Add parallel Print Page Options

17 Ја не седим у друштву весељака
    и не веселим се.
Седим са̂м, баш због руке твоје,
    јер си ме јарошћу преплавио.
18 Зашто моме болу нема краја?
    Зашто мојој рани нема лека, што одбија да буде излечена?
А ти си ми стварно као поток непостојан,
    вода што пресуши.

19 И зато овако каже Господ:

„Ако се вратиш, излечићу те
    и преда мном ћеш стајати.
И ако раздвојиш вредно од безвредног
    бићеш као моја уста.
И они ће се окретати теби
    али ти не смеш да се окрећеш к њима.

Read full chapter