Add parallel Print Page Options

Царица Јестира му је одговорила и рекла: „Царе, ако сам стекла благонаклоност у твојим очима и ако је цару по вољи, нека ми се на моју молбу да̂ живот и мој народ на моју жељу. Јер и ја и мој народ смо продани да нас истребе, побију и униште. Да су нас продали као робове и робиње, ја бих ћутала, јер та несрећа не би оштетила цара.“[a]

Цар Артаксеркс је на то рекао царици Јестири: „Ко је он? Где је тај који је наумио да уради тако нешто?“

Read full chapter

Footnotes

  1. 7,4 Други део стиха се преводи и као: а …премда непријатељ не би могао да надокнади штету цару.