Add parallel Print Page Options

Ничије ти се око није сажалило, да ти из самилости учини нешто од тога, него су те с гађењем бацили напоље на дан твог рођења.

Пролазећи поред тебе видео сам те како се копрцаш у својој крви. И док си лежала у својој крви, ја ти рекох: живи! Живи! – рекох ти – док си лежала у својој крви. Учинио сам да порастеш као биљка у пољу. А ти си порасла и развила се, накитом се девојачким окитила: дојке су ти напупеле, длаке ти изникоше, али си била још сасвим нага.

Read full chapter