Књига о Јову 32-37
New Serbian Translation
Елијуј
32 И тако су тројица људи престали да узвраћају Јову који је у својим очима био праведан. 2 На то је на Јова у љутњи плануо Елијуј из Вуза, син Варахилов из Рамовог рода. Разљутио се, јер се овај чинио праведнијим од Бога. 3 Разљутио се и на три пријатеља што нису имали одговор, а опет су осудили Јова. 4 Наиме, Елијуј је чекао да узврати Јову, јер су остали били старији по годинама од њега. 5 Разљутио се Елијуј када је видео да ова тројица људи немају шта да кажу и одговоре.
6 Тада је овако одговорио Елијуј из Вуза, син Варахилов:
„Млађи сам од вас по годинама.
Ви сте старији,
па сам се зато склањао у страху
да вам кажем своје мишљење.
7 Наиме, рекао сам себи:
’Старост нека говори
и године многе нек разгласе мудрост!’
8 Јер је дух у људима
и дах Свемоћнога им даје разум.
9 Године многе мудрост не дају
и стари праведност не схватају.
10 Зато кажем: ’Послушајте ме,
па да вам и ја изнесем своје мишљење.’
11 Ето, чекао сам беседе ваше,
саслушао мишљења ваша
док сте бирали речи.
12 Да, пажљиво сам вас пратио.
Али – гле – нико није оповргнуо Јова
и ниједан од вас није узвратио на речи његове!
13 И не говорите: ’Мудрост смо пронашли!
А њега нека Бог оповргне, а не човек.’
14 Али, није он против мене говорио
па ни ја нећу да узвратим њему вашим доказима.
15 А они су се смели и више не узвраћају,
сасвим су остали без речи.
16 Зашто да чекам када не говоре,
само стоје и више не узвраћају?!
17 А сада ћу ја своје да кажем,
мишљење ћу своје да изнесем.
18 Јер препун сам речи,
из утробе моје дух ме на то тера.
19 Ево, попут вина без одушка утроба је моја,
распукла би се ко мешина нова.
20 Морам да говорим, да себи одушка дам;
отворићу усне своје да бих узвратио.
21 Нећу да гледам ко је ко,
никоме да ласкам нећу.
22 Па ја и не умем да ласкам,
јер би ме одмах узео Саздатељ мој!
33 Зато, о, Јове, молим те чуј моја казивања
и све речи моје послушај!
2 Молим те, види, јер отварам уста своја
да мој језик проговори.
3 Из честитости мога срца су речи моје
и по знању моја ће уста искрено да говоре.
4 Елем, Божији Дух ме је саздао,
дах Свемоћнога живот ми је дао.
5 Па ако си кадар, ти ми одговори;
спреми се, па пред мене стани.
6 Знај, и ја сам пред Богом попут тебе;
и ја сам од иловаче обликован.
7 Нека те ништа у мени ужасно не плаши,
од мене нећеш бити притиснут тешко.
8 Дакле, говорио си на моје уши,
речи сам твоје јасно чуо:
9 ’Ја сам чист, без греха сам и без мане!
У мени кривице нема!
10 Али, ето, Бог задевицу са мном тражи,
гледа ме ко душманина свога.
11 Ноге моје у окове ставља
па надгледа све путеве моје.’
12 Али ја ћу да ти кажем – ниси у праву –
јер Бог је од човека већи.
13 Зашто се убеђујеш с Богом
када он не одговара на сваку човекову реч?
14 Јер Бог говори једном овако, други пут онако –
али нико за то не пази –
15 у сну, у виђењу ноћном,
када дубок сан на људе пада
док спавају на постељи.
16 Тада он даје објаву људима,
упозорава их опоменама;
17 да би човека одвратио од недела
и сакрио охолост од њега.
18 Он му душу чува од раке,
живот његов од мача што сече.
19 Човека болом кори на постељи његовој,
без престанка жигају га кости.
20 Живот му се гади хлеба,
а душа омиљеног јела.
21 Наочиглед тело му пропада,
још му штрче кости огољене.
22 Душа му је све ближа раки,
а живот веснику смрти.
23 Кад би било посланика,
посредника једног од хиљаду,
да човеку јави пут његове честитости,
24 кад би му се Бог смиловао, па рекао:
’Спасите га од пада у раку!
Нашао сам откуп!’;
25 тад би му се ко детету подмладило тело,
вратио би се у дане младалачке снаге.
26 Тад ће се молити Богу и он ће га прихватити,
гледаће лице његово и клицаће.
Бог ће обновити човеку праведност његову.
27 А он погледаће људе и казаће:
’Грешио сам, правду извртао,
али ми није враћено по мери!
28 Он је душу моју откупио од пада у раку,
да ми живот светла види!’
29 Ето, све ово Бог чини двапут,
трипут са човеком;
30 да му душу из раке поврати
и обасја светлошћу живота.
31 Јове! Пази, саслушај ме!
Ти ћути, а ја ћу да причам.
32 Реци ако имаш речи да ми узвратиш,
јер бих хтео да те оправдам.
33 Ако немаш, ти саслушај мене.
Ћути, да те мудрошћу поучим.“
34 Елијуј је наставио своје казивање:
2 „Ви мудри, послушајте речи моје;
ви учени, обратите пажњу!
3 Јер, беседе се ухом пропитују,
ко што непцем пробају се јела.
4 Шта је право, сами разлучимо,
међу собом препознајмо добро.
5 Ето, Јов је рекао: ’Праведан сам,
а Бог ми је ускратио моју правду!
6 Зар бих о својој правди лагао?
На смрт сам прободен,
а згрешио нисам.’
7 Попут Јова има ли човека,
што поругу пије као да је вода;
8 који иде за друштвом злотвора,
пријатељује с покварењацима?
9 Јер је казао: ’Никаква је корист за човека
да Богу угађа!’
10 Зато ме чујте, људи разумног срца:
далеко била од Бога поквареност
и неправедност од Свемоћног!
11 Јер по делу он човеку враћа,
човеку узвраћа по путу његовом.
12 Бог заиста не ради злобно
и Свемоћни не изврће правду.
13 Ко је њему поверио земљу?
Ко ли га је поставио над читавим светом?
14 Када би се срцем томе посветио,
па свој дух и дах свој себи задржао,
15 свако би тело нестало,
човечанство цело у прах би се вратило.
16 Саслушај ме ако разум имаш,
почуј добро речи моје.
17 Хоће ли да влада онај који правду мрзи?
Зар ћеш кривим да прогласиш свемогућег Праведника?
18 Па он цару каже: ’Ништаријо’,
и племићу: ’Зликовче!’
19 Он пристрасан није према главарима
и не повлађује богатом пред сиротим,
јер његових руку сви су они дело.
20 Усред ноћи у трену умиру,
скончавају људи потрешени,
моћник нестаје без ичије руке.
21 Јер очи његове пут човеков прате,
сваки корак његов он посматра.
22 Нема мрака, нема помрчине
злотвора да скрије.
23 Јер Бог не одлаже време
кад му човек на суд дође.
24 Без истраге моћнике обара,
на њихово место он друге поставља.
25 Јер дела њихова њему су знана,
преко ноћи он их одбацује,
сатрвени буду.
26 Потире их због њихове злобе,
тамо где и други виде,
27 јер су се од њега окренули,
јер нису марили за све његове путеве;
28 јер је због њих до њега дошао вапај сиромаха
и плач убогих он је чуо.
29 А када он умири, ко да узнемири?
Кад лице сакрије, ко ће да га нађе?
А тако бива и за народ и за човека,
30 да безбожник не завлада
и народу не постави замке.
31 Зар сме неко Богу да каже:
’Трпео сам, ал’ грешити више нећу.
32 Поучи ме оном што не видим;
ако ли сам чинио неправду, више нећу.’
33 Хоће ли ти по твоме узвратити
јер ти ово одбијаш?
Али ти бираш, а не ја,
па сада говори оно што знаш.
34 Разумни људи ће ми рећи,
а и човек мудар што ме слуша:
35 ’Немудро збори Јов!
Без поуке су његове речи!’
36 О, да би довека Јов кушан био
кад већ одговара као један од покварењака!
37 Јер је греху своме и преступ додао,
међу нама он пљеска рукама
и речима многим обасипа Бога.“
35 И још је казао Елијуј:
2 „Мислиш ли да је исправно то што си рекао:
’Праведан сам ја пред Богом’?
3 Да, рекао си: ’Какву ти[a] корист имаш?
Шта ми вреди то што не грешим?’
4 Ево ја, ја ћу да одговорим и теби
и твојим пријатељима што су са тобом.
5 У небеса гледај и видећеш;
посматрај облаке, како су само виши од тебе!
6 Ако си грешио, шта си њему учинио?
Ако је твојих преступа много,
јеси ли њему урадио нешто?
7 Ако си праведан, јеси ли му нешто дао?
Да није примио нешто из твоје руке?
8 Поквареност твоја шкоди оном попут тебе,
а праведност твоја користи потомку човека.
9 Због силнога тлачења вапе људи,
преклињу за помоћ због руке силника.
10 И нико не пита: ’А где је Бог, Саздатељ мој,
који у ноћи песме даје;
11 који нас поучава више него земаљске звери
и мудрим нас чини више него небеске птице?’[b]
12 Онда они запомажу, а он се не одазива
због поноса злобника.
13 Бог зацело таштину не слуша,
Свемоћни и не гледа на њу.
14 А колико тек кад кажеш
како га не видиш,
како је твој случај пред њим,
како њега ишчекујеш;
15 како гнев његов не кажњава
и како за грех и не мари!
16 Елем, узалудно Јов уста отвара
и гомила безначајне речи.“
36 Елијуј је наставио овим речима:
2 „Стрпи се мало да ти објасним,
још бих да ти нешто кажем о Богу.
3 Знање ћу своје нашироко да изнесем,
зарад Саздатеља свога
праведност ћу да објасним.
4 Стварно нема неистине у речима мојим,
пред тобом је човек беспрекорног знања.
5 Гле! Бог је силан, не презире никог.
Он је силан, у науму велик!
6 Он злотвора не оставља живог,
ојађеним удељује правду.
7 Са праведног свој поглед не скида,
с царевима навек на престо их поставља
и они се уздижу високо.
8 Ако су и ланцима оковани
и свезани конопцима јада,
9 он им јавља шта су урадили,
о преступима којим се бахате.
10 Он им ухо за прекор отвара,
позива их да се греха клоне.
11 Буду ли га чули и њему служили,
у напретку дане своје проживеће
и године своје у милини.
12 А ако не послушају,
мач ће их сасећи;
ишчезнуће без икаквог знања.
13 Гнев навлаче људи срца безбожнога,
чак и за помоћ не преклињу кад их он везује.
14 Док су млади душа им умире,
скончавају међу храмским блудницима.
15 Невољника он невољом спасава
и ухо му тлачењем отвара.
16 И тебе ће ишчупати из раља невоље на пространо место;
на место где зебње нема,
где је прострт сто крцат изобиљем.
17 Али ти кипиш судом за злобнике,
обузет си и судом и правдом!
18 Пази да те нико богатством не мами,
не дај да те заведе големи откуп.
19 Хоће ли те из невоље избавити благо твоје
и сав труд снаге твоје?
20 Не жуди за ноћи
када људе узимају из њихових кућа.[c]
21 Чувај се, злу се не приклањај,
јер то си и одабрао рађе него муку.
22 Гле! Узвишен је Господ у сили својој!
Попут њега учитељ ко ли је?
23 Ко ли му је пут његов наменио?
Каже ли му ико: ’Лоше си чинио’?
24 Имај на уму да његово величаш дело
о коме певају људи.
25 Сав га је људски род видео,
мотре га људи издалека.
26 Јесте, узвишен је Бог, нама несазнатљив
и број година његових нам је недокучив!
27 Јер он подиже капи воде
што из кише маглом росе,
28 па људима обилно
из облака пљуште.
29 Ко још разуме како се ваља облак
и како грми из куће његове?
30 Ено, око себе он простире муњу своју
и покрива дубине мора!
31 Он тиме влада народима
и даје обиље хране.
32 Муњама пуни руке
па им нареди где ће да ударе.
33 Грмљавина њихова га најављује,
али и стока када олуја стиже.
37 Стварно, и моје срце због тога туче,
отима се у грудима!
2 Слушајте! Почујте тутњаву гласа његовога,
проламање што излази из уста његових.
3 Испод свих небеса он га пушта,
и муњу своју до крајева земље.
4 За њом громови туку
гласом славе његове,
а када се огласе тутњавом својом
не враћа се више муња.
5 То Бог чудесно грми гласом својим
и велике, нама несхватљиве ствари чини!
6 Елем, он снегу каже: ’На земљу падни!’
и обилној киши: ’Пљушти!’
7 Тиме свачију руку спутава у раду,
да би сваки човек знао за дело његово.
8 Тада звери иду у брлоге своје,
почивају у својим јазбинама.
9 Олуја се сручи из одаје своје
и северци доносе зиму.
10 Дах Божији лед доноси
и широке воде леди.
11 Облаке тмурне је влагом напунио
и севне муњом по облаку;
12 и они онда круже,
ваљају се како их он води;
да ураде што им је заповедио
по лицу света и земље.
13 А он то чини било као прекор
или као милосрђе на добро земље.
14 О, Јове, послушај ово!
Стани па размотри чудеса Божија.
15 Знаш ли како их је Бог послагао,
како заблешти муњом облака свога?
16 Знаш ли како облаци висе
и чудеса оног што је савршен у знању?
17 Ти, чије су хаљине вруће
док је земља мирна због јужног ветра;
18 хоћеш ли са њим да развлачиш облаке,
тврде као изливено огледало?
19 Хајде нам кажи шта да му кажемо!
Због таме свој случај не можемо да изнесемо.
20 Да му јавимо да бих ја да проговорим?
Зар би било ко говорио да би прождран био!
21 Сјајно светло на небу људи сада не могу да виде,
али ветар хуји и развејава облаке.
22 Са севера стиже златни сјај
и око Бога је слава величанства!
23 Свемоћнога не можемо наћи.
Узвишен је у сили,
али у правди и великој праведности својој
он не тлачи.
24 Зато га се боје људи:
он не мари за мудре у срцу.“
Footnotes
- 35,3 Јов пита Бога.
- 35,11 У духу Јов 12,7-8 овај стих може да се преведе и као: који нас поучава кроз земаљске звери и чини мудрим кроз небеске птице.
- 36,20 Или: када народе одводе са свог места.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.