Add parallel Print Page Options

Клонула је душа у мени,
    зато те спомињем из краја јорданског,
    и с Ермона, на гори Мисару.
Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
    све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.

Дању Господ шаље своју милост,
    а ноћу је песма његова са мном –
    молитва Богу живота мог.

Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
    Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
10 Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
    док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“

11 Што си ми клонула, душо моја,
    што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
    Спаситеља и Бога свог.

Read full chapter