Add parallel Print Page Options

Сусретљив ти си према раздраганима који чине правду,
    на путевима твојим сећају се тебе.
Гле, ти си се разљутио,
    грешили смо на њима,
    а били бисмо спасени.
И постали смо сви ми као нешто нечисто,
    и као огртач са женским одливом све су праведности наше,
и сви смо ми као лишће кад опадне,
    и кривице наше као ветар нас однесу.
И никог нема да призива име твоје,
    да се подигне и на тебе ослони,
зато што си лице своје од нас сакрио
    и растапаш нас кривицама нашим.

Read full chapter