Add parallel Print Page Options

Од како је века нису чули,
    нису слушали, око није видело,
да бог неки осим тебе учини
    онима који од њега очекују.
Сусретљив ти си према раздраганима који чине правду,
    на путевима твојим сећају се тебе.
Гле, ти си се разљутио,
    грешили смо на њима,
    а били бисмо спасени.
И постали смо сви ми као нешто нечисто,
    и као огртач са женским одливом све су праведности наше,
и сви смо ми као лишће кад опадне,
    и кривице наше као ветар нас однесу.

Read full chapter