4 Мојсијева 1:47-14:42

New Serbian Translation

⁴⁷ Ипак, међу њих се нису водили Левити према свом предачком племену. ⁴⁸ Наиме, Господ је рекао Мојсију: ⁴⁹ „Нека се Левијево племе не пописује, и нека се не пописују са осталим Израиљцима. ⁵⁰ Него, постави Левите над Пребивалиштем сведочанства, и над свом опремом и свим што му припада. Они ће носити Пребивалиште са свом опремом, служити у њему, и логоровати око Пребивалишта. ⁵¹ Кад Пребивалиште крене, нека га Левити раставе, а кад се Пребивалиште заустави, нека га Левити подигну. Ако му се приближи туђинац, нека се погуби. ⁵² Остали Израиљци нека логорују сваки у своме табору, код своје заставе, и по својим четама. ⁵³ Левити нека логорују око Пребивалишта сведочанства, да не би плануо гнев на израиљску заједницу. Зато нека чувају стражу код Пребивалишта сведочанства.“

⁵⁴ Израиљци учине све онако како је Господ заповедио Мојсију. Баш тако су учинили.

Распоред племена у табору

2 Господ рече Мојсију и Арону: ² „Нека Израиљци логорују сваки код своје заставе, под грбом свога очинског дома. Нека се утаборе око Шатора од састанка, али подаље.“

⁷ Затим Завулоново племе с кнезом Завулонових потомака Елијавом, сином Хелоновим. ⁸ Његова војска броји педесет седам хиљада четири стотине.

³⁴ Тако су Израиљци извршили све што је Господ заповедио Мојсију: тако су логоровали под својим заставама и тако ишли, свако према свом роду и отачком дому.

Левити

3 Ово су Аронови и Мојсијеви родослови, из времена кад је Господ говорио Мојсију на Синајској гори.

² Ово су имена Аронових синова: првенац Надав, Авијуд, Елеазар и Итамар. ³ То су имена Аронових синова који су били помазани и уведени у свештеничку службу. ⁴ Међутим, Надав и Авијуд су погинули пред Господом, кад су принели туђи огањ пред Господом у Синајској пустињи. А пошто нису имали синова, свештеничку службу су обављали Елеазар и Итамар, под својим оцем Ароном.

⁵ Господ рече Мојсију: ⁶ „Доведи Левијево племе и постави га пред свештеником Ароном, па нека му служе. ⁷ Нека обављају дужности за њега и за сву заједницу пред Шатором од састанка, док служе у Пребивалишту. ⁸ Нека се старају за сав намештај у Шатору од састанка, и брину се за Израиљце, док служе у Пребивалишту. ⁹ Дај Левите Арону и његовим синовима; они су му додељени међу Израиљцима. ¹⁰ А Арона и његове синове постави да врше своју свештеничку службу. Ако туђинац приступи, нека се погуби.“

Левити и првенци Израиља

¹¹ Господ рече Мојсију: ¹² „Ја сам, ево, узео Левите од Израиљаца уместо свих првенаца, који су први плод утробе међу Израиљцима. Левити су моји! ¹³ Јер, моји су сви првенци. Онога дана кад сам побио све првенце у Египту, себи сам посветио сваког првенца у Израиљу, и од људи и од стоке, да буду моји. Ја сам Господ!“

¹⁴ Господ рече Мојсију у Синајској пустињи: ¹⁵ „Попиши Левите према њиховим отачким домовима и родовима; попиши свако мушко од једног месеца па навише.“ ¹⁶ Мојсије их је пописао како му је било заповеђено по речи Господњој.

⁴⁰ Господ рече Мојсију: „Попиши све мушке првенце међу Израиљцима од једног месеца па навише, и направи списак с њиховим именима. ⁴¹ Левите узми за мене – Ја сам Господ – уместо свих израиљских првенаца, а левитску стоку уместо све првине стоке Израиљаца.“

⁴² Тако је Мојсије пописао све израиљске првенце, као што му је заповедио Господ. ⁴³ Укупан број мушких првенаца по њиховим именима, од једног месеца па навише, био је двадесет две хиљаде две стотине седамдесет три.

⁴⁴ Господ рече Мојсију: ⁴⁵ „Узми Левите уместо свих израиљских првенаца и левитску стоку уместо њихове стоке; нека Левити припадају мени. Ја сам Господ. ⁴⁶ А за откупну цену за оних две стотине седамдесет три израиљска првенца, колико их има више од Левита, ⁴⁷ узми по пет шекела^[a] по глави према храмском шекелу (један шекел тежи двадесет гера^[b]). ⁴⁸ Откупну цену за те што их има више дај Арону и његовим синовима.“

⁴⁹ Мојсије је узео новац од откупнине за оне којих је било више од оних које су Левити откупили. ⁵⁰ Мојсије је од израиљских првенаца примио хиљаду три стотине шездесет пет шекела^[c] храмске мере. ⁵¹ Мојсије је по наредби Господњој предао новац од откупа Арону и његовим синовима, баш као што је Господ заповедио Мојсију.

Катов род

4 Господ рече Мојсију и Арону: ² „Попиши Катове потомке између Левијевих потомака према њиховим родовима и очинским домовима, ³ између тридесет и педесет година, све који су способни за службу, који ће вршити службу у Шатору од састанка.

⁴ Ово је служба Катових потомака: да се брину за најсветије ствари у Шатору од састанка. ⁵ Кад табор креће на пут, нека Арон и његови синови скину преградну завесу и њом покрију Ковчег сведочанства. ⁶ Нека преко њега ставе покривач од фине коже, а одозго нека простру тканину, потпуно љубичасту. Затим нека му провуку дршке.

⁷ Преко стола за принесене хлебове, нека простру љубичасту тканину, па нека ставе на њега зделе, посуде за ка̂д, ведра и крчаге за жртве изливнице. Нека хлеб стално стоји на њему. ⁸ Преко њих нека простру пурпурну тканину и прекрију то покривачем од фине коже. Потом нека му провуку дршке.

⁹ Затим нека узму љубичасту тканину и покрију свећњак за светло и његове жишке, његове усекаче, његове подметаче, и све посуде за уље, које служе за његову употребу. ¹⁰ Нека га са свим његовим прибором завију у покривач од фине коже и ставе га на носиљку.

¹¹ Преко златног жртвеника нека простру љубичасту тканину, и покрију га покривачем од фине коже. Онда нека му провуку дршке.

¹² Нека узму све посуде за службу које се користе у Светињи, па нека их ставе у љубичасту тканину и покрију их покривачем од фине коже. Потом нека их ставе на носиљку.

¹³ Нека уклоне пепео са жртвеника, и простру преко њега скерлетно платно. ¹⁴ Онда нека ставе на њега сав прибор за његову употребу: кадионице, виљушке, лопатице, котлиће и све посуде за жртвеник, па нека преко њега простру покривач од фине коже и провуку му дршке.

¹⁵ Након што Арон и његови синови заврше с покривањем Светиње и свих светих посуда приликом поласка табора на пут, нека дођу Катови потомци да их понесу. Ипак, нека не дотичу свете ствари, да не погину. То су ствари у Шатору од састанка које ће носити Катови потомци.

¹⁶ А Елеазар, син свештеника Арона, нека се стара за уље за светло, за миомирисни ка̂д, за дневну житну жртву и уље посвећења, за цело Пребивалиште и све што се налази у њему, и за Светињу и њене посуде.“

¹⁷ Господ рече Мојсију и Арону: ¹⁸ „Не допустите да буду истребљени племенски родови Катових потомака између Левита. ¹⁹ Овако поступајте с њима да остану у животу и не изгину кад приступају Светињи над светињама: нека дођу Арон и његови синови и свакоме одреде шта ће радити и носити. ²⁰ Они нека не улазе да гледају свете ствари, да не би изгинули.“

Гирсонов род

²¹ Господ рече Мојсију: ²² „Попиши Гирсонове синове по њиховим отачким домовима и њиховим породицама. ²³ Попиши оне од тридесет година па навише, све до педесете године, све који су способни за службу, који ће обављати службу у Шатору од састанка.

²⁴ Ово је служба Гирсонових родова, како ће радити и шта ће носити: ²⁵ нека носе завесе Пребивалишта и Шатор од састанка, његов покривач и покривач од фине коже, који иде преко њега, и преградну завесу на улазу у Шатор од састанка; ²⁶ затим дворишне засторе на улазу од дворишта што је око Пребивалишта и жртвеника, његове конопце и сав прибор за њихову употребу. Они ће радити све што треба урадити око тих ствари. ²⁷ Све што треба носити и урадити, биће дужност Гирсонових потомака, по наредби Арона и његових синова; предај им у надлежност све што треба да носе. ²⁸ То је служба Гирсонових потомака у Шатору од састанка. Њихове дужности биће под надзором Итамара, сина свештеника Арона.

Мераријев род

²⁹ Потом попиши Мераријеве потомке по њиховим родовима и отачким домовима. ³⁰ Попиши оне од тридесет година па навише, све до педесете године, све који су способни за службу, који ће обављати службу у Шатору од састанка. ³¹ Њихова дужност је, поред свих осталих дужности у Шатору од састанка, да носе: даске за Пребивалиште, његове преворнице, стубове и постоља; ³² стубове око дворишта и њихова постоља, њихове кочиће, њихове конопце, и сав њихов прибор за сваку њихову употребу; наброј по имену предмете које су дужни да носе. ³³ Ово је служба родова Мераријевих потомака, према свим њиховим службама у Шатору од састанка, под надзором Итамара, сина свештеника Арона.“

Број пописаних Левита

³⁴ Тако су Мојсије, Арон и кнезови заједнице пописали Катове потомке по њиховим родовима и отачким домовима, ³⁵ од тридесет година навише, па до педесет година, све способне за службу у Шатору од састанка. ³⁶ Број пописаних по њиховим родовима био је две хиљаде седам стотина педесет. ³⁷ То је број пописаних Катових родова, свих оних који су служили у Шатору од састанка. Њих су пописали Мојсије и Арон, као што је Господ заповедио преко Мојсија.

³⁸ Гирсонови синови су били пописани по њиховим родовима и отачким домовима, ³⁹ између тридесет година навише, па до педесет година, способних да обављају службу у Шатору од састанка. ⁴⁰ Број пописаних по својим родовима и отачким домовима био је две хиљаде шест стотина тридесет. ⁴¹ То је број пописаних Гирсонових синова, свих оних који су служили у Шатору од састанка. Њих су пописали Мојсије и Арон, по Господњој заповести.

⁴² Пописаних из родова Мераријевих синова према својим родовима и отачким домовима, ⁴³ између тридесет и педесет година, свих способних да обављају службу у Шатору од састанка; ⁴⁴ пописаних, дакле, по њиховим родовима, било је три хиљаде две стотине. ⁴⁵ То је број пописаних Мераријевих синова које су пописали Мојсије и Арон, као што је Господ заповедио преко Мојсија.

⁴⁶ Број пописаних Левита, које су пописали Мојсије, Арон и израиљски кнезови по њиховим родовима и отачким домовима, ⁴⁷ између тридесет и педесет година, који су били способни за службу служења и службу ношења у Шатору од састанка; ⁴⁸ тих пописаних било је осам хиљада пет стотина осамдесет. ⁴⁹ Сваки од њих је био пописан према своме служењу и ношењу, онако како је Господ заповедио преко Мојсија.

Закон о обредној нечистоћи

5 Господ рече Мојсију: ² „Заповеди Израиљцима да удаље из табора свакога ко је губав, свакога ко има излив, и свакога ко се онечистио о мртваца. ³ Удаљите из табора како мушко тако женско, да не онечисте њихов табор усред кога ја пребивам међу њима.“ ⁴ Израиљци учине тако; удаљили су их изван табора. Како је Господ рекао Мојсију, тако су Израиљци учинили.

Признање греха и откупљење

⁵ Господ рече Мојсију: ⁶ „Реци Израиљцима: ’Кад мушкарац или жена учини какав грех против другога, те се изневери Господу и навуче на себе кривицу, ⁷ нека призна свој грех који је учинио. Затим нека да пуну накнаду за свој преступ, и нека дода на то једну петину ономе коме је скривио. ⁸ Али ако тај човек нема рођака коме би припала накнада, нека се накнада да Господу на име свештеника, осим овна – откупнице којом ће се извршити откупљење за њега. ⁹ Од свих светих приноса које Израиљци доносе свештенику, нека свака жртва дизаница припадне њему. ¹⁰ Њему, дакле, нека припадну свети приноси сваког човека; што год је дано свештенику, нека припадне свештенику.’“

Провера женине верности

¹¹ Господ рече Мојсију: ¹² „Реци Израиљцима, кажи им: ’Ако нечија жена застрани и тако му се изневери, ¹³ па неко легне с њом, а њен муж не зна за то, и она прикрије да се онечистила, али нема сведока против ње пошто није била ухваћена на делу; ¹⁴ ако га обузме дух љубоморе, те посумња да му се жена онечистила, или га обузме љубомора, па посумња на жену, иако се није онечистила, ¹⁵ нека муж доведе своју жену к свештенику. Нека донесе са собом и принос за њу: десетину ефе^[d] јечменог брашна. Нека га не прелива уљем и нека не меће на њега тамјана, јер је то житна жртва за љубомору, житна жртва за спомен ради сећања на кривицу.

¹⁶ Затим нека је свештеник приведе и постави пред Господа. ¹⁷ Нека свештеник узме свете воде у земљану посуду, и нека узме нешто прашине с пода Пребивалишта и стави је у воду. ¹⁸ Пошто је свештеник поставио жену пред Господом, нека јој распусти косу, а на њене руке нека положи житну жртву за спомен, што је житна жртва за љубомору. Свештеник нека узме у своје руке воду горчине која доноси проклетство. ¹⁹ Тада нека је свештеник закуне и каже жени: ’Ако ниједан човек није легао са тобом, и ако ниси застранила и онечистила се док си била под влашћу свога мужа, нека ти не науди ова вода горчине која доноси проклетство. ²⁰ А ако си застранила и онечистила се док си била под влашћу свога мужа, те је неки човек осим твога мужа легао с тобом“ – ²¹ ту нека свештеник закуне жену овом клетвом и каже јој – „нека те Господ учини предметом проклињања и клетве усред твога народа; нека Господ учини да ти материца усахне а стомак ти отекне. ²² Нека ова вода горчине, која доноси проклетство, уђе у твоју утробу и учини да ти стомак отекне а материца ти усахне!’

А жена нека каже на то: ’Амин, Амин!’

²³ Нека свештеник напише ова проклетства на лист и спере их у води горчине. ²⁴ Затим нека да жени да попије воду горчине која доноси проклетство, како би вода горчине која доноси проклетство ушла у њу и изазвала горчину. ²⁵ Потом нека свештеник узме из жениних руку житну жртву за љубомору, подигне је пред Господом и донесе је на жртвеник. ²⁶ Онда нека свештеник захвати прегршт од житне жртве, као њен спомен, и спали то на жртвенику. Коначно, нека да жени да попије воду. ²⁷ Кад је напоји водом, ако се оскрнавила и изневерила своме мужу, вода проклетства ће ући у њу и изазвати горчину, па ће јој стомак отећи а материца јој усахнути; тако ће та жена постати проклетством у свом народу. ²⁸ А ако се жена није оскрнавила, неће јој бити ништа, те ће моћи да рађа потомство.

²⁹ Ово је закон о љубомори, кад жена застрани и онечисти се док је под влашћу свога мужа, ³⁰ или кад човека обузме дух љубоморе, па посумња на жену. Тада нека свештеник постави жену пред Господа и примени на њој сав овај закон. ³¹ Човек ће бити ослобођен кривице, а жена ће испаштати за своју кривицу.’“

Назирејски завет

6 Господ рече Мојсију: ² „Говори Израиљцима. Реци им: ’Ако неки мушкарац или жена хоће да учини посебан завет, завет којим се посвећује Господу за назиреја, ³ нека се уздржава и од вина и од жестоког пића, и нека не пије винско сирће ни сирће од жестоког пића. Нека не пије сок од грожђа, и нека не једе грожђе, било да је свеже или суво. ⁴ Док год траје његово назирејство нека не једе ништа од винове лозе, ни зрна ни љуску.

⁵ Док год траје његово назирејство, нека бритва не прелази преко његове главе, док се не наврше дани које је заветовао Господу као назиреј; нека буде свет и нека пусти да му коса на глави расте.

⁶ Док год је посвећен Господу као назиреј, нека не прилази близу мртваца. ⁷ Нека се не скрнави ни кад му умру отац или мајка, брат или сестра, јер знак назирејства носи на својој глави. ⁸ Док год траје његово назирејство посвећен је Господу.

⁹ Ако неко изненада умре у његовој близини, те тако онечисти косу коју је посветио, нека обрије своју главу на дан свога очишћења; нека је обрије седмога дана. ¹⁰ Осмога дана нека на улаз у Шатор од састанка донесе свештенику две грлице или два голубића. ¹¹ Нека свештеник принесе једно као жртву за грех, а друго као жртву свеспалницу, да изврши откупљење за њега јер се оскрнавио преко мртваца. Истога дана нека посвети своју главу ¹² па нека се поново посвети Господу за време свог назирејског завета, и нека донесе јагње од годину дана као жртву за преступ. Претходно време се неће рачунати, јер је оскрнавио свој назирејски завет.

¹³ Ово је закон за назиреје у дан кад се наврши време његовог назирејског завета: нека га доведу на улаз од Шатора од састанка, ¹⁴ и нека донесу принос Господу: једно мушко јагње без мане од годину дана за жртву свеспалницу; једно женско јагње без мане од годину дана као жртву за грех; једног овна без мане за жртву мира; ¹⁵ кошару бесквасног хлеба од брашна – колаче умешене с уљем; бесквасне погаче намазане уљем; њихове житне жртве и жртве изливнице.

¹⁶ Нека их свештеник донесе пред Господа и принесе жртву за његов грех и његову жртву свеспалницу. ¹⁷ Овна нека принесе Господу као жртву мира заједно с кошаром бесквасног хлеба. Свештеник нека принесе житну жртву и жртву изливницу.

¹⁸ Затим нека назиреј обрије своју посвећену главу на улазу у Шатор од састанка. Косу са своје посвећене главе нека стави у ватру испод жртве мира.

¹⁹ Потом нека свештеник узме плећку од скуваног овна, један бесквасни колач из кошаре, и једну бесквасну погачу, па нека то стави на руке назиреја, након што овај обрије своју посвећену косу. ²⁰ Нека их свештеник подигне као жртву дизаницу пред Господом; они су свети део за свештеника заједно са грудима и бутом жртве дизанице. После тога назиреј може да пије вино.

²¹ Ово је закон за назиреја који заветује дар Господу поврх онога што може да приушти. Нека завет којим се обавезао буде у складу са његовим назирејством.’“

Свештенички благослов

²² Господ рече Мојсију: ²³ „Реци Арону и његовим синовима: ’Овако благосиљајте Израиљце. Реците им:

²⁷ Овако нека призивају моје име на потомке Израиљеве и ја ћу их благословити.“

Жртве за главаре

7 Онога дана кад је завршио с подизањем Пребивалишта Мојсије је помазао и посветио и њега и све посуђе. Помазао је и посветио жртвеник и сав његов прибор. ² Тада су приступили израиљски кнезови, главари отачких домова и племенски кнезови, који су надзирали пописане, ³ и донели своје приносе пред Господа: шест кола и дванаест волова, једна кола за два кнеза, по један во за сваког кнеза. Донели су их испред Пребивалишта.

⁴ Тада Господ рече Мојсију: ⁵ „Примите их од њих да раде у служби Шатора од састанка; дајте их Левитима, свакоме према његовој служби.“

⁶ Мојсије је узео кола и волове и предао их Левитима. ⁷ Двоја кола са четири вола дао је Гирсоновим потомцима према њиховој служби. ⁸ Четвора кола са осам волова дао је Мераријевим синовима према њиховој служби, под водством Итамара, сина свештеника Арона. ⁹ Катовим синовима их није дао, зато што је њихова служба да носе свете ствари на својим раменима.

¹⁰ Затим су кнезови донели принос за посвећење жртвеника на дан његовог помазања. Кад су кнезови донели своје приносе пред жртвеник, ¹¹ Господ рече Мојсију: „Нека свакога дана по један кнез донесе свој принос за посвећење жртвеника.“

⁸⁹ Кад је Мојсије ушао у Шатор од састанка да разговара с Господом, чуо је како му говори глас одозго, више поклопца, који је био на Ковчегу сведочанства, између два херувима. Тада му је говорио.

Седам светиљки

8 Господ рече Мојсију: ² „Говори Арону и реци му: ’Када будеш постављао светиљке, нека седам светиљки светле испред свећњака.’“

³ Арон учини тако; поставио је светиљке да светле испред свећњака, као што је Господ заповедио Мојсију. ⁴ А свећњак је овако био направљен: био је искован од злата, од постоља до латица; тако је био искован. Свећњак је био направљен према слици коју је Господ показао Мојсију.

Посвећење Левита за службу

⁵ Господ рече Мојсију: ⁶ „Узми Левите између народа и очисти их. ⁷ Овако ћеш поступити с њима како би их очистио: пошкропи их водом очишћења, а они нека обрију бритвом све своје тело и оперу своју одећу, па ће бити чисти. ⁸ Затим нека узму једног јунца заједно са житном жртвом од брашна замешеног с уљем, а ти узми другог јунца за жртву за грех. ⁹ Онда доведи Левите испред Шатора од састанка и сабери сву израиљску заједницу. ¹⁰ Кад доведеш Левите пред Господа, нека Израиљци положе своје руке на Левите. ¹¹ Тада нека Арон принесе Левите пред Господом, као жртву дизаницу синова Израиљевих, да би могли обављати службу Господњу.

¹² Потом нека Левити положе руке јунцима на главу; ти принеси једног као жртву за грех, а другог као жртву свеспалницу Господу за откупљење Левита. ¹³ Кад поставиш Левите пред Арона и пред његове синове, принеси их Господу као жртву дизаницу. ¹⁴ Затим издвој Левите између Израиљаца да буду моји.

¹⁵ Након тога, кад их очистиш и принесеш их на жртву дизаницу, нека Левити ступе у службу Шатора од састанка. ¹⁶ Наиме, између Израиљаца, они су посвећени за мене. Ја сам их узео за себе уместо свих који се први рађају из мајчине утробе, уместо свих првенаца потомака Израиљевих. ¹⁷ Јер, мени припада сваки првенац између потомака Израиљевих, како од људи тако од стоке; ја сам их посветио за себе онога дана кад сам побио све првенце у Египту. ¹⁸ А Левите сам узео уместо свих прворођенаца међу Израиљцима. ¹⁹ Од Израиљаца, Арону и његовим синовима додељујем Левите, да обављају службу за Израиљце у Шатору од састанка, и да врше откупљење за Израиљце, да не би дошао помор на Израиљце кад дођу до Светилишта.“

²⁰ Мојсије, Арон и сва заједница потомака Израиљевих учине с Левитима све како је Господ заповедио Мојсију; Израиљци су учинили с Левитима баш тако. ²¹ Левити су се очистили од греха и опрали своју одећу, а Арон их је принео као жртву дизаницу пред Господом. Арон је извршио над њима обред откупљења да би их очистио. ²² После тога су Левити дошли да обављају службу у Шатору од састанка пред Ароном и његовим синовима. Како је Господ заповедио Мојсију за Левите, тако су учинили с њима.

²³ Господ опет рече Мојсију: ²⁴ „Ово је уредба за Левите: од двадесет пет година па навише, нека ступају у службу да обављају службу у Шатору од састанка. ²⁵ А кад ко наврши педесету годину, нека се повуче из службе и не ради више. ²⁶ Он може помагати својој браћи у вршењу службе у Шатору од састанка, али нека не обавља службу. Овако ћеш поступати с Левитима у вези с њиховим дужностима.“

Пасха код Синаја

9 Господ рече Мојсију у Синајској пустињи првога дана друге године по њиховом изласку из Египта: ² „Нека Израиљци славе Пасху у одређено време. ³ Славите је у њено време, четрнаестог дана овога месеца, увече; славите је по свим њеним прописима и упутствима.“

⁴ Тако је Мојсије рекао Израиљцима да славе Пасху. ⁵ Пасху су прославили у Синајској пустињи, првог месеца четрнаестог дана, увече. Израиљци су учинили онако како је Господ заповедио Мојсију.

⁶ А догодило се да су се неки људи онечистили о људски леш, те нису могли тога дана да славе Пасху. Тог дана су дошли пред Мојсија и Арона, ⁷ и рекли Мојсију: „Да, онечистили смо се о људски леш, али зашто нам се ускраћује да принесемо жртву Господу у њено време заједно са осталим Израиљцима?“

⁸ Мојсије им одговори: „Сачекајте да чујем шта ће Господ заповедити за вас.“

⁹ Господ рече Мојсију: ¹⁰ „Реци Израиљцима: ’Ако се неко од вас, или од ваших потомака онечисти о мртваца, или је на далеком путу, нека и он слави Пасху Господњу. ¹¹ Нека је славе другога месеца четрнаестог дана увече. Нека једу јагње с бесквасним хлебовима и горким зељем. ¹² Ништа од њега не сме остати до следећег јутра, и нека му не преломе ни једну кост. Нека је славе по свим њеним прописима и упутствима. ¹³ Али ако је неко чист и није на путу, па пропусти да прослави Пасху, нека се такав истреби из свог народа, јер није принео жртву Господу у њено време. Тај ће човек испаштати за свој грех.

¹⁴ Ако странац који борави са вама хоће да слави Пасху Господњу, нека је слави у складу с њеним прописима и упутствима. Нека буде исти закон за вас, како за странца тако за рођеног у земљи.’“

Облак и огањ над Пребивалиштем

¹⁵ Онога дана кад је Пребивалиште било подигнуто, Пребивалиште, Шатор сведочанства је прекрио облак, који је од вечери до јутра био у облику огња над Пребивалиштем. ¹⁶ Тако је било стално: облак га је прекривао дању, а ноћу је био у облику огња. ¹⁷ Кад год се облак подизао са Шатора, Израиљци би кретали на пут, а где би се облак зауставио, тамо би се Израиљци утаборили. ¹⁸ Израиљци су полазили на Господњу заповест и логоровали по Господњој заповести. Док год би облак почивао над Пребивалиштем, они би логоровали. ¹⁹ Чак и када би се облак задржао над Пребивалиштем много дана, Израиљци су се држали Господње наредбе, те нису полазили. ²⁰ А када би се десило да облак неколико дана стоји над Пребивалиштем, они би на Господњу заповест остали у логору и на Господњу заповест полазили. ²¹ Ако би се десило да се облак задржи од вечери до јутра, а ујутро се облак подигне, и они би полазили. Кад год би се облак дигао, било дању или ноћу, они би полазили. ²² Било да је облак почивао над Пребивалиштем два дана, један месец, или дуже време, Израиљци би остали у табору и не би полазили. Полазили би када би се подизао. ²³ На Господњу заповест су дизали табор и на Господњу заповест су полазили. Држали су Господњу наредбу, по Господњој заповести даној преко Мојсија.

Седам труба

10 Господ рече Мојсију: ² „Начини себи две трубе; начини их од кованог сребра, да ти служе за сазивање заједнице и покретање табора. ³ Кад се оне огласе, нека се сва заједница сабере к теби код улаза у Шатор од састанка. ⁴ Ако само једна затруби, нека се саберу к теби кнезови, главари Израиљевих племена. ⁵ Кад громко затрубите, нека крену табори који су на истоку. ⁶ Кад громко затрубите по други пут, нека крену табори на југу. Нека громко затрубе кад год табор креће. ⁷ Кад се окупља збор, затрубите, али не громко.

⁸ Нека Аронови синови, свештеници, трубе у трубе. То ће бити трајна уредба за вас и ваше нараштаје. ⁹ Кад у својој земљи ступите у рат против непријатеља који вас напада, громко затрубите у трубе, па ће вас се сетити Господ, Бог ваш, и бићете избављени од својих непријатеља.

¹⁰ У дан кад се будете радовали на својим празницима и на почетку својих месеци, затрубите у трубе, па приносите своје жртве свеспалнице и своје жртве мира. Нека вам оне буду спомен пред вашим Богом. Ја сам Господ, Бог ваш!“

Одлазак са Синаја

¹¹ Двадесетог дана, другог месеца, друге године, облак се подигао са Пребивалишта сведочанства, ¹² па су Израиљци кренули из Синајске пустиње идући од места до места. Облак се зауставио у Фаранској пустињи. ¹³ Тако су по први пут кренули на пут по Господњој заповести даној преко Мојсија.

¹⁴ Прво је кренула застава Јудиног табора, по својим војскама, на челу са Насоном, сином Аминадавовим. ¹⁵ Над војском Исахаровог племена био је Натанаило, син Согаров. ¹⁶ Над војском Завулоновог племена био је Елијав, син Хелонов. ¹⁷ Кад је Пребивалиште било растављено, Гирсонови и Мераријеви потомци су понели Пребивалиште.

¹⁸ Затим је кренула застава Рувимовог табора, на челу са Елисуром, сином Седијуровим. ¹⁹ Над војском Симеуновог племена био је Саламило, син Сурисадајев. ²⁰ Над војском Гадовог племена био је Елисаф, син Деуелов. ²¹ Тада су Катови потомци кренули носећи свете ствари. Светилиште је било подигнуто пре него што су стигли.

²² Затим је кренула застава Јефремовог табора по својим војскама, на челу са Елисамом, сином Амијудовим. ²³ Над војском Манасијиног племена био је Гамалило, син Фадасуров ²⁴ Над војском Венијаминовог племена био је Авидан, син Гадеонијев.

²⁵ Онда је, као пратећа стража свих табора, кренула застава Дановог табора, по својим војскама. Над њиховом војском био је Ахијезер, син Амисадајев. ²⁶ Над војском Асировог племена био је Фагаило, син Ехранов. ²⁷ Над војском Нефталимовог племена био је Ахиреј, син Енанов. ²⁸ То је био ред по коме су Израиљци путовали, кад су кретали по својим четама.

²⁹ Мојсије рече своме тасту Ховаву, сину Рагуила Мадијанца: „Путујемо на место за које је Господ рекао: ’Вама ћу га дати.’ Пођи с нама и чинићемо ти добро, јер је Господ обећао добро Израиљу.“

³⁰ Он му одговори: „Нећу поћи, него ћу се вратити у своју земљу и у свој род.“

³¹ Мојсије му рече: „Молим те, немој да нас оставиш; ти, наиме, знаш где да се утаборимо у пустињи, па ћеш нам бити попут очију. ³² Ако пођеш с нама, што год добро Господ учинио нама, исто добро ћемо учинити теби.“

³³ Тако су са Горе Господње кренули на тродневни пут. Испред њих је ишао Ковчег Господњег савеза та три дана пута, да им нађе место за одмор. ³⁴ Облак Господњи је дању био над њима кад би полазили из табора.

³⁵ Кад је Ковчег полазио, Мојсије је говорио:

³⁶ А кад се заустављао, говорио је:

Господњи огањ

11 Међутим, народ је почео да гунђа у Господње уши ради свога злопаћења. Кад је то Господ чуо, распалио се његов гнев: плануо је Господњи огањ међу њима, па је прождро један крај табора. ² Тада је народ завапио к Мојсију. Мојсије се помолио Господу и огањ се угасио. ³ Тако се то место прозвало Тавера^[h], јер је тамо плануо огањ Господњи.

Светина гунђа због мане

⁴ Али светину међу њима је спопала жудња, па су Израиљци поново почели да јадикују и говоре: „Ко ће нас нахранити месом? ⁵ Сећамо се како смо у Египту забадава јели рибу, па краставце, диње, празилук, и црни и бели лук. ⁶ Сада нам је душа у носу, а ништа друго не видимо осим ове мане!“

⁷ Мана је била као зрно коријандра, а изгледала је као бделијум. ⁸ Народ је ишао около и купио је, а затим су је млели на жрвњима, или је мрвили у авану, и кували у лонцу. Од тога су правили колаче, који су имали укус уљаних колача. ⁹ Када би у току ноћи роса пала на табор, на њу би пала мана.

¹⁰ Мојсије је чуо да народ јадикује – свака породица на улазу свог шатора. Тада се Господ силно разгневио, а Мојсије се озловољио. ¹¹ Мојсије рече Господу: „Зашто злопатиш свога слугу? Зашто ми ниси исказао наклоност, него си натоварио на мене терет свег овог народа? ¹² Јесам ли ја зачео сав овај народ? Јесам ли их ја родио, кад ми кажеш: ’Носи их у своме наручју, као што дојиља носи одојче’, у земљу коју си уз заклетву обећао њиховим прецима? ¹³ Одакле ми месо за сав овај народ, јер ми вапе говорећи: ’Дај нам месо да једемо!’? ¹⁴ Не могу са̂м да носим сав овај народ, јер је то претешко за мене. ¹⁵ Ако ћеш овако да поступаш са мном, боље је да ме одмах убијеш. А ако сам стекао наклоност пред тобом, не дај да гледам своју муку.“

¹⁶ Господ рече Мојсију: „Окупи ми седамдесет људи од израиљских старешина за које знаш да су старешине народа и његови надгледници. Затим их доведи пред Шатор од састанка и постави их тамо са собом. ¹⁷ Тада ћу сићи и говорити тамо с тобом, па ћу узети од Духа који је на теби и ставити га на њих. Тако ће заједно са тобом носити терет народа, па га нећеш више носити са̂м.

¹⁸ А народу реци: ’Посветите се за сутра, па ћете јести месо, јер кукате у Господње уши и говорите: „Ко ће нас нахранити месом? Било нам је боље у Египту.“ Господ ће вам дати месо, па ћете се најести. ¹⁹ И нећете јести само дан или два, ни пет, ни десет ни двадесет дана, ²⁰ него читав месец, док вам не изађе на нос, те вам постане одвратно, јер сте презрели Господа који је међу вама, и кукали пред њим говорећи: „Због чега смо то излазили из Египта?“’“

²¹ Мојсије рече на то: „Ја сам међу народом који броји шест стотина хиљада пешака, а ти кажеш: ’Даћу им меса, па ће јести месец дана!’ ²² Да се закољу и стада оваца и крда говеда, да ли би то било довољно за њих? Чак и да се све рибе извуку из мора, да ли би им то било довољно?“

²³ Господ одговори Мојсију: „Зар је рука Господња тако кратка? Сада ћеш видети хоће ли се обистинити моја реч коју сам ти рекао, или неће.“

Дух и седамдесет старешина

²⁴ Мојсије изађе и пренесе народу речи Господње. Затим је окупио седамдесет старешина народа и поставио их око Шатора. ²⁵ И Господ се спустио у облаку и говорио са њим. Потом је узео нешто од Духа који је био на њему и ставио га на седамдесет старешина. Кад је Дух починуо на њима, почели су да пророкују, али нису више то поновили.

²⁶ А у табору су остала два човека. Један се звао Елдад, а други Модад. На њих се спустио Дух. Они су били међу пописаним старешинама, али нису отишли у Шатор, него су пророковали у табору. ²⁷ Тада неки момак отрчи и јави Мојсију: „Елдад и Модад пророкују у табору!“

²⁸ Исус Навин, Мојсијев помоћник, један од његових момака, рече: „Мојсије, господару мој, забрани им!“

²⁹ Али Мојсије му рече: „Зар си завидан ради мене? Е, кад би сви у народу Господњем постали пророци! Кад би само Господ ставио свога Духа на њих!“ ³⁰ Потом се Мојсије са израиљским старешинама вратио у табор.

Препелице

³¹ Господ је учинио да дуне ветар^[i], који је донео препелице с мора и разасуо их по табору, на дан хода с једне стране табора и на дан хода с друге стране табора, на два лакта^[j] од земље. ³² Народ је устао, па је купио препелице сав дан и сву ноћ, и сав наредни дан. Онај који је најмање скупио имао је десет хомера^[k]. Затим су их разасули свуда по табору. ³³ Док им је месо још било у зубима – било је још несажвакано – плану гнев Господњи на народ, и Господ удари народ веома великим помором. ³⁴ Зато се то место прозвало Киврот-Атава^[l], јер су тамо сахранили народ који се полакомио. ³⁵ Из Киврот-Атаве народ је кренуо у Асирот и утаборио се у Асироту.

Арон и Марија завиде Мојсију

12 Марија и Арон су почели да говоре против Мојсија због кушанске жене коју је оженио; јер је узео за жену Кушанку. ² Рекли су: „Зар је Господ говорио само преко Мојсија? Није ли говорио и преко нас?“ Господ је то чуо.

³ А Мојсије је био веома понизан човек, најпонизнији човек на земљи.

⁴ Господ одмах рече Мојсију, Арону и Марији: „Дођите, вас троје, у Шатор од састанка!“ Њих троје оду. ⁵ Господ сиђе у стубу од облака, па стаде на улаз од Шатора и позва: „Ароне и Марија!“ Они ступе напред. ⁶ Господ рече: „Чујте моје речи:

⁹ Господ плану својим гневом на њих и оде.

¹⁰ Када се облак подигао са Шатора, а оно, Марија огубавела, бела као снег. Арон се окренуо према Марији, кад гле, она губава. ¹¹ Тада Арон рече Мојсију: „Молим те, мој господару, немој нас казнити за грех који смо починили у својој лудости! ¹² Не дај да она буде као мртво дете, које изађе из мајчине утробе с већ напола распаднутим телом!“

¹³ Тада је Мојсије завапио Господу и рекао: „О, Боже, молим те, исцели је!“

¹⁴ Господ рече Мојсију: „Да јој је отац пљунуо у лице, не би ли носила своју срамоту седам дана? Нека буде одвојена изван табора седам дана, а онда нека опет буде прикључена.“ ¹⁵ Тако је Марија била одвојена изван табора седам дана. Народ није полазио док Марија није била поново прикључена.

¹⁶ После тога је народ отишао из Асирота, и утаборио се у Фаранској пустињи.

Уходе извиђају хананску земљу

13 Господ рече Мојсију: ² „Пошаљи људе да извиде хананску земљу, коју дајем Израиљцима. Из сваког отачког племена пошаљи по једног човека. Нека сваки од њих буде њихов кнез.“

³ Тако их је Мојсије послао из Фаранске пустиње по Господњој заповеди. Сви су они били главари Израиљаца.

¹⁷ Кад их је послао да извиде хананску земљу, Мојсије им је рекао: „Идите горе у Негев, па се успните на горје! ¹⁸ Извидите каква је земља, да ли је народ који живи у њој јак или слаб, има ли их мало или много. ¹⁹ Да ли је земља у којој живе добра или лоша? Да ли су градови у којима живе неограђени или утврђени? ²⁰ Да ли је земља плодна или неплодна? Има ли у њој дрвећа или нема? Будите храбри и донесите од плодова земље.“ А било је време раног грожђа.

²¹ Тада су отишли и извидели земљу од пустиње Цин до Реова, код Лево-Амата. ²² Попели су се у Негев и дошли у Хеврон, где су живели Енакови потомци Ахиман, Сесај и Талмај. (Хеврон је био изграђен седам година пре египатског Соана.) ²³ Кад су дошли до потока Есхола, одсекли су лозу с једним гроздом, који су двојица носила на мотки, а понели су и нарова и смокава. ²⁴ То место се прозвало поток Есхол због грозда који су тамо Израиљци одсекли. ²⁵ Из извиђања земље су се вратили после четрдесет дана.

Извештај о извиђању

²⁶ По повратку су отишли к Мојсију, Арону и свој израиљској заједници у Кадис у Фаранској пустињи, и донели извештај њима и свој заједници, а показали су им и плодове земље. ²⁷ Испричали су му: „Отишли смо у земљу у коју си нас послао, и заиста у њој теку мед и млеко. Ово су њени плодови! ²⁸ Али народ који живи у земљи је моћан, а градови су утврђени и веома велики. Тамо смо видели и Енакове потомке. ²⁹ У Негеву живе Амаличани, а у горју живе Хетити, Јевусејци м Аморејци. Хананци живе уз море и уз Јордан.“

³⁰ Тада Халев утиша народ пред Мојсијем и рече: „Хајде, пођимо горе и освојимо је, јер је можемо савладати!“

³¹ Али људи који су отишли горе с њим рекоше: „Не можемо ићи горе на онај народ, јер је јачи од нас!“ ³² Тако су међу Израиљцима раширили неповољан извештај о земљи коју су извиђали, говорећи: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо је земља која прождире своје становнике, а сав народ који смо видели у њој је горостасан! ³³ Тамо смо видели и Нефилиме^[m] – Енаковце дивовског порекла. Чинило нам се да смо према њима као скакавци, а тако се и њима чинило.“

Народ се буни

14 На то се сва заједница узбунила и ударила у вику; и народ је плакао оне ноћи. ² Сви су Израиљци гунђали против Мојсија и Арона; сва им је заједница говорила: „Е, да смо само помрли у Египту, или у пустињи! ³ Зашто нас Господ води у ову земљу? Да погинемо од мача, а наше жене и деца да постану робље? Није ли боље за нас да се вратимо у Египат?“ ⁴ Тада рекоше један другом: „Хајде да поставимо вођу и вратимо се у Египат!“

⁵ Мојсије и Арон падоше ничице пред свом израиљском заједницом. ⁶ Тада су Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били међу онима што су уходили земљу, раздерали своју одећу ⁷ и рекли свој израиљској заједници: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо изванредно је лепа земља! ⁸ Ако будемо угодни Господу, он ће нас увести у ову земљу и дати нам је. То је земља у којој теку мед и млеко. ⁹ Само се не буните против Господа. Не бојте се народа земље, јер су за нас као залогај хлеба; њих нема ко да заштити, а с нама је Господ. Не бојте се!“

¹⁰ Међутим, сва је заједница претила да ће их каменовати. Тада се слава Господња указала свим Израиљцима код Шатора од састанка. ¹¹ Господ рече Мојсију: „Докле ће ме презирати овај народ? Докле ће одбијати да ми верују упркос свих знакова које сам учинио међу њима? ¹² Ударићу их помором и затрти их, а од тебе ћу учинити народ већи и моћнији од њих.“

¹³ Али Мојсије рече Господу: „Кад то чују Египћани између којих си извео овај народ својом силом, ¹⁴ они ће то рећи становницима ове земље. А они су чули да си ти, Господе, усред овога народа; да им се ти, Господе, указујеш лицем у лице, и да твој облак стоји над њима; да идеш пред њима, дању у стубу од облака, а ноћу у стубу од огња. ¹⁵ Ако побијеш овај народ до последњег, онда ће народи, који су чули за твоје име, рећи: ¹⁶ ’Господ није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је зато побио у пустињи.’

¹⁷ А сад, Господе, нека се покаже твоја сила, као што си обећао, рекавши: ¹⁸ ’Господ је спор на срџбу, богат милошћу, опрашта кривицу и преступ, али кривца не оставља некажњена, него кажњава неправду отаца на њиховој деци и унуцима све до трећег и четвртог колена.’ ¹⁹ Опрости кривицу овом народу по великој твојој милости, као што си му опраштао од Египта па до сада.“

²⁰ Господ рече: „Опраштам по твојој речи. ²¹ Али, тако ми живота, и тако слава Господња испунила сву земљу, ²² ни један од људи који су видели моју славу и знакове које сам учинио у Египту и у пустињи, а који су ме искушавали десет пута и били непослушни моме гласу, ²³ неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим оцима. Ни један од тих што су ме презрели неће је видети. ²⁴ А свога слугу Халева – зато што је другачијег духа и зато што се потпуно поуздао у мене – њега ћу одвести у земљу у коју је отишао, и његови ће је потомци добити у посед. ²⁵ Пошто Амаличани и Хананци живе у долини, сутра се вратите и идите у пустињу према Црвеном мору.“

²⁶ Затим Господ рече Мојсију и Арону: ²⁷ „Докле ће ова опака заједница да гунђа против мене? Чуо сам приговоре Израиљаца, који гунђају против мене. ²⁸ Реци им: ’Тако ми мога живота – говори Господ – учинићу вам оно што сте ми рекли на моје уши. ²⁹ Ваша ће мртва тела попадати по овој пустињи, сви ви који сте уведени у разне пописе, од двадесет година па навише, ви који сте гунђали против мене; ³⁰ ни један од вас неће ући у земљу за коју сам се уз подигнуту руку заклео да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиновог. ³¹ Ипак, вашу децу, за коју сте рекли да ће постати робље, њих ћу увести да упознају земљу коју сте ви презрели. ³² А ваша мртва тела ће попадати по овој пустињи. ³³ Ваша деца ће бити пастири у пустињи четрдесет година и испаштати због вашег неверства, док ваша тела до последњег не пропадају мртва у пустињи. ³⁴ Испаштаћете своје кривице четрдесет година, према броју дана – четрдесет дана током којих сте извиђали земљу, за сваки дан по годину. Тако ћете знати шта значи противити ми се.’ ³⁵ То сам ја, Господ, рекао, и ја ћу то јамачно учинити свој овој опакој заједници која се уротила против мене. У овој пустињи ће скончати; ту ће помрети.

³⁶ А људи које је Мојсије послао да извиде земљу, и који су се вратили и изазвали сву заједницу да гунђа против њега доневши неповољан извештај о земљи, ³⁷ исти ти људи који су донели неповољан извештај о земљи, помрли су од пошасти пред Господом. ³⁸ Од тих људи који су ишли да извиде земљу, преживели су само Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин.“

³⁹ Кад је Мојсије изговорио ове речи свем израиљском народу, народ се веома ожалостио. ⁴⁰ Али у рано јутро они устану и почну да се пењу на врх горја, говорећи: „Згрешили смо, али ево, идемо на место о коме је Господ говорио.“ ⁴¹ Мојсије им рече: „Зашто преступате заповест Господњу? То неће успети. ⁴² Не пењите се, јер Господ није међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља!