Add parallel Print Page Options

Тада ме цар, уз кога је седела царица, упита: »Колико ће трајати твој пут и када ћеш се вратити?«

И пошто је цару било по вољи да ме пошаље, ја му назначих време и још му рекох: »Ако је цару по вољи, нека ми се дају писма за намеснике с оне стране Еуфрата[a], да ме безбедно спроведу до Јуде, и писмо за Асафа, чувара цареве шуме, да ми да дебала да направим греде за капије на тврђави поред Храма, за градски зид и за кућу у којој ћу становати.«

И цар ми даде писма, јер је милостива рука мога Бога била на мени.

Read full chapter

Footnotes

  1. 2,7 Еуфрата Дословно: реке; исто и у 9. стиху.