Add parallel Print Page Options

Откривено ми је страшно виђење –
    подлац подлост чини, пустошник пустоши:
„На јуриш, Еламе! На опсаду, Мидијо!
    Докрајчићу све уздахе њене!“

Зато бедра моја пробадају пробади;
    болови ме спопадају као породиљу;
смућен сам над оним што чујем,
    ужаснут сам пред оним што видим.
Збуњено је срце моје,
    гроза ме снађе.
Сутон мог уживања
    претвори се у језивост.

Read full chapter