Add parallel Print Page Options

Зато ће те славити силни народи,
    бојати те се градови безочних народа.
Ти си уточиште сиромаху,
    уточиште убогоме у његовој невољи,
    заклон од олује и хлад на припеци.
Јер, дах безочних је као вихор
    који наваљује на зид
и као жега у пустињском крају.
    Ти ућуткујеш дреку туђинаца.
Као кад облак својом сенком умањи жегу,
    тако се стиша песма безочних.

Read full chapter