Add parallel Print Page Options

17 Никада у друштву раскалашних нисам седео,
    никада се веселио.
Сâм сам седео, јер је твоја рука била на мени
    и јер си ме испунио гневом.
18 Што мом болу нема краја
    и што ми је рана болна и неисцељива?
Зар ћеш ми бити као поток несталан,
    као извор који пресушује?

19 Стога овако каже ГОСПОД: »Ако ми се вратиш,
    вратићу и ја тебе да ми служиш.
Будеш ли одвојио драгоцено од безвредног,
    бићеш моја уста.
Нека се народ окрене теби,
    али ти њима немој.

Read full chapter