дан онај:
„Захваљујте Господу!
Призивајте име његово!
Обзнањујте народима дела његова!
Помињите како је узвишено дело његово!
5 Певајте Господу зато што је сазвао дивоту.
Нека то буде по свој земљи знано.
6 Кличите и узвисујте, становници Сиона,
јер је велик међу вама Израиљев Светитељ.“
Против Вавилона
13 Пророштво о Вавилону што га виде Исаија син Амоцов:
2 „На голетном брду подигните заставу,
њима из гласа вичите,
руком машите:
и нека уђу на кнежевска врата.
3 Ја сам заповедио својим посвећенима,
па сам позвао јунаке своје за гнев мој,
који се веселе величанству моме.“
4 Глас је мноштва на горама,
као да је пуно народа.
Глас је буке од царстава,
од сакупљених гомила.
То Господ над војскама
врши смотру војске за бој.
5 Долазе из далеке земље,
с небеске границе,
Господ и оруђа љутине његове,
да сву земљу разоре.
6 Кукајте, јер је близу дан Господњи,
пустошење од Свемоћног долази.
7 Све су руке зато малаксале,
свако људско срце обамрло,
8 па су се устрашили,
жигање и болови их спопадају,
грче се као породиља;
један зазире од другога,
лица су им лица од пламена.
9 Ево долази дан Господњи,
свирепост моја и љутина и јарост гнева мојега,
да у пустош земљу претвори,
да из ње грешнике истреби;
10 јер небеске звезде и сазвежђа њина
неће више светлошћу сијати,
сунце ће да згасне чим гране
и месец светлост своју неће више одсјајивати;
11 јер ћу казнити васељену за злоћу,
и опаке за кривицу;
и зауставићу понос охолих,
и понизићу надменост насилничку.
12 Човек ће бити ређи од злата жеженога,
људски створ ређи од злата офирскога.
13 Зато ћу небеса потрести
и земља ће се с места свога померити
због срџбе Господа над војскама,
у дан кад се гнев његов разјари.
14 И тада, као срна пред хајкачима,
као овце које нико не сабира,
свако ће гледати према свом народу,
и свако ће побећи у своју земљу.
15 Они ће пробости сваког кога стигну,
и од мача ће пасти свако кога ухвате;
16 пред очима њиховим
одојчад ће им смрскати,
куће њине опљачкати,
жене њихове силовати.
17 Ево, на њих Мидијце подижем.
Они сребро не цене
и они у злату не уживају.
18 Они ће луком пострељати младиће,
на плод утробе се смиловати неће,
над дечацима око им се сажалити неће.
19 Вавилон, украс царствима,
понос гордости халдејске,
биће као Содома и Гомора
када их је Бог опустошио.
20 Он довека неће бити насељен,
од колена до колена биће ненастањен.
И Арапин онде неће подизати шатора,
нити ће пастири онде почивати.
21 Онде ће звери пустињске боравити,
и совуљаге ће им куће напунити,
и нојеви ће онде становати,
а јарци ће тамо скакутати.
22 По њиховим напуштеним зградама завијаће хијене,
а по њиховим раскошним дворовима шакали.
Ближи се време његово,
а дани му се продужити неће.
Господ припрема повратак
14 Та, смиловаће се Господ Јакову,
и опет ће изабрати Израиља;
и даће им да се одморе на свом тлу.
Па ће им се придружити дошљак
и прикључиће се племенима Јаковљевим.
2 И узеће их народи
и одвешће их у њихов крај,
а потомство Израиљево њих ће населити на Господњем тлу,
као робове и слушкиње.
И заробиће оне који су њих заробљавали,
и биће господари над својим тлачитељима.
Како нестаде Вавилон
3 И биће оног дана: Господ ће ти дати починак од напора твојих и од невоља твојих и робовања тешког, чиме су те били тлачили. 4 Тад ћеш саставити изреку против вавилонског цара, ти ћеш говорити:
Како нестаде тлачитељ!
Како нестаде мучилиште!
5 Господ је сломио палицу опаких
и жезло владарско
6 што је бесно тукло народе
ударцима што не престајаху,
што је гневно потчињавало пуке,
немилице их прогонило.
7 Сва земља се одмара, почива,
пролама се клицање.
8 Над тобом се радују чемпреси
и кедри ливански:
„Од како си пао,
не долазе на нас дрвосече.“
9 Доле се због тебе Свет мртвих усколебао,
када дођеш, да те он поздрави;
зато он буди преминуле,
све моћнике земаљске;
са својих престола устају
сви цареви разних народности.
10 Сви ти они казују и говоре:
„Ти си онемоћао као и ми што смо.
Ти си нама сличан постао.“
11 Охолост се твоја у Свет мртвих сруши,
бука твојих лаута;
под тобом је лежај трулежи,
а над тобом покривач од црва.
12 Како паде са небеса,
Светлоношо, сине Зорин?
Оборен си ти на земљу,
разоритељ над пуцима.
13 А у свом си срцу говорио:
„Попећу се на небеса,
изнад звезда Божијих.
Престо свој ћу подићи
и сешћу на гори саборној,
на ивицама севера.
14 Узнећу се на висине над облацима,
изједначићу се са Свевишњим.“
15 А ти си у Свет мртвих бачен,
у дубине бездана.
16 Који те виде, они те посматрају,
и о теби размишљају:
„Је ли то тај човек
који је земљу тресао, царства дрмао;
17 који је васељену у пустињу претварао
и њене градове рушио;
који затворенике своје кући није пуштао?“
18 Цареви разних народа сви почивају у части,
сваки је у својој гробници;
19 а ти си избачен из гроба свог
као неки изданак одурни,
покривен си покланима,
мачем прободенима,
на плоче од раке побацанима,
као изгажена лешина.
20 Ни твој погреб неће бити
као што је погреб њихов,
зато што си своју земљу разорио,
зато што си свој народ поклао.
Нека се никад више
потомство зликовачко не помиње.
21 Спремите покољ потомцима
због кривице њихових отаца,
да се више не подижу да свет освајају.
Те ће сва васељена бити покривена градовима.
Слом Вавилона
22 „Устаћу на њих
– говори Господ над војскама –
и затрћу Вавилону име
и остатак и род и пород
– говори Господ.
23 Па ћу њега у посед предати
јежевима и мочварама.
Почистићу га метлом-затиралицом
– говори Господ над војскама.“
Слом земље Асирије
24 Заклео се Господ над војскама говорећи:
„Што замислих, то се има збити,
што наумих, то ће се догодити.
25 Скршићу Асирца на мојој земљи,
изгазићу на мојим горама.
Њен ће јарам са њих пасти;
њено бреме са њихових плећа.“
26 Таква је одлука донесена против читаве земље;
таква је рука испружена против свих народности.
27 А кад Господ над војскама одлучи,
ко ће се успротивити?
Кад он руку испружи,
ко ће је одвратити?
Опомена Филистејцима
28 Године кад је умро цар Ахаз било је ово пророштво:
29 Не радуј се, Филистејо цела,
што се сломи штап што те удара,
јер ће отровница изаћи из змијског клупка
и она ће излећи змаја крилатога.
30 И напасаће се првенци убогих,
и у спокојству почиваће сиромаси;
а твој род ћу поморити глађу,
и побићу што од тебе остане.
31 Кукајте, вратнице! Запомажи, граде!
Стрепи, сва филистејска земљо!
Јер најезда са севера долази,
и чете њезине нико не напушта!
32 Шта ће се тада одговорити
гласницима било кога пука?
„Господ је основао Сион,
и у њему ће бити заштићени сиромаси из његова народа.“
Тужбалица над Моавцима
15 Пророштво против Моава:
„Обноћ је опустошен Ар;
срушен је Моав!
Обноћ је опустошен Кир;
срушен је Моав!
2 У храм и Девон она се успиње
на узвишицу да плаче;
над Нававом и над Медевом
нариче народ моавски;
а све су главе оголеле
и све браде обријане;
3 по улицама су врећама заогрнути,
на њиховим крововима и по трговима
сви они наричу
и плачући силазе.
4 Есевон и Елеалија јаучу,
глас њихов се чује до Јасе.
Зато дрхћу ратници моавски,
у грчу је душа њихова.
5 Зато јеца срце моје због Моаваца,
бегунци њихови беже
до Соара, Еглат-Селисије,
плачући се пењу на Луит;
путем оронајимским
разлеже се јаук над рушевинама.
6 Јер су се исушиле воде нимримске,
трава је усахла,
биље пропало,
зеленила више нема.
7 Зато ко је нешто уштедео и складишта њихова,
тај ће то носити на Поток врба.
8 Јер јаук се разлеже до границе с Моавом,
нарицање му је до Еглајима,
нарицање му је до Вир-Елима.
9 Та, пуне су крви воде димонске,
а ја ћу још додати Димону
једног лава на моавске бегунце
и на преостале у земљи.“
Моавци беже у Јуду
16 Шаљите јагње владару земље,
од Селе према пустињи,
до горе ћерке сионске.
2 Слично птици отераној,
слично гнезду растуреном,
биће ћерке моавске
на газовима потока Арнона.
3 „Дај нам савет!
Донеси пресуду!
Усред поднева сенку своју
као ноћ распростри.
Сакривај прогнанике!
Немој издати бегунце!
4 Пусти да к теби утекну прогнаници моавски.
Буди њихов заклон испред пустошника;
јер тлачитељ је скончао,
угњетач је нестао,
пустошење је престало,
газилац је са земље ишчезао.“
5 „И тад ће се учврстити престо у милости,
и на њему ће столовати у истини,
у шатору Давидову,
судија који захтева праведност
и вешт је са правдом.“
Тужбалица над Моавом
6 Чули смо за моавску надменост,
гордост превелику;
за надменост њихову и охолост њихову.
Испразно је њихово хвалисање.
7 Тако нариче Моав,
сви наричу над Моавом,
за кољивом од грожђа из Кир-Ереса[f]
тугују сасвим сломљени.
8 Увенули су засади есевонски,
виногради сивамски,
господари над пуцима
потрше његове одабране лозице.
Допрли су до Јазира,
замицали у пустињу;
огранци су им досезали
да пређу море.
9 Зато плачем као што Јазир оплакује винограде сивамске,
натапам сузама Есевон и Елеалију;
јер над твојом бербом и над твојом жетвом
нестало је клицање,
10 весеље и радост.
У виноградима нема цике,
не кличе се од радости;
газилац не гази грожђе у каци,
затиснуо сам подвикивање.
11 Зато утроба моја за Моавом као харфа цвили,
и потресен сам за Кир-Ересом.
12 И биће да ће се видети:
на узвишицама умарају се Моавци,
и долазе на светилиште своје
да се моле, али то неће ићи.
Реч за Моав
13 Ово је реч што је Господ некад рекао за Моав. 14 Сад, пак, Господ каже говорећи: „За три године, као три године најамничке, моавска ће слава потамнети са свим великим мноштвом, а оно мало остатка биће ситно и слабашно.“
Реч за Дамаск
17 Пророштво против Дамаска:
„Гле, Дамаск ће престати да буде град,
и постаће гомила крхотина.
2 Његови градови око Ароира
биће за стада и лежаће,
и неће бити застрашитеља.
3 Јефремово племе изгубиће утврђење,
и Дамаск царство;
а остатку Арама ће се догодити
што и слави потомака Израиљевих –
говори Господ над војскама.
4 И биће у дан онај: смањиће се слава Јаковљева
и спласнуће им сало на телу.
5 И биће као кад жетелац жање жито,
и рука му класје хвата;
као кад се скупља класје
у рефаимској долини –
6 само ће пабирци остати;
или као кад се маслина отресе:
две-три зреле на врху горње гране,
четири-пет на гранама дрвета –
говори Господ, Бог Израиљев.“
Окончање идолопоклонства
7 У дан онај човек ће погле́дати свога Саздатеља,
и управиће очи своје према Светитељу Израиљеву.
8 Неће више погле́дати на жртвенике,
на дело својих руку; неће више гледати
шта његови прсти начинише:
Аштартине ступове и стубове у част Сунца.
Против идолских вртова
9 У дан онај утврђени градови његови ће бити као остављени у шуми, као горња грана што је оставише пред потомцима Израиљевим; и биће пустошење.
10 Зато што си заборавио Бога који те спасава,
и ниси се сетио Стене која ти даје снагу;
зато садиш љупке садове,
и калемиш туђинске младице;
11 у дан кад их посадиш, оне израсту,
а ујутру твоје саднице су бокор;
али жетва одлете у дан невоље,
у дан бола коме лека нема.
Најезда многих народа
12 Јао, бука многих народа,
буче као што бучи море;
шум светине која шуми
као силне воде што шуморе.
13 Народи шуморе као силне воде што шуморе,
али кад им он запрети, они беже далеко,
и развејани као плева по горама на ветру,
као вртложићи пред вихором.
14 Дође вече, ето страха;
пре сванућа њега више нема.
Тако пролазе они који нас плене,
и коб је оних који нас пљачкају.
Реч против Куша
18 Тешко земљи размахнутих крила,
с оне стране кушанских река,
2 која морем шаље гласнике,
и водом у чамцима рогозним.
Идите, хитри весници,
пуку лепа стаса и тамне пути,
народу ког се боје и надаље,
пуку жилавом и завојевачком,
чијом земљом се преплићу реке.
3 Сви становници васељене,
житељи земље,
кад се застава на горама подигне,
гледајте;
и кад рог затруби,
слушајте.
4 Јер мени говори Господ:
„Одмараћу се и посматрати са својег места,
као жега зажарена над светлошћу,
као росни облак кад је жега током жетве.“
5 Пре бербе, кад процвета лоза,
дозревање гроздова је у јеку,
и секачима ће посећи младице,
и одстранити посечене лозице.
6 Заједно ће бити остављени
грабљивицама горским и зверима по земљи:
грабљивице ће на њима летовати,
и све звери земаљске зимовати.
7 У то време дар доносиће Господу над војскама
пук лепа стаса и тамне пути,
народ ког се боје и надаље,
пук жилав и завојевачки,
чијом земљом преплићу се реке,
к месту где је име Господа над војскама, гори Сион.
Реч против Египта
19 Пророштво против Египта.
Ево, Господ јаше на лаку облаку,
и у Египат стиже.
Дрхћу пред њим египатски идоли,
Египћанима срце у грудима обамире.
2 „Подбошћу Египћане против Египћана,
и човек ће се борити против брата својега,
и човек против друга својега,
град против града,
царство против царства.
3 Египат ће клонути духом.
Ја ћу спречити његове намере,
те ће тражити код идола и код врачара,
код призивача духова и код видовњака.
4 Египћане ћу ја предати
у руке окрутном господару;
цар жестоки над њима ће владати
– говори Господар Господ над војскама.“
5 Из реке ће испарити воде,
корита ће речна пресахнути и пресушити,
6 усмрдеће се прокопи,
сахнуће рукавци египатски и пресушиће.
Увенуће трска и рогоз.
7 Ливаде крај Нила, крај ушћа Нила,
и сви усеви крај Нила усахнуће;
биће одбачени и неће их више бити.
8 И туговаће рибари,
и јадиковаће који бацају у Нил удицу,
и биће уплакани који мреже по води бацају.
9 И постидеће се који обрађују лан,
влачари и ткачи платна белога.
10 Срушене су уставе његове,
растужиће се који граде за плату.
11 Ах, главари соански су лудаци,
мудри саветници фараонови саветују глупаво.
Како то говорите фараону:
„Ученик сам мудрих људи,
ученик сам древних царева.“?
12 Где ли су ти твоји мудраци?
Нека ти дојаве и нека обзнане:
Шта је Господ над војскама
за Египат наумио?
13 Главари соански су луди,
преварише се кнезови нофски,
они заводе Египат,
његове племенске угледнике.
14 Господ је у њих улио духа забуне,
те Египат смућују
у свему што он чини,
јер се тетура као пијаница кад повраћа.
15 Више неће бити у Египту рада,
било да га чини глава или реп,
било палма или сита.
Египат и Асирија долазе Богу
16 У дан онај Египћани ће бити као жене, дрхтаће и стрепеће кад Господ над војскама на њих руком замахне, којом он маше над њима. 17 Тле јудејско на ужас Египту ће бити; бојаће се ко год му га помене, због намере што је Господ над војскама за Египат наумио.
18 У дан онај биће у земљи египатској пет градова где ће се језиком хананским говорити и где ће се Господу над војскама заклињати; „град Ахерес[g]“ рећи ће за једнога.
19 У дан онај биће жртвеник Господњи усред земље египатске, и стуб посвећен Господу близу границе његове. 20 И биће знак и сведочанство за Господа над војскама у земљи египатској: кад против тлачитеља призову Господа, он ће им послати спаситеља и војсковођу – избавитеља. 21 И Господ ће себе обзнанити Египћанима, и Египћани ће познати Господа у дан онај, и служиће му жртвама и приносима, заветоваће Господу завете и извршаваће. 22 Господ ће Египћане ударити тешко, али ће их исцелити; и они ће се Господу обратити, и он ће их услишити и излечити.
23 У дан онај друм ће бити од Египта до Асирије: Асирци ће долазити у Египат и Египћани у Асирију. Египћани и Асирци служиће Господу. 24 У дан онај Израиљ ће бити трећи са Египтом и Асиријом, да буду благослов усред земље. 25 Благословиће их Господ над војскама:
„Нека је благословен – говориће се –
мој народ египатски,
и дело руку мојих, Асирија,
и достојање моје, Израиљ.“
Асирци освајају Азот
20 Оне године кад је у Азот дошао Тартан, кога је послао Саргон, цар асирски, и заратио на Азот и заузео га, 2 негде у то време рече Господ преко Исаије, сина Амоцова. Рече му: „Иди и скини кострет с бедара и изуј обућу с ногу својих.“ Он је то учинио, те је ходао неодевен и бос.
3 Тад је Господ рекао: „Како је слуга мој Исаија три године ходао неодевен и бос, као знак и знамење Египћанима и Кушанима, 4 тако ће цар асирски одвести робље из Египта и изгнанике из Куша, младе и старе, неодевене и босе, откривених задњица на срамоту Египту. 5 Тада ће се збунити и застидети због Куша, своје узданице, и Египта, поноса својега. 6 И говориће у дан онај становници овог приморја: ’Ето, то је узданица наша, камо смо бежали да нам помогне, да нас избави од цара асирског. А како ми да утекнемо?’“
Пропаст Вавилона
21 Пророштво приморској пустињи.
Као што вихори по Негеву хује,
из пустиње пристижу,
из земље страхотне.
2 Откривено ми је страшно виђење –
подлац подлост чини, пустошник пустоши:
„На јуриш, Еламе! На опсаду, Мидијо!
Докрајчићу све уздахе њене!“
3 Зато бедра моја пробадају пробади;
болови ме спопадају као породиљу;
смућен сам над оним што чујем,
ужаснут сам пред оним што видим.
4 Збуњено је срце моје,
гроза ме снађе.
Сутон мог уживања
претвори се у језивост.
5 Постави сто!
Простири простирку!
Једи! Пиј!
Устајте, главари!
Мажите штитове!
6 Јер Господ је мени овако рекао:
„Иди, постави стражара!
Па што види, то нека ти јави.
7 Ако види коњанике,
како јашу по двојица,
јахаче на магарцима,
јахаче на камилама,
нека добро пази,
нека пази што пажљивије.“
8 И повика стражар[h] са стражарнице:
„Господару мој, стојим дању непрестано,
и целу ноћ на банку где сам постављен.
9 И гле ово: долазе коњаници,
јашу по двојица.
Тада он проговори и рече:
’Паде, паде Вавилон!
Сви кипови његових богова
о земљу се разбише.’“
10 Вршено моје, зрно с гумна мојег! –
што сам чуо
од Господа над војскама, Бога Израиљева,
то вам објављујем.
Реч за Думу[i]
11 Пророштво о Думи.
Дође ми зов из Сира:
„Стражари, које је доба ноћи?
Стражари, које је доба ноћи?“
12 Стражар одговара:
„Долази јутро, па опет ноћ.
Ако ћете искати, иштите!
Вратите се! Дођите!“
Опомена Арапима
13 Пророштво Арапима.
У честарима арапским почивате,
каравани дедански.
14 Приступите жедном, изнесите воду,
становници земље темеске,
с хлебом својим пред бегунце изађите.
15 Јер они беже пред мачевима,
испред мача исуканог,
и испред лука напетога,
и испред боја жестокога.
Реч против Кидра
16 Да, овако ми је рекао Господар: „Још једна година, као што су године најамничке, и ишчезнуће сва слава кедарска. 17 Од многобројних стрелаца међу мушкарцима из Кедра, мало ће их остати. Јер је то рекао Господ, Бог Израиљев.“
Реч о долини виђења
22 Пророштво о Долини виђења.
Шта ти је сад,
те се пењеш сав на кровове?
2 Препун вреве, граде бучни,
шехеру разиграни!
Изгинули твоји од мача не падоше,
нити мртви твоји у боју.
3 Сви твоји владари заједно побегоше,
не затегоше лук, а падоше у ропство,
заробљени су сви који се нађоше у теби,
далеко су бежали.
4 Зато сам рекао: „Оставите ме,
горко ћу плакати;
немојте ме тешити
над рушевином милог народа мојега.“
5 Јер је дан пометње и расула и збуњености
од Господара Господа над војскама.
У Долини виђења зид се руши,
према планини је вапај,
6 јер Елам тоболац доноси,
са бојним колима и коњаницима,
а Кир штит открива.
7 Изабране долине твоје бојних кола су пуне.
Коњаници се код вратница постројавају.
Против борбене готовости
8 Тако је Јуди уклонио заштиту.
У дан онај поглед си сврнуо
на оружје у шумској кући.
9 И пукотине у граду Давидову,
видели сте како их је много.
И сабрали сте воду
из Доњег језера.
10 Па сте пребројали куће јерусалимске
и порушили куће да зид учврстите;
11 те сте између два зида начинили
спремиште за воду из Старог језера;
али се на Створитеља нисте обазирали,
нити сте видели оног што је све начинио одавно.
12 И позвао је у дан онај
Господар Господ над војскама:
да плачете и тугујете,
да обријете главе и припашете кострет.
13 Али, гле, весеље и радост,
убијају говеда и кољу овце,
једу месо и пију вино:
„Да једемо и пијемо,
јер сутра ћемо да помремо.“
14 А мојим ушима је објавио Господ над војскама: „Неће бити откупљена ваша кривица док не умрете – рече Господар Господ над војскама.“
Против надстојника Сомне
15 Говори Господар Господ над војскама:
„Хајде, отиди оном дворанину,
Сомни, надстојнику двора:
16 ’Шта је с тобом и ко си то ти,
да овде гробницу клешеш себи?
Клеше себи гробницу на висини,
усеца у стени стан за себе.
17 Гле, Господ ће тебе бацити силно,
јунак ће те ухватити снажно,
18 у клупко ће те умотати жестоко,
као лопту ће те бацати по земљи широкој.
Тамо ћеш ти умрети,
и тамо су кола твоја славна,
срамото двору господара твога.
19 Лишићу те положаја твога,
и отераћу те из службе твоје.
20 А у тај дан ћу позвати слугу свога Елијакима сина Хелкијина. 21 Њега ћу обући у одору твоју, њега ћу опасати појасом твојим, њему ћу у руке предати власт твоју, те ће бити предак становницима јерусалимским и дому Јудином. 22 На његова плећа поставићу кључ од дома Давидова: кад отвори, неће затворити нико, кад затвори, неће отворити нико. 23 Њега ћу као клин углавити на месту чврстоме, те ће постати славни престо у дому оца својега. 24 О њега ће се обесити сва слава дома оца његова: изданци и потомци, све посуде малене, од зделица до свих крчага.’
25 У дан онај – говори Господ над војскама – извући ће се клин углављени на месту чврстоме, сломиће се и пашће; а терет што је на њему биће одсечен, јер је Господ рекао.“
Реч о Тиру и Сидону
23 Пророштво о Тиру.
Ридајте, лађе тарсиске,
јер је раскопан,
нема куће, нема уласка.
Објављено им је
из земље китимске.
2 Умукните, становници приморски,
трговци сидонски
бродили су морем
– они су те снабдевали –
3 и водама великим.
Семе сихорско и жетва крај Нила
били су богатство његово.
Он је народима био сајмиште.
4 Стиди се, Сидоне, јер море говори, сила морска казује:
„Не спопадају мене болови труднички,
нити рађам,
и не одгајам младиће,
не подижем девојке.“
5 Када су вести стигле у Египат,
спопадоше их болови као кад су чули о Тиру.
6 Отпловите у Тарсис,
ридајте, становници приморски.
7 Је ли то ваш град весели,
што постоји од старинских дана?
Ноге су га његове носиле
да се далеко насели.
8 Ко ли је то одлучио?
против Тира који круне дели,
чији трговци беху главари
и продавци његови поштовани по свету?
9 Господ над војскама је то одлучио,
да осрамоти надутост горду,
да понизи све по свету поштоване.
10 Прођи својом земљом као Нил,
љупки Тарсисе:
нема више луке.
11 Руку своју на море је подигао,
царства затресао.
Господ је заповедио за Ханан:
да се разоре тврђаве његове.
12 И рекао је: „Нећеш више клицати,
силована девојко, љупки Сидоне.
Устани, пређи у Китим;
али ни тамо нећеш имати починка.“
13 Ево земље халдејске,
тај народ не постоји,
Асирци је основали за оне из пустиње,
разарају утврђења њена.
14 Ридајте, лађе тарсиске,
јер је раскопана ваша тврђава.
Тир – град поробљени
15 И биће у онај дан, па ће Тир бити заборављен седамдесет година, као дани једног краља. После седамдесет година, Тиру ће бити као блудници из песме:
16 „Узми цитру, те се скитај градом,
блуднице заборављена!
Свирај лепо, певај много,
не би ли се сетили тебе!“
17 И биће после седамдесет година: Господ ће походити Тир; и град ће поново узимати своју плату и блудничиће са свим царствима на свету, по лицу земље. 18 Ипак, његова добит и плата биће посвећени Господу. Неће се згртати ни чувати, него ће његова добит бити за оне који бораве пред Господом, те да имају хране до ситости и отмену одећу.
Бог ће судити и осудити
24 Гле, Господ ће земљу опустошити
и оголити
и њено лице унаказити,
и становнике њене распршити.
2 Као народ свештеник ће бити,
и као слуга господар његов,
и слушкиња као господарица њена,
и купац као продавац његов,
и зајмопримац као зајмодавац његов,
и дужник као поверилац његов.
3 Земља ће бити опустошена пустош,
испражњена празнина,
зато што је Господ рекао ову реч.
4 Земља тужи, вене;
свет гине, вене;
гину горди народи на земљи.
5 Јер је земља оскрнављена под становницима њеним,
зато што су законе преступили,
одредбу погазили,
савез вечни прекршили.
6 Зато земљу проклетство прождире,
становници њени су под кривицом.
Зато су попаљени становници земаљски,
и људи је мало преостало.
7 Вино ново тугује, лоза вене,
уздишу сви што весела срца беху.
8 Нема више весеља уз бубњеве,
оконча се граја слављеника,
умукла је свирка на цитарама.
9 Вино пију, али не певају,
пијанцима горчи пиће жестоко.
10 Град безвредни постаде разорен,
свим кућама улаз је затворен,
11 због вина је јаук по улицама,
свака радост у мрак се претвори,
из земље је изгнано весеље.
12 Само пустош остаде у граду,
вратнице се развалише треском,
13 јер се тако у земљи догађа,
тако бива међу народима,
као кад се отресу маслине,
или грожђе пабирчи по берби.
14 Они глас подижу кличући;
величанственост Господњу узносе с мора.
15 Зато славите Господа ви на истоку,
име Господа, Бога Израиљева на острвима морским.
16 С краја земље чујемо музику:
„Нека је част Праведнику!“
Али ја говорим:
„Пропадох! Пропадох! Тешко мени!
Издајници су издали,
баш издајом издајници су издали!“
17 Страхота и јама и замка,
теби, становниче земаљски.
18 Ко утекне испред гласа о страхоти,
у јаму ће упасти;
а ко се из јаме извуче,
у замку ће се ухватити.
Наставак песме о Божијем суду
Па ће се отворити окна на висини,
и затрешће се темељи земаљски.
19 Земља ће се разбијањем разбити.
Земља ће се распуклином распући.
Земља ће се земљотресом трести.
20 Земља ће се тетурањем тетурати као пијан човек;
заљуљаће се као сеница: тамо-амо;
толико ће јој безакоње њено отежати,
те ће пасти и више устати неће.
21 И догодиће се у онај дан:
Господ ће походити војску вишњу на висини,
и све цареве овоземаљске на земљи;
22 биће сабиром сабрани
и заробљени у тамници,
у затвору затворени,
и кажњени после много дана.
23 Месец ће се зацрвенети
и сунце ће поцрвенети,
јер ће се зацарити Господ над војскама
на гори Сион и у Јерусалиму,
и слава му је пред старешинама његовим.
Молитва захвална
25 Господе, ти си Бог мој,
узвисујем те, славим твоје име,
зато што си остварио дивоту,
од давнина смишљену верност верну,
2 јер си град претворио у хрпу,
насеље утврђено у рушевину;
тврђава туђинаца више није град –
довека се обновити неће.
3 Тебе зато народ снажни слави,
од тебе се боји град свирепих племена,
4 а ти си уточиште сиротом,
уточиште убогом у невољи његовој;
ти си склониште од непогоде,
заклон од жеге,
јер ћуд је свирепих
као непогода са стране;
5 као жега над сушним тлом,
ти гушиш грају одвратних,
као жегу сенком облака
свирепима се прекинуло певање.
Месијанска свечаност
6 А Господ над војскама спремиће на овој гори
гозбу од сала за све народе,
гозбу од сала, гозбу од вина,
од вина одлежалог, од мождине масне,
од пречишћеног вина одлежалог.
7 И на овој гори он ће здерати
застор што све народе застире
и копрену што све пуке обавија.
8 Он ће смрт победоносно здерати,
и Господар Господ ће сузу отрти
са лица свакога,
и срамоту ће скинути
са свог народа по свој земљи –
зато што је Господ рекао.
9 И говориће се у дан онај:
„Гле, ово је Бог наш.
Њега смо очекивали и он нас је спасао.
Ово је Господ ког смо очекивали;
кличимо и радујмо се, јер он спасава.“
10 Јер рука Господња почива на гори овој,
и Моав ће бити изгажен под њим
као што се слама у ђубришту гази.
11 И шириће руке своје посред њега
као што шири пливач када плива.
И понизиће његов понос
вештином руку његових.
12 И обориће на високој тврђави твоје зидове,
и обориће их на земљу,
понизиће их, бациће их у прашину.
Песма победничка
26 У онај дан певаће се ова песма у земљи Јудиној:
„Имамо тврд град,
он нам подиже спасење,
зидове и бедеме.
2 Отворите вратнице
да уђе пук праведни
који је доследно веран,
3 чију ћеш сабраност засновану на теби
ти сабрати у миру,
у миру зато што се у тебе узда.
4 Уздајте се у Господа довека,
јер у Господу, у Господу самом је вечна Стена;
5 јер он обара оне који станују високо,
насеље уздигнуто он руши,
он га руши на земљу,
он га срозава у прашину.
6 Газиће га нога,
ноге убогих,
кораци невољних.“
Псалам о правди Божијој
7 Стаза праведникова је честита
и праведников колосек ти равнаш.
8 Да, на стази твојих пресуда,
Господе, ми те очекујемо,
и за именом твојим и за споменом твојим
жуди душа.
9 Душа моја жуди ноћу,
да, дух мој у мени, тебе тражим,
јер кад ти пресудиш на земљи,
тад се правди уче становници света.
10 Ако опаки добије наклоност,
ипак неће научити шта је праведност;
у земљи честитих он чини неправду
и не обазире се на величанство Господње.
11 Господе, рука твоја је подигнута,
ипак они не виде.
Дај да виде ревност твоју за твој народ,
па нек се постиде.
Пламен за непријатеље твоје
нека их прождере.
12 Господе, ти нам мир одређујеш,
јер си ти уредио сва дела наша.
13 Господе, Боже наш, управљали су нама
осим тебе други господари.
Теби јединоме,
твоје име помињемо.
14 Мртви неће оживети,
покојници неће устати,
јер ти си их походио и разорио,
и затро си сваку успомену на њих.
15 Умножио си пук, Господе,
умножио си пук,
прославио си се,
проширио си земљи све границе њене.
16 Господе, у невољи они су к теби дошли,
тиху молитву изливали
када си их карао.
17 Као трудница пред порођајем,
грчи се, вришти у боловима,
такви смо ми пред лицем твојим, Господе,
18 Затруднели смо,
грчимо се ко да ветар порађамо,
нити смо земљи спасења донели,
нити се родише становници света.
19 Оживеће мртви твоји,
дићи ће се с мојим мртвим телом.
Пробудите се и певајте
који боравите у праху,
јер роса светлосна роса је твоја,
и земља покојника пород ће дати.
Бог разоткрива покољ
20 Хајде, народе мој, у одаје своје уђи,
и врата своја за собом затвори.
Сакриј се часком на трен,
док јарост не прође.
21 Јер, гле, Господ ће изаћи из места својега
да походи кривицу становника земаљских;
и откриће земља крв што је у њој,
и неће више покривати поклане који су у њој.
Избављење Израиља
27 У дан онај
походиће Господ мачем својим,
љутим и великим и јаким
левијатана, змију вијугаву,
и заклаће неман морску.
Виноград Господњи
2 У дан онај
„Винограде винородни – одговориће му.
3 Ја, Господ, бдим над њим,
заливам га непрестано;
да га неко не оштети,
дању и ноћу стражарим над њим.
Footnotes
- 1,13 Или: идолске, грешне.
- 5,10 Око 220 l.
- 5,14 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.
- 7,14 Емануил значи Бог је с нама.
- 10,21 Мисли се на месијанску титулу Бог Силни из Иса 9,6.
- 16,7 Кир-Аресет према изворном тексту, што је највероватније исто место споменуто у ст. 11.
- 19,18 Хелиополис – град Сунца.
- 21,8 У изворном тексту стоји лав, што чини тешкоћу у разумевању, посебно према постављању стражара у ст. 6. Највероватније је због сличности ове две речи на јеврејском дошло до грешке у преписивању.
- 21,11 Дума значи тишина, и игра је речи са именом Едом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.