Font Size
Псалми 78
New Serbian Translation
Псалми 78
New Serbian Translation
Асафова поучна песма.
78 О, народе мој, послушај поуку моју
и речима мојих уста ухо приклоните!
2 Мој говор биће у причи,
објавићу загонетке од давнина.
3 Оно што смо чули, оно што смо научили
и што су нам стари наши испричали;
4 то нећемо да кријемо од њихове деце.
Објавићемо новом нараштају хвале Господње,
његову силу и чудеса која је учинио.
5 Он је у Јакову учврстио сведочанство,
Израиљу је дао Закон
и заповедио нашим прецима
да их предају својим потомцима,
6 да би нови нараштај знао,
деца што ће се родити,
па кад одрасту да то пренесу деци својој;
7 да се у Бога поуздају,
да дела Божија не заборављају
и заповести његове да извршавају.
8 Да не буду ко њихови стари,
нараштај бунтовни,
непослушно поколење несталнога срца
и духа коју није веран Богу.
9 Јефремовци су били луковима наоружани
али су побегли на дан боја!
10 Нису одржали савез са Богом,
одбили су да поступе по његовом Закону.
11 Заборавили су његова дела,
чудеса његова која им је показао.
12 А он је пред њиховим прецима учинио чудо,
у египатској земљи, у области Соан.
13 Море је разделио и провео их,
воде је усправио да су попут зида.
14 Дању их је водио облаком
и светлошћу ватре целе ноћи.
15 Стене је у пустињи расцепио,
обилно их напојио као из дубина.
16 Брзаке им је извео из раселине стене,
учинио да им воде као реке теку.
17 А они су му упорно грешили,
пркосили Свевишњем у пустињи;
18 у срцима кушали су Бога,
извољевали тражећи храну.
19 Приговарали су Богу и рекли:
„Кадар ли је Бог да у пустињи простре трпезу?!
20 Јесте, стену је ударио,
потекла је вода и потоци се разлили.
Али кадар ли је да нам да̂ и храну,
да свој народ месом снабде?“
21 Зато се Господ разјарио када је то чуо,
па је пожар плануо на Јакова
и гнев је букнуо на Израиљ;
22 јер у Бога веровали нису,
нису се поуздали да ће да их спасе.
23 И он је заповедио облацима
и отворио одгоре врата небеска,
24 да их запљусне мана,
даде им жито са неба да једу.
25 И сви су јели хлеб моћника,
обиље хране им је послао.
26 Довео је источни ветар са небеса,
донео је јужни ветар снагом својом.
27 Месом их је ко прашином засуо
и крилатим птицама као морским песком.
28 Дао је да падају по њиховом табору,
око њихових шатора.
29 И они су јели, најели се до ситости,
јер он им је дао како су жудели.
30 Али још их жудња није прошла
и још им је храна у устима била,
31 када се гнев Божији дигао на њих.
И он поби њихове најјаче
и обори младиће Израиља.
32 И поред тога опет су грешили,
нису веровали његовим чудима.
33 Узалудне дане им је прекратио
и невољом наглом њихове године.
34 А кад их је убијао, тражили су га
и враћали се, за Богом чезнули.
35 Тада би се присетили да им је Бог био стена,
Бог Свевишњи њихов Откупитељ!
36 Али би га устима варали
и лагали језицима својим.
37 Срцем му нису били одани,
нису били верни његовом савезу.
38 Ипак, он се смиловао,
кривицу им опраштао
и није их уништио.
Упорно је суспрезао гнев свој,
љутњу своју није подстицао.
39 Сећао се да су тело,
да су дах што испарава
и што се не враћа.
40 А како су се често бунили у пустињи
и жалостили га у пустари!
41 Упорно су искушавали Бога,
вређали су Светитеља Израиљевог.
42 Нису се сећали његове руке
и дана када их је откупио од тлачитеља,
43 када је у Египту знакове своје извео
и чудеса своја у области Соан.
44 Реке је њихове у крв претворио,
а њихови се потоци нису могли пити.
45 На њих је послао комарце, да их уједају,
жабе да их упропасте.
46 Усеве њихове даде гусеницама
и скакавцима сав труд њихов.
47 Градом им је стукао винограде,
а смоквике сланом.
48 Стоку им је граду изложио
и њихова говеда муњама.
49 Послао је на њих врелину свог гнева,
срџбу и јарост,
невољу и чету анђела пропасти.
50 Свом је гневу стазу припремио
и живот им од смрти поштедео није,
живот им је помору предао.
51 Побио је све првенце у Египту,
прве од мушких у шаторима Хамовим.
52 Свој је народ извео ко овце,
водио их попут стада кроз пустињу.
53 Водио их је сигурно и плашили се нису,
а њихове душмане је преплавило море.
54 Тада их је довео на своје свето тло,
на ову гору, освојену његовом десницом.
55 Пред њима је отерао народе,
доделио им је размерено наследство
и настанио племена Израиља
по њиховим шаторима.
56 Али они су поново искушавали
и бунили се против Бога Свевишњега,
прописе његови нису држали.
57 Окренули су се, изневерили попут очева својих,
издали су као лук сломљени.
58 Изазивали су га својим жртвеним бреговима,
чинили га љубоморним својим идолима.
59 Бог је то чуо, разјарио се
и сасвим одбацио Израиљ,
60 па је напустио Пребивалиште у Силому,
стан који је подигао међу људима.
61 Тако је ропству препустио снагу своју
и своју красоту рукама душмана.
62 И народ је свој он предао мачу
јер се разјарио на своје наследство.
63 Његове младиће прождрала је ватра,
па су му девице ко уседелице.
64 Од мача су му свештеници пали,
а удовице их ожалиле нису.
65 Пробуди се тада Господ ко да је спавао,
као јунак којега је савладало вино!
66 Душмане је своје назад одвукао
и довека их осрамотио.
67 Јосифов је шатор одбацио,
племе Јефремово није изабрао,
68 већ је изабрао Јудино племе
и гору Сион коју заволи!
69 И ту је подигао Светилиште своје, високо ко небо,
попут земље довека га учврстио.
70 Изабрао је свог слугу Давида,
узео га је од стада оваца.
71 Довео га је од оваца дојилица да напаса Јакова, његов народ
и Израиљ, његово наследство.
72 И он им је Пастир био по честитости свога срца,
водио их је својим умешним рукама.
Psalm 78
New International Version
Psalm 78
New International Version
Psalm 78
A maskil[a] of Asaph.
1 My people, hear my teaching;(A)
listen to the words of my mouth.
2 I will open my mouth with a parable;(B)
I will utter hidden things, things from of old—
3 things we have heard and known,
things our ancestors have told us.(C)
4 We will not hide them from their descendants;(D)
we will tell the next generation(E)
the praiseworthy deeds(F) of the Lord,
his power, and the wonders(G) he has done.
5 He decreed statutes(H) for Jacob(I)
and established the law in Israel,
which he commanded our ancestors
to teach their children,
6 so the next generation would know them,
even the children yet to be born,(J)
and they in turn would tell their children.
7 Then they would put their trust in God
and would not forget(K) his deeds
but would keep his commands.(L)
8 They would not be like their ancestors(M)—
a stubborn(N) and rebellious(O) generation,
whose hearts were not loyal to God,
whose spirits were not faithful to him.
9 The men of Ephraim, though armed with bows,(P)
turned back on the day of battle;(Q)
10 they did not keep God’s covenant(R)
and refused to live by his law.(S)
11 They forgot what he had done,(T)
the wonders he had shown them.
12 He did miracles(U) in the sight of their ancestors
in the land of Egypt,(V) in the region of Zoan.(W)
13 He divided the sea(X) and led them through;
he made the water stand up like a wall.(Y)
14 He guided them with the cloud by day
and with light from the fire all night.(Z)
15 He split the rocks(AA) in the wilderness
and gave them water as abundant as the seas;
16 he brought streams out of a rocky crag
and made water flow down like rivers.
17 But they continued to sin(AB) against him,
rebelling in the wilderness against the Most High.
18 They willfully put God to the test(AC)
by demanding the food they craved.(AD)
19 They spoke against God;(AE)
they said, “Can God really
spread a table in the wilderness?
20 True, he struck the rock,
and water gushed out,(AF)
streams flowed abundantly,
but can he also give us bread?
Can he supply meat(AG) for his people?”
21 When the Lord heard them, he was furious;
his fire broke out(AH) against Jacob,
and his wrath rose against Israel,
22 for they did not believe in God
or trust(AI) in his deliverance.
23 Yet he gave a command to the skies above
and opened the doors of the heavens;(AJ)
24 he rained down manna(AK) for the people to eat,
he gave them the grain of heaven.
25 Human beings ate the bread of angels;
he sent them all the food they could eat.
26 He let loose the east wind(AL) from the heavens
and by his power made the south wind blow.
27 He rained meat down on them like dust,
birds(AM) like sand on the seashore.
28 He made them come down inside their camp,
all around their tents.
29 They ate till they were gorged—(AN)
he had given them what they craved.
30 But before they turned from what they craved,
even while the food was still in their mouths,(AO)
31 God’s anger rose against them;
he put to death the sturdiest(AP) among them,
cutting down the young men of Israel.
32 In spite of all this, they kept on sinning;(AQ)
in spite of his wonders,(AR) they did not believe.(AS)
33 So he ended their days in futility(AT)
and their years in terror.
34 Whenever God slew them, they would seek(AU) him;
they eagerly turned to him again.
35 They remembered that God was their Rock,(AV)
that God Most High was their Redeemer.(AW)
36 But then they would flatter him with their mouths,(AX)
lying to him with their tongues;
37 their hearts were not loyal(AY) to him,
they were not faithful to his covenant.
38 Yet he was merciful;(AZ)
he forgave(BA) their iniquities(BB)
and did not destroy them.
Time after time he restrained his anger(BC)
and did not stir up his full wrath.
39 He remembered that they were but flesh,(BD)
a passing breeze(BE) that does not return.
40 How often they rebelled(BF) against him in the wilderness(BG)
and grieved him(BH) in the wasteland!
41 Again and again they put God to the test;(BI)
they vexed the Holy One of Israel.(BJ)
42 They did not remember(BK) his power—
the day he redeemed them from the oppressor,(BL)
43 the day he displayed his signs(BM) in Egypt,
his wonders(BN) in the region of Zoan.
44 He turned their river into blood;(BO)
they could not drink from their streams.
45 He sent swarms of flies(BP) that devoured them,
and frogs(BQ) that devastated them.
46 He gave their crops to the grasshopper,(BR)
their produce to the locust.(BS)
47 He destroyed their vines with hail(BT)
and their sycamore-figs with sleet.
48 He gave over their cattle to the hail,
their livestock(BU) to bolts of lightning.
49 He unleashed against them his hot anger,(BV)
his wrath, indignation and hostility—
a band of destroying angels.(BW)
50 He prepared a path for his anger;
he did not spare them from death
but gave them over to the plague.
51 He struck down all the firstborn of Egypt,(BX)
the firstfruits of manhood in the tents of Ham.(BY)
52 But he brought his people out like a flock;(BZ)
he led them like sheep through the wilderness.
53 He guided them safely, so they were unafraid;
but the sea engulfed(CA) their enemies.(CB)
54 And so he brought them to the border of his holy land,
to the hill country his right hand(CC) had taken.
55 He drove out nations(CD) before them
and allotted their lands to them as an inheritance;(CE)
he settled the tribes of Israel in their homes.
56 But they put God to the test
and rebelled against the Most High;
they did not keep his statutes.
57 Like their ancestors(CF) they were disloyal and faithless,
as unreliable as a faulty bow.(CG)
58 They angered him(CH) with their high places;(CI)
they aroused his jealousy with their idols.(CJ)
59 When God heard(CK) them, he was furious;(CL)
he rejected Israel(CM) completely.
60 He abandoned the tabernacle of Shiloh,(CN)
the tent he had set up among humans.(CO)
61 He sent the ark of his might(CP) into captivity,(CQ)
his splendor into the hands of the enemy.
62 He gave his people over to the sword;(CR)
he was furious with his inheritance.(CS)
63 Fire consumed(CT) their young men,
and their young women had no wedding songs;(CU)
64 their priests were put to the sword,(CV)
and their widows could not weep.
65 Then the Lord awoke as from sleep,(CW)
as a warrior wakes from the stupor of wine.
66 He beat back his enemies;
he put them to everlasting shame.(CX)
67 Then he rejected the tents of Joseph,
he did not choose the tribe of Ephraim;(CY)
68 but he chose the tribe of Judah,(CZ)
Mount Zion,(DA) which he loved.
69 He built his sanctuary(DB) like the heights,
like the earth that he established forever.
70 He chose David(DC) his servant
and took him from the sheep pens;
71 from tending the sheep(DD) he brought him
to be the shepherd(DE) of his people Jacob,
of Israel his inheritance.
72 And David shepherded them with integrity of heart;(DF)
with skillful hands he led them.
Footnotes
- Psalm 78:1 Title: Probably a literary or musical term
New Serbian Translation (NSP)
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.
New International Version (NIV) 
Holy Bible, New International Version®, NIV® Copyright ©1973, 1978, 1984, 2011 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
NIV Reverse Interlinear Bible: English to Hebrew and English to Greek. Copyright © 2019 by Zondervan.