Add parallel Print Page Options

21 Давид је управо мислио: »Дакле, узалуд сам у пустињи пазио на све што тај човек има, да му ништа не нестане. А он ми враћа зло за добро. 22 Нека ме Бог најстроже казни ако до зоре оставим у животу иједнога од његове мушке чељади!«

23 Када је Авигајил угледала Давида, брзо сјаха с магарца и ничице му се поклони.

Read full chapter