Add parallel Print Page Options

Не криј своје лице
    у дан моје невоље,
окрени своје ухо к мени.
    Кад ти завапим, брзо ме услиши.
Јер, моји дани као дим нестају,
    кости ми као жеравица горе.

Срце ми се као трава разболело и осушило,
    хлеб свој заборављам да једем.

Read full chapter