Add parallel Print Page Options

Њихов је језик стрела што убија
    и говори превару.
Својим устима о миру са својим ближњим човек говори,
    али у себи кује сплетку.
Зар због тога да их не казним?
    – говори Господ.
Над народом попут овог
    зар да се не освети моја душа?“

10 Над брдима ћу да вапим,
    нарицаћу нарицаљку над пустињским пашњацима
јер су опустошени. Нико туда не пролази,
    и не чује се рика стоке.
Од птица па до животиња,
    све је побегло и нестало.

Read full chapter