Add parallel Print Page Options

Своје лице не скривај од мене у дану невоље,
    ухо своје пригни мени;
ти пожури,
    услиши ме у дан кад те зовем.

Моји дани нестају у диму,
    попут пећи кости ми спечене.
Срце је моје као трава кошена, увела,
    па ни хлеб се не сетим да једем.

Read full chapter