Add parallel Print Page Options

Жетва земље

14 Онда погледах, а оно – бео облак, и на њему седи неко »као Син човечији«[a]. На глави му златан венац, а у руци оштар срп.

15 Тада из Храма изађе један други анђео, па из свега гласа довикну ономе који је седео на облаку: »Замахни својим српом и жањи, јер је дошло време да се жање! Зрела је земаљска жетва!«

16 И онај који је седео на облаку хитну свој срп на земљу, и земља би пожњевена.

Read full chapter

Footnotes

  1. 14,14 Дан 7,13