Add parallel Print Page Options

Дрскост срца твога те је обманула,
    ти што живиш у раселини стене,
    становниче горских висина.
Говориш у срцу своме:
    ’Ко да ме доле, на земљу сруши?!’
Све и да се ко орао винеш,
    своје гнездо међу звезде свијеш,
    стровалићу те ја и оданде
        – говори Господ.
Ако ти лопови дођу
    и по ноћи затирачи,
зар неће накрасти колико им треба?
Ако ти дођу берачи грожђа,
    зар неће оставити за пабирчење?
        Али ти ћеш бити похаран!

Read full chapter