Add parallel Print Page Options

19 Они посуше прашину на своје главе јадикујући и плачући:

„Јао, јао, велики граде!
    Од његовог изобиља се обогатише
сви који су имали бродове на мору,
    а у један је час опустео.

20 Весели се над њим, небо!
    Веселите се над њим, ви свети, апостоли и пророци,
јер га је Бог казнио због оног што је учинио вама!“

21 Тада је један моћни анђео подигао камен, велик као млински, и бацио га у море, говорећи:

„Овако ће бити бачен велики град Вавилон
    и неће га више бити.

Read full chapter