Add parallel Print Page Options

14 »Побеже од тебе воће за којим ти је душа жудела и пропаде ти сва раскош и сјај и никада се више неће наћи.

15 »Они што су тиме трговали и од тога се обогатили, стајаће подаље, ужаснути његовим мукама, плачући и јадикујући:

16 ‚Јао! Јао, велики граде!
Био си обучен у платно, пурпур и скерлет
    и накићен златом, драгим камењем и бисерима.
17 У једном часу толико богатство опустошено!‘

»И сви кормилари и сви који плове морем, морнари и они који на мору раде, стајаће подаље. 18 А када угледају дим од његовог спаљивања, повикаће: ‚Да ли је било града сличног овом великом граду?‘ 19 И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући:

‚Јао! Јао великом граду!
Његовим благом се обогатише
    сви који су на мору имали лађе,
    а он у једном часу би опустошен!‘

20 »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«

21 Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!

22 »Никада више неће се у теби зачути
    глас певачâ ни свирка китариста, фрулаша и трубача!
Никада више неће се у теби наћи
    занатлија било ког заната!
Никада више неће се у теби зачути
    клопарање млина!
23 Никада више неће у теби засјати
    светлост светиљке!
Никада више неће се у теби зачути
    глас младожење и младе!
Јер, твоји трговци су били земаљски моћници
    и твојим врачањем су били заведени сви народи.
24 У њему је нађена крв пророка и светих
    и свих који су заклани на земљи.«

Read full chapter