Add parallel Print Page Options

Моћан народ, коме се не зна броја,
    нападе моју земљу.
Зуби му лављи зуби,
    очњаци ричућег лава.
Опустоши ми винову лозу
    и поломи смоквина стабла.
Кору им згули и баци,
    гране им остадоше беле.

Плачите као што девојка
    обучена у кострет
    плаче због смрти свога вереника.

Read full chapter