Књига Немијина 2:2-4

New Serbian Translation

² Цар ми рече: „Зашто ти је лице тужно? Да ниси болестан? То није ништа него нека туга срца.“

А ја сам се јако уплашио ³ и рекао цару: „Нека је цар жив довека! Како да ми лице не буде жалосно када је опустошен град где су гробови мојих предака, а врата су му огњем спаљена?“

⁴ Рече ми цар: „Дакле, шта желиш?“

А ја сам се помолио Богу небеском