Add parallel Print Page Options

17 Па шта је човек да га тако уздижеш,
    да ти је за срце прирастао;
18 да се бавиш њиме из јутра у јутро,
    да га сваког трена искушаваш?
19 Докле?! Нећеш ли да скренеш свој поглед са мене?
    Нећеш ли ме пустити насамо, док пљувачку ја своју прогутам?

Read full chapter