Add parallel Print Page Options

19 И посуће се прашином по глави и викати, плачући и јадикујући:

‚Јао! Јао великом граду!
Његовим благом се обогатише
    сви који су на мору имали лађе,
    а он у једном часу би опустошен!‘

20 »Веселите се над њим, небо и ви свети и апостоли и пророци, јер му је Бог судио онако како је он судио вама!«

21 Тада један моћни анђео подиже стену велику као млински камен и баци је у море, говорећи: »Овако силовито биће бачен и велики град Вавилон, да се више не нађе!

Read full chapter