Немија 2:1-6

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

2 Месеца нисана, двадесете године владавине цара Артаксеркса, када су цару донели вино, ја га узех и дадох му га.

Раније нисам био тужан пред њим, ² па ме цар упита: »Зашто ти је лице тужно кад ниси болестан? То не може да буде ништа друго него туга у срцу.«

Ја се веома уплаших, ³ па рекох цару: »Живео довека, царе! Како да ми лице не буде тужно када град у ком су гробови мојих предака лежи у рушевинама, а капије му је прогутала ватра?«

⁴ Тада ме цар упита: »Шта желиш?«

Ја се помолих Богу неба, ⁵ па одговорих цару: »Ако је цару по вољи и ако сам ја, твој слуга, стекао твоју наклоност, пошаљи ме у Јуду, у град гробова мојих предака, да га поново сазидам.«

⁶ Тада ме цар, уз кога је седела царица, упита: »Колико ће трајати твој пут и када ћеш се вратити?«

И пошто је цару било по вољи да ме пошаље, ја му назначих време