Марко 5-10
New Serbian Translation
Исус шаље нечисте духове у крдо свиња
5 Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. 2 Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. 3 Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. 4 Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. 5 Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.
6 Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. 7 Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ 8 (Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)
9 Исус га упита: „Како ти је име?“
Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ 10 Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.
11 А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. 12 „Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. 13 Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.
14 На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. 15 Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. 16 Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. 17 Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.
18 А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. 19 Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ 20 Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.
Јаирова ћерка и исцељење болесне жене
21 Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, 22 приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. 23 Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ 24 Исус пође за њим.
Много народа је ишло за њим гурајући га. 25 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26 Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27 Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28 Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ 29 Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30 Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“
31 Његови ученици му одговорише: „Видиш и са̂м колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ 32 Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33 Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“
35 Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“
36 Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ 37 Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. 38 Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. 39 Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ 40 Они су му се, пак, подсмевали.
Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. 41 Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) 42 Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. 43 Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.
Исус у Назарету
6 Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика. 2 Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда? 3 Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.
4 Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“ 5 Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих. 6 Био је зачуђен њиховим неверовањем.
Исус шаље Дванаесторицу
Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима. 7 Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.
8 Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: 9 „Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ 10 Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. 11 А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“
12 Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. 13 Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.
Смрт Јована Крститеља
14 И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“
15 Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.
16 Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“
17 Наиме, са̂м Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. 18 Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ 19 Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. 20 Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.
21 Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. 22 Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.
Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ 23 Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“
24 Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“
Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“
25 Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“
26 Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. 27 Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, 28 те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. 29 Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.
Исус храни више од пет хиљада људи
30 А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. 31 Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.
32 Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. 33 Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. 34 Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. 35 Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. 36 Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“
37 „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.
„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. 38 Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“
Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“
39 Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. 40 Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. 41 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. 42 Сви су јели и наситили се. 43 Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. 44 Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.
Исус хода по води
45 Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. 46 Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.
47 Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био са̂м на копну. 48 Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. 49 Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. 50 Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“
51 Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, 52 јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.
Исус исцељује све који га дотакну
53 Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. 54 Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. 55 Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. 56 По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.
Чисто и нечисто
7 Једном приликом, дођу фарисеји и неки зналци Светог писма из Јерусалима и окупе се око Исуса. 2 Они су видели да неки од његових ученика једу неопраним рукама, односно, да их нису опрали по обреду. 3 Наиме, фарисеји, као и сви Јевреји, не почињу да једу пре него што брижљиво оперу руке, држећи се тако предања старих. 4 Они, такође, не једу оно што су купили на пијаци док то не оперу. Они држе и много другог што им је предано, као прање чаша, лонаца, и бакарног посуђа.
5 Фарисеји и зналци Светог писма упиташе Исуса: „Зашто твоји ученици не следе предање старих, него једу неопраним рукама?“
6 Исус им одговори: „Добро је пророковао Исаија о вама лицемерима, јер је написано:
’Овај народ ме поштује уснама,
али му је срце далеко од мене.
7 Узалуд је њихова побожност;
њихово учење научене су заповести људске.’
8 Ви сте напустили заповест Божију и држите се од људи установљених предања.“
9 Исус настави: „Вама одговара да укидате Божију заповест да бисте се држали својих уредаба. 10 Јер Мојсије је рекао: ’Поштуј свога оца и своју мајку’ и: ’Ко наружи свога оца или мајку, нека се погуби.’ 11 А ви кажете: ’Ако неко каже своме оцу или мајци: „Све што ја могу да ти учиним јесте да принесем корван за тебе“’ (то јест, жртвени принос Богу); 12 онда му више не дозвољавате да се стара о својим родитељима. 13 Ви, тако, укидате реч Божију ради вашег предања које сте пренели, а радите и много других сличних ствари.“
14 Затим је поново позвао народ и рекао: „Чујте ме сви и разумите! 15 Човека не може учинити нечистим ништа што улази у њега, већ оно што излази из њега самог. 16 Ко има уши, нека слуша!“
17 Кад је отишао од народа и дошао у кућу, његови ученици га упиташе о значењу приче. 18 А он им рече: „Па зар и ви још увек не разумете? Зар не схватате да човека не може учинити нечистим храна која у њега улази, 19 јер не улази у његово срце, већ у трбух, а одатле одлази у нужник?“ (Тако је Исус прогласио сва јела „чистим“.)
20 Исус настави: „Човека чини нечистим оно што из њега самог излази. 21 Јер из човекове нутрине, из његовог срца излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства, 22 прељубе, лакомства, злобе, преваре, разузданост, завист, погрдне речи, охолост и безумље. 23 Сва ова зла долазе из човекове нутрине и чине га нечистим.“
Исусова служба ван Галилеје
Вера Сирофеничанке
24 Исус је затим напустио то место и отишао у тирски крај. Дошао је у једну кућу гледајући да се не дозна за то, али није могао да остане скривен. 25 Нека жена, чија је ћерка била опседнута нечистим духом, чим је чула за њега, дошла је к њему и пала ничице пред његове ноге. 26 Ова жена је била Гркиња[a], родом Сирофеничанка. Молила је Исуса да истера злог духа из њене ћерке.
27 Исус јој рече: „Пусти да се прво насите деца, јер није добро узети хлеб деци и бацити га кучићима.“
28 А она му одговори: „Тако је, Господе, али и кучићи под столом једу од мрвица што падну деци.“
29 Исус јој затим рече: „Због тога што си рекла ово, иди кући; зли дух је изашао из твоје ћерке.“
30 Када се вратила кући, нашла је девојчицу како лежи у кревету; зли дух је већ био изашао из ње.
Исцељење глувонемог човека
31 Исус је затим напустио тирску област и преко Сидона дошао до Галилејског језера у област Декапоља. 32 Тамо су му неки људи довели једног глувог човека који је с тешком муком говорио. Молили су Исуса да положи своју руку на њега. 33 Исус га је повео са собом мало даље од народа, да би био насамо са њим. Затим је ставио своје прсте у његове уши, пљунуо, и дотакао његов језик. 34 Онда је погледао на небо, уздахнуо и рекао човеку: „Ефата!“, што значи: „Отвори се!“ 35 Човеку се тада врати слух, развеза му се језик и он поче правилно говорити.
36 Потом је Исус забранио народу да разглашава ово. Међутим, што им је он више бранио, то су они више разглашавали овај догађај. 37 Људи су били зачуђени преко сваке мере. Говорили су: „Све што је урадио било је добро: он чини да глуви чују и неми да говоре.“
Исус храни преко четири хиљаде људи
8 Тих дана поново се окупило велико мноштво људи. Како народ није имао шта да једе, Исус позва к себи своје ученике, и рече им: 2 „Жао ми је овог народа, јер, ево, има већ три дана од како су са мном, а немају шта да једу. 3 Ако их пошаљем гладне кући, малаксаће уз пут, јер неки од њих су дошли издалека.“
4 Ученици му рекоше: „Може ли неко у овој пустињи да нађе довољно хране за сав овај народ?“
5 Исус их упита: „Колико хлебова имате?“
Они му рекоше: „Седам.“
6 Исус тада заповеди народу да поседа по земљи. Затим је узео седам хлебова и захвалио Богу. Онда је разломио хлебове и додавао их својим ученицима, а они су их делили народу. 7 А имали су и нешто риба. Онда је изрекао благослов и рекао ученицима да их поделе. 8 Народ је јео и наситио се, а ученици су покупили седам котарица преосталих комада. 9 Било је ту око четири хиљаде мушкараца. Онда их је отпремио. 10 Потом је Исус ушао у бродић са својим ученицима и отишао у крајеве око Далмануте.
Фарисеји траже доказ
11 Неки фарисеји приступише Исусу и почеше да расправљају са њим. Искушавали су га, тражећи од њега знак с неба. 12 Исус уздахну из дубине душе и рече: „Зашто овај нараштај тражи знак? Заиста вам кажем: овај нараштај неће добити такав знак.“ 13 Он оде од њих и поново се укрца у лађицу, те оде на другу обалу језера.
Квасац фарисејски и иродовски
14 Ученици су заборавили да понесу хлеб, осим једног комада који су имали са собом на лађици. 15 Исус их упозори: „Чувајте се квасца фарисејског и квасца иродовског!“
16 А они су расправљали међу собом: „Ово је рекао јер нисмо понели хлеб.“ 17 А он, знајући шта мисле, рече им: „Шта расправљате међу собом како немате хлеба? Зар још не разумете? Зар још увек не схватате? Зар вам је окорело срце? 18 Очи имате, а не видите, уши имате, а не чујете. Зар се не сећате? 19 Колико пуних котарица преосталог хлеба сте сакупили када сам пет хлебова разделио на пет хиљада?“
„Дванаест“ – одговорише му.
20 „А колико сте пуних кошара преосталог хлеба сакупили када сам пет хлебова разделио на четири хиљаде?“ – упита их Исус.
„Седам“ – одговорише му.
21 Онда им Исус рече: „Зар још увек не разумете?“
Исцељење слепог човека у Витсаиди
22 Дошли су у Витсаиду. Неки људи су пред Исуса довели једног слепог човека. Молили су га да га дотакне. 23 Исус узе слепог човека за руку и изведе га изван села, пљуну му у очи, стави своје руке на њега и упита га: „Видиш ли нешто?“
24 Он погледа и рече: „Видим људе. Изгледају ми као дрвеће које се креће.“ 25 Исус поново стави своје руке на његове очи. Човек је прогледао, вратио му се вид, и све је видео јасно. 26 Исус га затим посла његовој кући рекавши му: „У село никако да ниси ушао!“
Петрова изјава о Исусу
27 Исус и његови ученици одоше у села око Кесарије Филипове. На путу је упитао своје ученике: „Шта говоре људи: ко сам ја?“
28 Они му одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи, опет, да си један од пророка.“
29 Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос.“
30 Исус их је опоменуо да никоме не говоре о њему.
Исус говори о својој патњи и смрти
31 Тада је почео да их учи: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути после три дана.“ 32 Отворено им је говорио о томе. Тада му је пришао Петар и почео да га прекорева.
33 Исус се окрену и, погледавши своје ученике, укори Петра: „Одлази од мене, Сатано, јер твоје умовање није Божије, већ људско.“
Цена следбеништва
34 Исус је тада окупио народ и своје ученике и рекао им: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст, па нека ме следи. 35 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене и Радосне вести, спасиће га. 36 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а животу свом науди? 37 Шта може човек дати у замену за свој живот? 38 А ко се застиди мене и мојих речи пред овим прељубничким и грешним нараштајем, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у слави свога Оца и са светим анђелима.“
9 Исус додаде: „Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде да је Царство Божије дошло са силом.“
Преображење
2 После шест дана Исус поведе са собом Петра, Јакова и Јована и одведе их на високу гору, где су били сами, те се преобрази пред њима. 3 Његова одећа постаде блистава, толико бела да је нико на земљи не би могао тако избелити. 4 Уто се пред њима појаве Илија и Мојсије, па су разговарали са Исусом.
5 Петар рече: „Учитељу, добро је за нас да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ 6 Петар није знао шта говори, јер су сва тројица била преплашена.
7 Тада се појавио један облак који их је заклонио, и зачуо се глас из облака: „Ово је Син мој вољени. Њега слушајте!“
8 У трену су се осврнули, али нису више видели никога, осим самога Исуса.
9 Док су силазили са горе, Исус им је заповедио да никоме не говоре шта су видели док Син Човечији не ускрсне из мртвих. 10 Они су га послушали, али су се међу собом питали шта значи „ускрснути из мртвих.“
11 Тада они запиташе Исуса: „Зашто зналци Светог писма кажу да прво Илија треба да дође?“ 12 Он им одговори: „Заиста, прво ће доћи Илија и све обновити. Ипак, зашто пише у Писму да ће Син Човечији много пострадати и бити одбачен? 13 Али ја вам кажем да је Илија већ дошао, а они су учинили са њим шта су хтели, као што је написано за њега.“
Исус исцељује опседнутог дечака
14 Када су дошли к осталим ученицима, видели су много народа око њих и зналце Светог писма како расправљају с њима. 15 Чим је народ угледао Исуса, изненади се, па похрли к њему да га поздрави.
16 Исус упита ученике: „О чему то расправљате са њима?“
17 Неко из гомиле му одговори: „Учитељу, довео сам ти свога сина који не може да говори, јер је опседнут духом због кога је онемео. 18 Где год га дух зграби, обара га, те овај пени, шкргуће зубима и кочи се. Рекао сам твојим ученицима да га изгнају, али они нису могли.“
19 Исус им одговори: „О, неверни роде, докле ћу још бити са вама? Докле ћу вас још подносити? Доведите ми дечака!“ 20 Доведоше дечака пред њега. Кад је дух угледао Исуса, одмах је спопао дечака грчевима. Дечак је пао на земљу и почео да се ваља, а пена му је ударила на уста.
21 Исус упита дечаковог оца: „Колико има времена како му се ово догађа?“
„Још од његовог детињства – одговори отац. 22 Зли дух га често баца у ватру и у воду да би га убио. Стога, смилуј се на нас и помози нам ако можеш.“
23 Исус му одговори на то: „Ако можеш? Све је могуће за онога који верује!“
24 Дечаков отац брже повика: „Верујем, али помози ми да надвладам своју неверу!“
25 Кад је Исус видео да се народ све брже окупља, заповеди нечистом духу: „Душе немости и глувила, заповедам ти: изађи из дечака и не улази више у њега!“ 26 На то зли дух врисну, спопаде дечака силним трзајима и изађе из њега. Изгледало је као да је дечак мртав, те су многи рекли да је умро. 27 Међутим, Исус ухвати дечака за руку, подиже га и дечак устаде.
28 Касније, када је Исус ушао у кућу, његови ученици га упиташе насамо: „Зашто ми нисмо могли да истерамо злог духа?“
29 Исус им одговори: „Ова врста се не може изагнати ничим другим до молитвом.“
Исус поново наговештава своју смрт
30 Отишавши одатле пролазили су кроз Галилеју. Исус није хтео да ико сазна за то, 31 јер је поучавао своје ученике говорећи им: „Син Човечији ће бити предат људима у руке и они ће га убити, али ће он након три дана ускрснути.“ 32 Но, они нису разумели те речи, али бојали су се да га питају о томе.
Ко је највећи?
33 Дошли су у Кафарнаум. Када су били у кући, упита Исус своје ученике: „О чему сте то путем расправљали?“ 34 Ученици су ћутали, јер су путем расправљали ко је највећи међу њима.
35 Исус је затим сео и позвао Дванаесторицу. Рекао им је: „Ко хоће да буде први, нека себе сматра последњим и нека свима служи.“
36 Затим је узео једно дете и поставио га између њих, загрлио га и рекао им: 37 „Ко једно овакво дете прихвата у моје име, мене прихвата; а ко мене прихвата, не прихвата само мене, већ и онога који ме је послао.“
Ко није против нас, са нама је
38 Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“
39 Исус им рече: „Немојте му бранити, јер нико ко чини чуда у моје име неће одмах говорити лоше о мени. 40 Јер, ко није против нас, за нас је. 41 Ко вас напоји чашом хладне воде зато што припадате Христу, заиста вам кажем: тај човек неће бити лишен своје награде.
Навођење на грех
42 А ко год наведе на грех једнога од таквих малих који верују у мене, томе би било боље да веже себи о врат тешки воденични камен и да се баци у море. 43 Ако те твоја рука наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си обогаљен, те да уђеш у живот, него да са обе руке одеш у пакао, у неугасиви огањ. 44 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 45 И ако те твоја нога наводи на грех, одсеци је. Боље ти је да си хром, те да уђеш у живот, него да са обе ноге будеш бачен у пакао. 46 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 47 И ако те твоје око наводи на грех, ископај га. Боље ти је да уђеш у Царство Божије с једним оком, него да са оба ока будеш бачен у пакао. 48 Црв њихов тамо не умире и огањ се не гаси. 49 Јер ће свако од ових бити огњем посољен.
50 Со је добра; али ако со изгуби сланост, чиме ће јој се повратити сланост? Имајте соли у себи и мир међу собом.“
Неразрешивост брака
10 Исус оде оданде и дође у област Јудеје, с друге стране Јордана. Народ је поново нагрнуо к њему, а он их је, по свом обичају, поучавао.
2 Тада му приступише неки фарисеји и упиташе га с намером да га искушају: „Да ли је допуштено човеку да се разведе од своје жене?“
3 Исус им на то одговори: „Шта вам је заповедио Мојсије?“ 4 Они рекоше: „Мојсије је дозволио да човек напише потврду о разводу брака и да се разведе од жене.“
5 Исус им одговори: „Мојсије вам је написао ову заповест због тврдоће вашег срца. 6 Међутим, на почетку стварања света, Бог је створио мушко и женско. 7 ’Стога ће човек оставити свога оца и своју мајку, те се приљубити уз своју жену, 8 па ће двоје бити једно тело.’ Тако нису више двоје, него једно тело. 9 Дакле, што је Бог саставио, човек да не раставља!“
10 Када су се поново нашли у кући, ученици су поново упитали Исуса о овоме. 11 Он им одговори: „Свако ко се разведе од своје жене и ожени другом, чини прељубу према својој жени. 12 И ако се жена разведе од свога мужа, па се уда за другог, такође чини прељубу.“
Исус и деца
13 Неки људи су доносили Исусу малу децу да стави своје руке на њих, али су им ученици бранили. 14 Када је Исус то видео, наљутио се и рекао ученицима: „Пустите децу да долазе к мени; немојте их спречавати, јер таквима припада Царство Божије! 15 Заиста вам кажем, ко не прихвати Царство Божије као дете, никако не може ући у њега!“ 16 Тада је загрлио децу и благосиљао их, полажући руке на њих.
Богати човек
17 Када се Исус поново нашао на путу, притрча један човек, паде пред њим на колена и упита га: „Добри учитељу, шта треба да чиним да бих баштинио вечни живот?“
18 Исус му одговори: „Зашто ме називаш добрим[b]? Нико није добар осим самога Бога. 19 Заповести познајеш: ’Не убиј, не чини прељубе, не кради, не сведочи лажно, не закидај, поштуј оца свог и мајку своју.’“
20 Човек му на то одговори: „Учитељу, све сам то извршавао још од своје младости.“
21 Исус га је погледа са много љубави и рече му: „Још ти једно недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели то сиромасима и имаћеш благо на небесима. Онда дођи и следи ме.“ 22 Човек се снужди на ове речи и оде жалостан, јер је имао велики иметак.
23 Исус се окрену и рече својим ученицима: „Како ли је тешко имућнима да уђу у Царство Божије!“
24 Ученици се запрепасте на ове његове речи. Но, Исус поново рече: „Децо, како је тешко ући у Царство Божије! 25 Лакше је камили да прође кроз иглене уши, него богаташу да уђе у Царство Божије.“
26 Ученици су, сада већ потпуно збуњени, питали један другога: „Па ко се онда може спасти?“ 27 Исус их погледа и рече: „За људе је то немогуће, али не за Бога; за Бога је све могуће.“
28 Тада му Петар рече: „Ево, ми смо све оставили и кренули за тобом.“
29 Исус одговори: „Заиста вам кажем, нема тога ко је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и Радосне вести, 30 који неће стоструко примити. Тај ће сада, у ово време, с прогонствима примити: куће, браћу, сестре, мајку, децу, и њиве, а у времену које долази примиће вечни живот. 31 Али ће многи први бити последњи, и последњи – први.“
Исус трећи пут најављује своју смрт
32 Исус и његови ученици су се, потом, успињали путем за Јерусалим. Док је Исус ишао испред њих, ученици су били збуњени, а они који су ишли за њима били су уплашени. Онда Исус поново поведе Дванаесторицу на страну и поче да им говори о ономе што треба да му се догоди: 33 „Ево, пењемо се према Јерусалиму и Син Човечији ће бити предан водећим свештеницима и зналцима Светог писма, и они ће га осудити на смрт и изручити га незнабошцима, 34 који ће му се наругати, испљувати га, ишибати и затим га погубити, али ће он трећег дана ускрснути.“
Неразумни захтев Јакова и Јована
35 Тада су Јаков и Јован, синови Заведејеви, приступили Исусу рекавши му: „Учитељу, хтели бисмо да учиниш нешто за нас што те замолимо.“
36 „Шта желите да учиним за вас?“ – упита их Исус.
37 Они му рекоше: „Постави нас да седимо један здесна, а други слева, када будеш био у својој небеској слави.“
38 Исус им одговори: „Не знате шта тражите. Можете ли пити чашу коју ћу ја испити? Можете ли примити крштење којим ћу се ја крстити?“
39 „Можемо!“ – одговорише му они. Исус им узврати: „Чашу коју ћу ја испити, испићете и ви; крштење које ћу ја примити, примићете и ви. 40 Али, ко ће седети мени здесна и слева, то ја нисам овлаштен да дам. То је за оне којима је то Бог наменио.“
41 Када су то чула остала десеторица, разљутише се на Јакова и Јована. 42 Исус их онда све дозва и рече им: „Ви знате да они који важе за владаре, господаре народима и да их њихови великаши држе под влашћу. 43 Али међу вама није тако! Него, ко хоће међу вама да буде велик, нека вам буде слуга, 44 и ко хоће да буде први међу вама, нека свима буде слуга. 45 Јер, Син Човечији није дошао да му служе, него да служи и да свој живот да̂ као откупнину за многе.“
Исцељење слепог Вартимеја
46 Дошли су у Јерихон. Кад су Исус и његови ученици излазили из Јерихона, пратило их је велико мноштво. Ту крај пута је седео и просио један слепи човек по имену Вартимеј, син неког Тимеја. 47 Кад је чуо да пролази Исус из Назарета, почео је да виче: „Исусе, Сине Давидов, смилуј ми се!“
48 Многи су га опомињали да престане, али је он још гласније запомагао: „Сине Давидов, смилуј ми се!“
49 Исус се заустави и рече: „Позовите га овамо!“
Позвали су слепог човека бодрећи га: „Храбро, устани! Он те зове!“ 50 Он збаци огртач са себе па скочи на ноге и ступи пред Исуса.
51 Исус га упита: „Шта хоћеш да ти учиним?“
Слепи човек одговори: „Учитељу, хоћу да прогледам.“
52 „Иди! – рече му Исус. Твоја вера те је исцелила.“ Човек је истог часа прогледао и кренуо путем за Исусом.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.