Add parallel Print Page Options

15 Ти газиш по мору коњима својим
    и пене се велике воде.

16 И ја сам то чуо и стомак ми се згрчио,
    од тог звука ми задрхташе усне,
трулеж ми се увуче у кости,
    а колена ми заклецаше.
Смирићу се све до дана невоље
    што долази на народ који нас напада.
17 Ако смоква и не пропупи,
    ако нема на чокоту плода;
изневери ли труд око маслине,
    не роде ли поља храном,
нестане ли стадо из тора
    и ишчезне стока из обора,

Read full chapter