Add parallel Print Page Options

21 Давид је говорио у себи: „Узалуд сам чувао овоме све што има у пустињи. Ништа од свега што има није нестало. Сада ми је вратио зло за добро. 22 Нека Господ учини тако Давидовим непријатељима и још више, ако Навалу до јутра оставим на животу и једно мушко од свега што има.“

23 Кад је Авигеја угледала Давида брзо је сјахала с магарца, па је пала ничице пред Давида и поклонила се до земље.

Read full chapter