Add parallel Print Page Options

Кад год говорим, ја вапим.
    „Насиље и пустош“ вичем!
А Господња реч ми је постала ругло
    и целодневни церек.
А рекао сам: „Не спомињем га више!
    Више не говорим у његово име!“
Али у срцу ми је било као ватра,
    као пламен стешњен у костима.
Изнурило ме је и више нисам могао
    да се суздржавам.
10 Чујем шапат многих око мене
    и ужас је свуда унаоколо:
    „Одајте га! Хајде да га одамо!“
Сада свако с ким сам био у миру
    вреба на мој пад:
„Можда се и да завести,
    па ћемо га надвладати
    и осветићемо му се!“

Read full chapter