Add parallel Print Page Options

Летину његову једе ко је гладан,
    купи је чак и испод трња,
    док жедан вреба на њихово благо.
Јер штета не излази из прашине
    и из земље не ниче невоља;
већ се човек рађа за невољу
    ко што у вис врцају варнице.

Read full chapter