Псалми 69

New Serbian Translation

⁵ Лудост моју ти познајеш, Боже;
    греси моји скривени ти нису.

⁶ Нека се због мене не постиде они
    који у тебе наду своју полажу,
    Господе, Боже над војскама.
Нека се због мене не осрамоте они
    који те траже,
    Боже Израиљев.
⁷ Јер ја због тебе трпим презир,
    лице моје прекрила је брука.
⁸ Браћи својој незнанац постадох,
    туђинац сам деци моје мајке.
⁹ Изједа ме ревност за твој Дом.
    Увреде оних који тебе вређају,
        пале су на мене.
¹⁰ Плакао сам и постио,
    и то ми је на презир било.
¹¹ За одећу себи кострет огрнух,
    и постадох ругло за њих.
¹² О мени причају они што седе на градским вратима
    и певају песме пијанице.

¹³ А ја се само теби молим, о, Господе,
    у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
    по верности свог спасења.
¹⁴ Из блата ме ослободи,
    не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
    од дубоких вода.
¹⁵ Бујица воде нек ме не захвати,
    нек ме не прогута дубина
    и ждрело њено нада мном не затвори се.

¹⁶ Услиши ме, Господе,
    јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
    на мене се осврни.
¹⁷ Лице своје од свог слуге не сакривај,
    јер сам на мукама;
    похитај, услиши ме.
¹⁸ Приђи ближе души мојој, откупи је;
    ради мојих противника, избави ме.

¹⁹ Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;
    пред тобом су сви душмани моји.
²⁰ Презир ми је срце сломио,
    разболех се;
жудео сам за утехом –
    никог ниоткуда;
за утешитељима –
    нашао их нисам.
²¹ Пелен су ми у храну ставили,
    сирће су ми жедном дали да пијем.

²² Нек им сто постане замка,
    одмазда и клопка;
²³ нек им очи потамне, да не виде,
    и леђа им се заувек погрбе.
²⁴ Срџбу своју на њих излиј,
    јарка љутња твоја нека их сустигне.
²⁵ Табор нек им опустоши;
    не живео нико у њиховим шаторима.
²⁶ Јер они гоне оне што си ударио
    и јављају јаде оних које си ранио.
²⁷ Кривицу им на кривицу додај,
    да не уђу у праведност твоју.
²⁸ Избрисани били из Књиге живота,
    да са праведнима не буду записани.

²⁹ А ја сам сиромах, у боловима сам;
    спасење твоје, Боже, нека ме заштити.

³⁰ Име Божије песмом ћу да славим,
    величаћу га хвалоспевом.
³¹ То ће бити Господу милије од вола
    и од бика, рогатог папкара.
³² Видеће то понизни,
    радоваће се;
ви, што Бога тражите,
    нек вам срце буде живо.
³³ Јер убоге Господ чује,
    не презире заточене своје.

³⁴ Нек га славе небеса, земља, мора
    и све што се у њима креће.
³⁵ Јер Сион ће Бог да спасе,
    сазидаће јудејске градове;
и они ће их запосести
    и живеће тамо.
³⁶ И потомци његових слуга
    то ће да наследе,
и они што име његово воле
    боравиће тамо.