Add parallel Print Page Options

И постали смо сви ми као нешто нечисто,
    и као огртач са женским одливом све су праведности наше,
и сви смо ми као лишће кад опадне,
    и кривице наше као ветар нас однесу.
И никог нема да призива име твоје,
    да се подигне и на тебе ослони,
зато што си лице своје од нас сакрио
    и растапаш нас кривицама нашим.

Па ипак, Господе, ти си Отац наш;
    ми смо глина, а ти нас обликујеш,
    и сви смо ми руке твоје дело.

Read full chapter