Add parallel Print Page Options

16 »Када сам то чуо, утроба ми задрхта,
    усне ми забридеше од тога звука.
Трулеж ми се увуче у кости,
    а ноге заклецаше.
Стрпљиво ћу чекати да дан невоље сване
    народу који нас је напао.

17 »Иако смоквино стабло не пупи
    и на лози нема грожђа,
иако је подбацио род маслине
    и њиве не дају храну,
иако нема оваца по торовима
    ни говедâ по оборима,
18 ипак ћу се радовати у ГОСПОДУ,
    веселити се у Богу, свом Спаситељу.

Read full chapter