Add parallel Print Page Options

Још од времена наших очева у греху смо великом све до ових дана. Због наших кривица смо били дани ми, наши цареви и наши свештеници у руке царева земаљских – под мач, у изгнанство, за отимачину и срамоту све до данас.

А сада, на трен нам је дошла милост од Господа, Бога нашег: да нам остави остатак; да нам да̂ упориште у месту своје светости; да нам просветли очи наше Бог наш, и да̂ нам да мало живнемо у свом робовању. Јер, ми смо робље, али у нашем робовању наш нас Бог није напустио: смиловао нам се пред царевима Персије да оживимо, да се подигне Дом нашег Бога и поправе његове рушевине, да нам да̂ зид у Јуди и у Јерусалиму.

Read full chapter