1 Коринћанима 7:17 - 2 Коринћанима 11:14

New Serbian Translation

¹⁷ Било како било, нека свако живи у складу с приликама које му је Господ доделио, односно на које вас је он позвао. Ово упутство дајем свим црквама. ¹⁸ Ако је неко био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека не прикрива трагове обрезања. Тако и човек који није био обрезан пре него што га је Бог позвао, нека се не обрезује. ¹⁹ Да ли је човек обрезан или необрезан, не игра никакву улогу. Важно је само држати се Божијих заповести. ²⁰ Нека свако остане у приликама у којима га је Божији позив затекао. ²¹ Јеси ли роб? Нека те то не брине. Али, ако можеш да постанеш слободан, искористи прилику. ²² Јер, кога је Господ позвао када је био роб, тог је Господ учинио слободним. А онај кога је Господ позвао као слободнога, роб је Христов. ²³ Скупо сте откупљени; не будите робови људима. ²⁴ Браћо, нека свако остане пред Богом у приликама у којима га је Божији позив затекао.

²⁵ А за неудате девојке немам никакву заповест од Господа. Ипак, дајем своје мишљење као човек кога је Бог, по своме милосрђу, учинио вредним поверења. ²⁶ Мислим да је због садашње невоље боље за човека да остане у приликама у којима се налази. ²⁷ Ако имаш жену, не разводи се од ње. Ако немаш жену, не тражи је. ²⁸ Но, ако се и ожениш, не чиниш грех, а тако и девојка ако се уда, не чини грех. Ипак, они који ступају у брак искусиће невоље овоземаљског живота, а ја желим да вас поштедим тога. ²⁹ Оно што хоћу да кажем, браћо, је ово: одређено време се примакло; од сада они који имају жену, нека живе као да је немају; ³⁰ они који тугују, као да не тугују, они који се радују, као да се не радују, и они који купују, као да немају ништа, ³¹ и који послују у свету, као да не послују. Јер пролази облик овога света.

³² Хтео бих, наиме, да сте лишени брига. Безбрачни се брине за Господње ствари, то јест, како да угоди Господу. ³³ А онај који је у браку брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди својој жени, ³⁴ те је подељен у себи. А неудата жена или девојка брине се за Господње ствари, да буде посвећена и телом и духом. Удата жена, пак, брине се за овоземаљске ствари, наиме, како да угоди своме мужу. ³⁵ Говорим ово за ваше добро. Не желим тиме да вам поставим ограничења, него да вас упутим на честиту и несметану преданост Господу.

³⁶ Ако неко мисли да неприлично поступа према девојци за коју је верен, те ако она залази у године, а и он осећа да треба да се жени, нека учини по својој вољи; не чини никакав грех. Нека ступе у брак. ³⁷ Али ко чврсто остане при својој одлуци и нема потребе, него влада својом вољом, те је решио у свом срцу да не жени своју вереницу, добро чини. ³⁸ Тако, онај који ожени своју вереницу, чини добро; а онај који је не ожени, чини боље.

³⁹ Жена је везана док год је њен муж жив. Ако јој муж умре, слободна је да се уда за кога хоће, али само за оног који је у Господу. ⁴⁰ Ипак, по мом мишљењу, блаженија је ако се не уда. Уосталом, мислим да и ја имам Божијега Духа.

О храни која се приноси идолима

8 А сада о храни која се приноси идолима. Знамо да сви имамо знање. Али знање доводи до охолости, док љубав изграђује. ² Ако неко мисли да нешто зна, још увек не зна онако како би требало да зна. ³ А ко воли Бога, њега Бог познаје. ⁴ А што се тиче хране жртвоване идолима, знамо да идол не представља ништа и да нема другог Бога осим једнога. ⁵ Чак и да има такозваних богова, као што се тврди да има много богова и господара – било на небу било на земљи, ⁶ ми имамо једног Бога и Оца од кога све потиче, и коме и ми припадамо, и једнога Господа, Исуса Христа, по коме је све постало, и по коме и ми постојимо.

⁷ Међутим, немају сви то знање. Неки су се толико навикли да служе идолима, да када једу такву храну, једу је као да је принесена идолима, па се тако њихова слаба савест каља. ⁸ Храна нас неће довести ближе Богу, јер нити смо на губитку ако не једемо, нити смо на добитку ако једемо.

⁹ Гледајте само да ваша слобода не буде камен спотицања за оне који су слаби. ¹⁰ Јер ако неко види тебе, који имаш знање, за трпезом у идолском храму, неће ли се, због своје слабе савести, охрабрити да једе храну жртвовану идолима? ¹¹ И тако због твог знања пропада тај слаби, твој брат за кога је Христос умро. ¹² Јер тиме што грешите против своје браће ударајући по њиховој слабој савести, грешите и против Христа. ¹³ Стога, ако храна наводи на грех мога брата, радије нећу јести месо довека, да га не бих навео на грех.

Каква права имају апостоли?

9 Зар нисам слободан? Зар нисам апостол? Нисам ли видео нашег Господа Исуса? Нисте ли ви моје дело у раду за Господа? ² Јер, ако другима и нисам апостол, вама јесам. Ви сте, наиме, доказ моје апостолске службе за Господа.

³ То је моја одбрана пред свима који ме испитују. ⁴ Зар немамо права да једемо и пијемо? ⁵ Зар немамо права да водимо са собом своје жене, као што то чине остали апостоли, браћа нашега Господа, па и са̂м Кифа? ⁶ Или, зар само ја и Варнава морамо да радимо да бисмо се издржавали? ⁷ Ко служи војску о свом трошку? Или, ко сади виноград, а не једе грожђе из винограда? Или, ко напаса стадо, а не пије млеко од стада? ⁸ Да можда не говорим по људској мудрости, или о овоме говори и Закон? ⁹ Јер Мојсије је написао у Закону: „Не завезуј уста волу кад врше.“ Зар је Богу стало до волова? ¹⁰ Не каже ли то управо ради нас? То је написано баш ради нас, јер орач треба да оре у нади, и онај који врше треба да врше у нади да ће добити свој део од урода. ¹¹ Ако смо ми вама посејали духовна добра, зар је много ако жањемо ваша земаљска добра? ¹² Јер ако други полажу права да их помажете вашим добрима, немамо ли ми више права на то?

Ипак, ми се нисмо користили овим правом, него све подносимо, да не бисмо поставили препреку проповедању Радосне вести о Христу. ¹³ Зар не знате да они који обављају храмску службу, од храма добијају храну, и да они који служе код жртвеника, од жртвеника добијају свој део? ¹⁴ Исто тако је Господ заповедио да они који проповедају Радосну вест треба да добијају плату за то.

¹⁵ Ја се, пак, ничим од овога нисам користио. Међутим, нисам ово написао да бисте ме ви плаћали. Радије бих умро, него да ме неко лиши онога чиме се поносим. ¹⁶ Ја се, наиме, не поносим проповедањем Радосне вести, јер ми је то стављено у дужност. Наиме, тешко мени ако је не проповедам! ¹⁷ Јер, ако то чиним по свом избору, добићу награду; а ако то не чиним по свом избору, то значи да ми је поверена дужност. ¹⁸ Шта је, дакле, моја награда? Моја награда је да бесплатно проповедам Радосну вест, не служећи се својим правом на плату.

¹⁹ Јер, иако нисам дужан да служим никоме, учинио сам себе слугом свима, да бих придобио многе. ²⁰ За Јевреје сам био Јеврејин, да бих многе од њих придобио; за оне који живе по Закону, био сам као онај који живи по Закону, иако не живим по Закону, да бих придобио њих који живе по Закону. ²¹ За оне који не живе по Закону, био сам као онај који не живи по Закону, да бих придобио њих који не живе по Закону, иако не живим без Божијег Закона. Ја, наиме, живим по Христовом закону. ²² За слабе сам био слаб, да бих придобио слабе. Свима сам постао све, да по сваку цену спасем неке. ²³ Све то чиним ради Радосне вести, да учествујем у њеним благословима.

²⁴ Зар не знате да на тркалишту трче сви такмичари, али само један добија награду? Тако и ви трчите да је добијете. ²⁵ Сваки такмичар се труди свим силама да победи. Они то чине да добију распадљив венац, а ми да добијемо нераспадљив венац. ²⁶ Зато ја не трчим бесциљно, нити ударам у празно, ²⁷ него беспоштедно напрежем своје тело и потчињавам га, да се не бих ја, који проповедам Радосну вест другима, показао као недостојан.

Упозорење из примера Израиља

10 Нећу да вам остане непознато, браћо, да су наши преци били заштићени облаком и да су сви прошли кроз море, ² те су сви били у Мојсија крштени у облаку и мору. ³ Такође су сви јели исту духовну храну, ⁴ и сви су пили исто духовно пиће, јер су пили из духовне стене која их је пратила, а та стена је била Христос. ⁵ Међутим, многи нису били угодни Богу, па их је Бог побио у пустињи.

⁶ Те ствари су се догодиле нама за пример, да не пожелимо зло као што су они пожелели. ⁷ Не будите идолопоклоници као неки од њих, јер је написано: „Народ је поседао да једе и пије, и устао да се забавља.“ ⁸ И не одајмо се блуду, као неки од њих, па их је у један дан помрло двадесет три хиљаде. ⁹ Такође, не искушавајте Христа, као што су га неки од њих искушавали, па су изгинули од змија. ¹⁰ И не приговарајте, као што су неки од њих приговарали, па су изгинули од Уништитеља.

¹¹ Све ове ствари су се догађале њима за пример, али су записане за упозорење нама, којима су се последња времена приближила. ¹² Зато онај који мисли да чврсто стоји, нека пази да не падне. ¹³ Није вас снашло неко искушење које не сналази све људе. Али Бог је веран; он неће дозволити да будете изложени искушењима више него што можете да поднесете, него ће окончати искушења да можете издржати.

Идолопоклонство и Господња вечера

¹⁴ Стога, вољени моји, бежите од идолопоклонства. ¹⁵ Говорим вам као мудрима: сами просудите шта вам говорим. ¹⁶ Зар чаша благослова за коју захваљујемо Богу, не представља заједништво које имамо по крви Христовој? Зар хлеб који ломимо не представља заједништво које имамо по телу Христовом? ¹⁷ И пошто је један хлеб, ми многи чинимо једно тело, јер један хлеб делимо.

¹⁸ Обратите пажњу на оне који су Израиљци по телу: нису ли они који једу од храмских жртава исти они који заједно приносе жртву Богу на жртвенику? ¹⁹ Шта тиме хоћу да кажем? Да је храна која се приноси идолима тек само храна, или да је идол тек само идол? ²⁰ Не! Оно што многобошци жртвују, злим духовима жртвују, а ја нећу да имате заједништво са злим духовима. ²¹ Не можете пити из Господње чаше и из чаше злих духова; не можете јести за Господњом трпезом и за трпезом злих духова. ²² Или, зар ћемо изазивати Господа? Да нисмо јачи од њега?

²³ Кажете: „Све је дозвољено.“ Ипак, није све на корист. „Све је дозвољено.“ Ипак, све не изграђује. ²⁴ Не гледајте само своју корист, већ и корист других.

²⁵ Једите све што се продаје на тржници, ништа не испитујући ради своје савести. ²⁶ Јер, „Господу припада земља и све што је на њој.“ ²⁷ Ако вас неки неверник позове на обед, и ви хоћете да идете, једите све што се изнесе пред вас ништа не испитујући због савести. ²⁸ Али, ако вам неко каже: „Ова храна је била жртвована идолима“, онда не једите због онога који вам је то дао до знања, а и ради савести; ²⁹ не мислим ради ваше савести, већ ради његове. Питате се: „Зашто да нечија савест одређује моју слободу? ³⁰ Ако ја једем са захваљивањем, зашто да ме осуђују за оно за шта захваљујем?“ ³¹ Зато, било да једете, пијете или чините нешто друго, све чините Богу на славу. ³² Понашајте се беспрекорно како према Јеврејима и Грцима, тако и према Цркви Божијој. ³³ Наиме, и ја свима угађам у свему, не гледајући своју корист, него корист других, да би многи били спасени.

11 Узмите мене за пример, као што ја узимам Христа за пример.

Покривање главе на богослужењу

² Похвално је то што ме се у свему сећате и што држите предања онако како сам вам пренео. ³ Али хоћу да знате да је Христос глава сваком мужу, да је муж глава жени, а Бог Христу. ⁴ Сваки муж који се моли или пророкује покривене главе, срамоти своју главу. ⁵ Исто тако и свака жена која се моли или пророкује непокривене главе, срамоти своју главу, јер је иста као и ошишана. ⁶ Ако жена не покрива главу, нека се ошиша. Али пошто је срамота за жену да се шиша и брије, нека покрива главу. ⁷ Муж, пак, не треба да покрива главу, зато што он одражава лик и славу Божију. А жена одражава мужевљеву славу.

⁸ Мушкарац, наиме, није постао од жене, него жена од мушкарца. ⁹ И није мушкарац створен ради жене, него жена ради мушкарца. ¹⁰ Због тога, а и због анђела, жена мора да има знак на својој глави да је под влашћу.

¹¹ Међутим, у Господу, нити је жена независна од мужа, нити је муж независан од жене. ¹² Јер, као што је жена постала од мушкарца, тако се и мушкарац рађа од жене, а све то долази од Бога. ¹³ Просудите сами: приличи ли жени да се моли непокривене главе? ¹⁴ Не учи ли вас и сама природа да је срамота за човека да има дугу косу? ¹⁵ А зар жени није на понос да има дугу косу? Коса јој је, наиме, дата уместо вела. ¹⁶ А ако је некоме до препирке, ми немамо такав обичај, а ни остале цркве Божије.

Вечера Господња

¹⁷ Ипак, не могу да вас похвалим за оно што вам сада налажем, јер ваше састајање не иде на боље, него на горе. ¹⁸ Прво, чујем да међу вама има поделе када се окупљате као црква, што делимично и верујем. ¹⁹ Најзад, треба да буде подела међу вама да се покажу они који су ваљани. ²⁰ Дакле, када се окупљате, не једе се вечера Господња. ²¹ Наиме, свако узима своју вечеру, те један гладује, а други се опија. ²² Зар немате кућу да једете и пијете? Или, зар презирете Цркву Божију и посрамљујете оне који немају? Шта да вам кажем? Треба ли да вас похвалим? За ово не могу да вас похвалим.

²³ Ја сам, наиме, примио учење од Господа које сам и вама предао: да је Господ Исус оне ноћи када је био предат узео хлеб, ²⁴ захвалио Богу и преломио га, рекавши: „Ово је моје тело које се даје за вас. Ово чините мени на спомен.“ ²⁵ Тако је узео и чашу после вечере и рекао: „Ова чаша је Нови савез по мојој крви. Кад год је пијете, чините то мени на спомен.“ ²⁶ Заиста, кад год једете хлеб и пијете чашу, навешћујете смрт Господњу док се он не врати.

²⁷ Зато ко недостојно једе хлеб и пије чашу, биће крив за грех против тела и крви Господње. ²⁸ Нека се, дакле, свако прво преиспита, па тек онда нека једе од хлеба и пије из чаше. ²⁹ Јер, ко једе и пије, а не разазнаје у томе тело Господње, навлачи на себе осуду кад једе и пије. ³⁰ Зато има много немоћних и болесних међу вама, а неки су и умрли.^{[a] 31} Ако бисмо сами себи судили, Господ нам не би судио. ³² Ипак, кад нас Господ суди, он нас и одгаја, да не будемо осуђени са светом.

³³ Зато, браћо моја, када се окупите да једете, причекајте једни друге. ³⁴ Ако је неко гладан, нека једе кући, да не дођете под Божију осуду када се састанете.

А што се тиче осталих ствари, даћу вам упутства кад дођем.

О даровима Светога Духа

12 Не желим, браћо, да будете у незнању по питању духовних дарова. ² Знате да сте, као бивши многобошци, били заведени, те сте служили немим идолима. ³ Зато вам обзнањујем: нико ко је вођен Божијим Духом, не може да каже: „Проклет био Исус.“ Исто тако, нико не може да каже: „Исус је Господ“, ако није вођен Светим Духом.

⁴ Дарови су различити, али је исти Дух. ⁵ Има и различитих служби, али је исти Господ. ⁶ Има разлике и у деловањима, али је исти Бог који кроз њих делује у свакоме.

⁷ А Дух на свакоме показује своје дејство ради заједничке користи. ⁸ Једноме Дух даје дар мудрог саветовања, док другоме исти Дух даје дар саопштавања посебног знања. ⁹ Једноме Дух даје дар вере, док другоме исти Дух даје дар исцељивања. ¹⁰ Једноме Дух даје дар да чини чуда, а другоме дар пророштва. Некоме даје дар разликовања духова, некоме да говори другим језицима, а некоме да тумачи те језике. ¹¹ Све ово чини један те исти Дух, који по својој вољи додељује дар сваком појединцу.

Једно тело – многи удови

¹² Наиме, као што у телу има много удова, а сви ти удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. ¹³ Јер, по Духу смо сви ми крштени у једно тело. Било Јевреји или Грци, било робови или слободни, сви смо напојени једним Духом. ¹⁴ Јер један уд не чини тело, него многи. ¹⁵ Ако нога каже: „Пошто нисам рука, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? ¹⁶ И ако ухо каже: „Пошто нисам око, не припадам телу“, зар ипак не припада телу? ¹⁷ Ако би цело тело било око, где би био слух? Или ако би цело тело било ухо, где би било чуло мириса? ¹⁸ А Бог је поставио сваки део тела онако како је он хтео. ¹⁹ Где би било тело да су сви они само један део тела? ²⁰ Но, ствари стоје овако: има много делова тела, али је тело једно.

²¹ Око не може да каже руци: „Не требаш ми!“, нити глава ногама: „Не требате ми!“ ²² Шта више, и наизглед слаби делови тела су неопходни. ²³ Па чак и са деловима тела који нам се чине мање вредним поступамо с пуним уважавањем. И са стидним деловима тела поступамо с већом пристојношћу, ²⁴ која није потребна другим деловима тела. Бог је, наиме, тако саставио тело, да је неугледнијим деловима тела дао посебну част, ²⁵ да не буде поделе у телу, него да се делови тела једнако брину једни за друге. ²⁶ Ако један део тела пати, пате и сви остали; ако се једном делу тела указује част, са њим се радују и сви остали.

²⁷ Дакле, ви сте тело Христово и делови тела појединачно. ²⁸ А Бог је у Цркви поставио прво апостоле, друго пророке, треће учитеље; затим чудотворце, исцелитеље, помагаче, оне са даром управљања, те оне са даром говорења других језика. ²⁹ Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Јесу ли су сви чудотворци? ³⁰ Зар сви поседују дар исцељивања? Зар сви говоре другим језицима? Зар сви тумаче језике? ³¹ Ревносно тежите за вишим даровима!

Ја ћу вам, пак, показати најбољи пут.

Химна љубави

13 Ако говорим људским и анђеоским језицима, а немам љубави, онда сам као метал што одјекује и чинеле што звече. ² И ако имам и дар пророштва, и да знам све тајне и сва знања, и поврх тога да имам сву веру планине да премештам, а љубави да немам – ништа сам. ³ Па да и разделим све што имам, да и тело своје предам, да бих се хвалио, а љубави немам – ништа ми не користи.

⁴ Љубав је стрпљива, љубазна, не завиди, не хвали се, није охола, ⁵ не понаша се непристојно, не тражи своје, не жести се, не памти зло, ⁶ не радује се неправди, а радује се истини, ⁷ све подноси, никада не престаје да верује, свему се нада, све издржава; ⁸ љубав никад не престаје. Пророштва ће се угасити, језици ће престати, знање ће се окончати. ⁹ Јер непотпуно знамо и непотпуно пророкујемо. ¹⁰ А кад дође оно потпуно, окончаће се оно непотпуно. ¹¹ Кад сам био дете, говорио сам као дете, мислио сам и размишљао као дете. А кад сам одрастао, завршио сам са детињством. ¹² Сада видимо нејасно, као у огледалу^[b], а онда ћемо видети лицем у лице. Сада знам непотпуно, а онда ћу знати потпуно, као што сам и са̂м себи познат.

¹³ А сада остаје ово троје: вера, нада и љубав; а највећа од њих је љубав.

Језици и пророштво

14 Тежите за љубављу, покажите ревност за духовне дарове, а посебно да пророкујете. ² Наиме, ко говори другим језиком, не говори људима, већ Богу, јер га нико не разуме, пошто он говори тајне. ³ А ко пророкује, говори људима на изградњу, охрабрење и утеху. ⁴ Ко говори другим језиком, изграђује само себе, а ко пророкује, изграђује цркву. ⁵ Хтео бих да сви говорите другим језицима, али још више да пророкујете, јер је онај који пророкује кориснији од онога што говори другим језицима, осим ако их тумачи, да би црква могла да се изграђује.

⁶ Ако вам ја, браћо, дођем и говорим другим језицима, какву ћете корист имати од тога, ако вам уз то не саопштим било откривење или знање, било пророштво или поуку? ⁷ Ако неживи инструменти који дају звук, свирала или харфа, не праве разлику у тоновима, ко ће знати шта се свира? ⁸ Или ако труба испусти нејасан звук, ко ће се спремити за бој? ⁹ Исто тако, ако говорите другим језиком који није разумљив, ко ће знати шта је изречено? Говорићете у ветар. ¹⁰ Заиста, на свету има толико језика, и сваки од њих има значење. ¹¹ Према томе, ако не знам шта језик значи, бићу странац ономе који говори, а и он ће мени бити странац. ¹² Исто тако и ви, пошто већ показујете ревност за духовне дарове, настојте да обилујете у оним даровима који изграђују цркву.

¹³ Зато онај који говори другим језиком, нека се моли да може да га протумачи. ¹⁴ Наиме, ако се ја молим другим језиком, мој дух се моли, али мој ум остаје без користи. ¹⁵ Шта, дакле, да чиним? Молићу се духом, али молићу се и умом, певаћу хвалоспеве духом, али певаћу хвалоспеве и умом. ¹⁶ Јер ако ти благосиљаш Бога Духом, како ће неупућени рећи „амин“ на твоје захваљивање, кад не зна шта говориш? ¹⁷ Додуше, ти лепо захваљујеш Богу, али се други не изграђује.

¹⁸ Захвалан сам Богу што говорим другим језицима више од свих вас. ¹⁹ Ипак, у цркви ћу радије рећи пет разумљивих речи да се сви поуче, него десет хиљада речи другим језиком.

²⁰ Браћо, не размишљајте детињасто, али будите као мала деца која нису вична злу. У мислима, пак, будите зрели. ²¹ У Закону је написано:

²² Тако други језици нису знак за вернике, него за невернике. Међутим, пророштво је за вернике, а не за невернике. ²³ Ако се, дакле, сва црква окупи, па сви почну да говоре другим језицима, а притом уђу неупућени или неверни, неће ли рећи да сте луди? ²⁴ Али, ако неупућени или неверник наиђе, а сви пророкују, све га кори, све га осуђује, ²⁵ тада се обелодањују тајне његовог срца. Тако ће пасти ничице и поклонити се Богу, па ће исповедити да је Бог заиста у вама.

Ред у цркви

²⁶ Шта, дакле, да чинимо, браћо? Кад се окупљате, свако има нешто: неко псалам, неко поуку, неко откривење, неко други језик, неко дар тумачења тог другог језика. Нека све буде на изградњу. ²⁷ Ако неко говори другим језиком, нека говоре двојица, највише тројица, и то редом, а један нека тумачи. ²⁸ Уколико нема тумача, нека ћути у цркви, па нека говори са̂м себи и Богу.

²⁹ Што се тиче пророка, нека говоре двојица или тројица, а остали нека просуђују. ³⁰ Ако се другом који ту седи нешто открије, први нека ћути. ³¹ Сви, наиме, можете да пророкујете, један по један, да се сви поуче и охрабре. ³² Пророчки духови покоравају се пророцима. ³³ Јер Бог није Бог нереда, него мира.

Као што је у свим црквама, ³⁴ жене треба да ћуте у цркви. Њима није дозвољено да говоре; оне треба да се покоравају, као што Закон налаже. ³⁵ А ако желе да науче нешто, нека кући питају своје мужеве, јер не приличи жени да говори у цркви.

³⁶ Или да није Божија реч од вас потекла? Или сте ви једини до којих је она дошла? ³⁷ Ако неко мисли да је пророк, или духован, треба да схвати да је ово што вам пишем заповест од Господа. ³⁸ Ко ово не схвата, остаје у незнању.

³⁹ Стога, браћо, покажите ревност за пророковање, и не браните да се говори другим језицима. ⁴⁰ Нека све буде прикладно и уредно.

Ускрсење мртвих

15 Подсећам вас, браћо, на Радосну вест коју сам вам навестио, коју сте прихватили и у којој стојите. ² Њоме се и спасавате, ако је чврсто држите онако како сам вам је навестио, сем ако нисте узалуд поверовали.

³ Ја сам вам, наиме, на првом месту предао оно што сам примио: да је Христос, сагласно Писмима, умро за наше грехе, ⁴ и да је, сагласно Писмима, сахрањен и ускрснут трећег дана. ⁵ Потом се Христос указао Кифи, а затим Дванаесторици. ⁶ Онда се одједном указао пред више од пет стотина браће, од којих већина живи и данас, а неки су умрли. ⁷ Затим се указао Јакову, те свим апостолима. ⁸ На крају се Христос указао и мени, као недоношчету.

⁹ Наиме, ја сам најмањи међу апостолима, и нисам достојан да се назовем апостолом, јер сам прогонио Цркву Божију. ¹⁰ Ипак, милошћу Божијом сам оно што јесам, и његова милост према мени није била узалудна. Шта више, потрудио сам се више од свих њих, али не ја, него Божија милост са мном. ¹¹ Свеједно, био ја или они, тако проповедамо и тако сте поверовали.

¹² Ако се проповеда да је Христос ускрснуо из мртвих, како онда неки од вас тврде да нема ускрсења мртвих? ¹³ Ако нема ускрсења мртвих, онда ни Христос није ускрснуо, ¹⁴ а ако Христос није ускрснуо, узалудно је наше проповедање, узалудна је и ваша вера. ¹⁵ Ако мртви не ускрсавају, онда смо се и ми показали као лажни сведоци Божији, јер смо сведочили да је Бог ускрснуо Христа, кога није ускрснуо. ¹⁶ Ако мртви не ускрсавају, онда ни Христос није ускрснуо. ¹⁷ А ако Христос није ускрснуо, узалудна је ваша вера, јер сте још увек у својим гресима. ¹⁸ По томе су пропали и они који су уснули у Христу. ¹⁹ Јер, ако само у овом животу полажемо наду у Христа, јаднији смо од свих људи.

²⁰ Али Христос је ускрснуо из мртвих, први међу умрлима! ²¹ Јер, као што је смрт дошла посредством човека, тако је и ускрсење из мртвих дошло посредством човека. ²² Наиме, као што у Адаму сви умиру, тако ће сви који су у Христу оживети, ²³ свако по свом реду: Христос је први, а затим, кад он дође, и они који му припадају. ²⁴ Потом наступа крај, када Христос уништи свако главарство, и сваку власт и силу, те преда Царство Богу Оцу. ²⁵ Он, наиме, треба да влада док не положи све непријатеље под своје ноге. ²⁶ Смрт ће бити уништена као последњи непријатељ. ²⁷ Јер, Бог је све покорио њему под ноге. А кад каже да је све покорено, јасно је да је покорено све осим Бога, који му је све покорио. ²⁸ А кад му све буде покорено, онда ће се и Син покорити ономе који му је све покорио, да Бог буде све у свему.

²⁹ Шта онда чине они који се крштавају за мртве? Ако мртви не ускрсавају, зашто се крсте за њих? ³⁰ Зашто смо и ми сваки час у опасности? ³¹ Ја сваки дан умирем, браћо, тако ми вас, моје дике по нашем Господу Исусу Христу. ³² Људски говорећи, какву корист имам од тога што сам се борио са „зверима“ у Ефесу? Ако мртви не ускрсавају, онда,

³³ Не заваравајте се: „Лоше друштво квари добре обичаје.“ ³⁴ Дођите к себи и не грешите више, јер неки људи не знају Бога. Ово вам говорим на срамоту.

³⁵ Ипак, неко може да пита: „Како мртви ускрсавају? У каквом ће се телу појавити?“ ³⁶ Безумниче! Семе које посејеш не оживљава ако не умре. ³⁷ Па и када сејеш, не сејеш израслу биљку, него голо зрно, било пшенично или какво друго. ³⁸ А Бог сваком семену даје тело какво хоће, и то сваком семену њему својствен облик. ³⁹ Јер није свако тело исто: људско тело је другачије од тела звери, тело звери је другачије од тела птица, а тело птица је другачије од тела риба. ⁴⁰ Такође постоје небеска и земаљска тела; али је сјај небеских тела другачији од сјаја земаљских тела. ⁴¹ Сунце има свој сјај, месец свој, а звезде, опет, свој сјај. Па и звезда се од звезде разликује по сјају.

⁴² Тако је и са ускрсењем мртвих. Сеје се пропадљиво тело, а ускрсава непропадљиво; ⁴³ сеје се у срамоти, а ускрсава у слави; сеје се у слабости, а ускрсава у сили; ⁴⁴ сеје се природно тело, а ускрсава духовно.

Ако, наиме, постоји природно тело, постоји и оно духовно. ⁴⁵ Јер, овако је написано: „Адам, први човек, постаде живо биће.“ Последњи Адам постаде Дух који даје живот. ⁴⁶ Али није било прво духовно тело, него природно, а затим духовно. ⁴⁷ Први човек је земљан, начињен од праха земаљског, други човек је с неба. ⁴⁸ Какав је био земљани човек, такви су и земљани људи; какав је небески човек, такви су и они небески. ⁴⁹ И као што у себи носимо сличност са земљаним човеком, тако ћемо носити сличност са небеским човеком.

⁵⁰ Ово кажем, браћо, јер тело и крв не могу узети учешћа у Царству Божијем, нити може распадљиво добити у посед нераспадљиво. ⁵¹ Ево, саопштавам вам тајну: нећемо сви умрети, али ћемо се сви изменити, ⁵² одједном, у трен ока, кад се зачује последња труба. Тада ће мртви ускрснути са нераспадљивим телима, а ми ћемо се изменити. ⁵³ Јер, ово распадљиво тело мора да се промени у нераспадљиво, ово смртно у бесмртно. ⁵⁴ А кад се ово распадљиво тело промени у нераспадљиво и ово смртно у бесмртно, тада ће се обистинити написана реч: „Победа прождре смрт.“

⁵⁶ Жалац смрти је грех, а сила греха долази од Закона. ⁵⁷ Али, хвала Богу који нам даје победу посредством Господа нашега, Исуса Христа.

⁵⁸ Стога, вољена моја браћо, будите чврсти и непоколебљиви. Имајте вазда пуне руке посла у служби за Господа, знајући да ваш труд у служби за Господа није бесплодан.

Помоћ за хришћане у Јудеји

16 Што се тиче прилога за свете, учините онако како сам наредио и галатијским црквама. ² Сваког првог дана у недељи нека свако од вас одваја на страну и штеди колико може, да се новац не би сакупљао кад ја дођем. ³ А кад дођем, послаћу с препорукама оне које ви одаберете да однесу ваш дар у Јерусалим. ⁴ Ако се нађе за сходно да ја идем, они могу да ми се придруже.

Павлови планови

⁵ Вас ћу, пак, посетити кад прођем кроз Македонију, будући да путујем преко Македоније. ⁶ Могуће је да ћу се и задржати код вас, па чак и презимити, да ме отпратите куд год пођем. ⁷ Не желим, наиме, да вас видим само у пролазу, него се надам да ћу неко време провести код вас, ако Господ допусти. ⁸ У Ефесу ћу остати до Педесетнице, ⁹ јер су ми се отворила велика врата за успешан рад, иако имам много противника.

¹⁰ Ако Тимотеј дође, гледајте да се не осећа нелагодно са вама, јер и он обавља службу за Господа као и ја. ¹¹ Нико, дакле, да га не презре. Испратите га у миру да дође к мени, јер га очекујем са браћом.

¹² Што се тиче брата Аполоса, много сам га молио да дође к вама са другом браћом, али он није био вољан да дође сад. Ипак, доћи ће кад му се укаже прилика.

¹³ Будите будни, стојте у вери, држите се мушки, будите јаки! ¹⁴ Све што чините нека буде у љубави.

¹⁵ Ви знате за Стефанину породицу, да су они први обраћеници у Ахаји и да су служили потребама Божијег народа. Молим вас, браћо, ¹⁶ да се ставите под водство таквих као што су они и сваког ко са њима сарађује и ради. ¹⁷ Радујем се Стефанином, Фортунатовом и Ахаиковом повратку, јер су ми они надокнадили ваше одсуство. ¹⁸ Они су, наиме, умирили мој дух и ваш. Одајте признање таквима.

¹⁹ Поздрављају вас цркве у Малој Азији. Много вас поздрављају у Господу Акила и Приска са црквом која се окупља у њиховом дому. ²⁰ Поздрављају вас сва браћа. Поздравите једни друге светим пољупцем. ²¹ Ја, Павле, пишем поздрав својом руком. ²² Ако ко не воли Господа, нека буде проклет. Марана та!^[c]

²³ Милост Господа Исуса нека је са вама.

²⁴ Моја љубав је са свима вама у Христу Исусу. Амин.

Павле објашњава своје деловање

1 Павле, апостол Исуса Христа по Божијој вољи, заједно са нашим братом Тимотејем, поздравља Божију цркву у Коринту, заједно са свим светима широм Ахаје.

² Милост вам и мир од Бога, Оца нашега, и Господа Исуса Христа.

Бог даје утеху

³ Благословен да је Бог и Отац нашега Господа Исуса Христа, милосрдни Отац и Бог сваке утехе. ⁴ Он нас теши у свакој нашој невољи, да бисмо и ми могли да тешимо оне који су у невољама, оном утехом којом нас саме Бог теши. ⁵ Јер, као што изобилно учествујемо у Христовим патњама, тако примамо и изобиље утехе посредством Христа. ⁶ Ако смо притиснути невољама, то је за вашу утеху и спасење, ако примамо утеху од Бога, то је ради ваше утехе. Та утеха се показује када стрпљиво подносите исте патње које и ми подносимо. ⁷ Чврста је нада коју полажемо у вас, јер знамо да учествујете како у нашим патњама, тако и у нашој утеси.

⁸ Хоћемо, наиме, да знате, браћо, да је невоља која нас је снашла у Малој Азији толико превазилазила наше снаге, да смо изгубили сваку наду да ћемо остати у животу. ⁹ У ствари, у себи смо се већ помирили са смртном казном, да се не бисмо поуздали у саме себе, него у Бога који ускрсава мртве. ¹⁰ Он нас је избавио од смртне опасности и избавиће нас, јер смо се у њега поуздали да ће нас и даље избављати. ¹¹ А и ви ћете нам притећи у помоћ молитвом, да би многи људи захваљивали Богу на милости коју нам је даровао посредовањем многих.

Павле одлаже посету коринтској цркви

¹² Ово је наш понос: наша савест која сведочи да смо у свету живели у Божијој светости и искрености, не по људској мудрости, него по Божијој милости, а нарочито међу вама. ¹³ Не пишемо вам, наиме, ништа друго осим онога што можете да прочитате или да разумете. Надам се да ћете то једном у потпуности разумети, ¹⁴ уколико нас сада нисте до краја разумели. Јер, на дан Господа Исуса ви ћете бити нама на понос, као и ми вама.

¹⁵ С тим уверењем намеравао сам да дођем прво к вама, на ваше двоструко задовољство. ¹⁶ Хтео сам да вас посетим на свом путу за Македонију, и да вам поново дођем по повратку из Македоније, па да ме ви отпратите до Јудеје. ¹⁷ Јесам ли се, дакле, понашао лакомислено кад сам то намеравао? Или, можда, намеравам да, попут људи у свету, најпре кажем „да, јесте“, а онда „не, није?“ ¹⁸ Бог је поуздани сведок да порука коју смо вам навестили није била и „јесте“ и „није.“ ¹⁹ Јер Син Божији, Исус Христос, кога смо вам ја, Силван и Тимотеј навестили, није био и „јесте“ и „није“, него је у њему било „јесте.“ ²⁰ Јер сва Божија обећања налазе своју потврду у Христу. Зато и говоримо „амин“ када славимо Бога по Исусу Христу.

²¹ А Бог је тај који нас заједно са вама чини чврстима по Христу. Он нас је помазао ²² и ставио свој печат на нас, и дао свога Духа у наша срца као залог.

²³ Позивам Бога за сведока – на своју душу: у Коринт нисам дошао само зато да бих вас поштедео. ²⁴ Ми, наиме, не господаримо вашом вером, него заједно са вама учествујемо у вашој радости, зато што сте чврсти у вери.

2 Одлучио сам, наиме, да вам мој долазак не приреди поново жалост. ² Јер ако ја вас ожалостим, ко ће мене да обрадује? Да неће онај кога ја ожалостим? ³ Ово сам вам написао баш зато да ме не би, приликом мог доласка, ожалостили они који би требало да ми причине радост. Уверен сам, наиме, да је моја радост – радост свих вас. ⁴ Писао сам вам ово уз многе сузе, из велике невоље и са стрепњом у срцу, не да вас ожалостим, него да вам дам до знања колико је обилна љубав коју имам за вас.

Ономе ко је сагрешио треба опростити

⁵ Ако је неко коме нанео жалост, није је нанео мени, него донекле, да не претерам, свима вама. ⁶ Том човеку је довољан укор већине. ⁷ Зато му ви радије опростите и утешите га, да га не сломи превелика жалост. ⁸ Стога вас молим да потврдите своју љубав за њега. ⁹ Ово сам вам писао да проверим какви сте и да ли сте у свему послушни. ¹⁰ Коме, дакле, ви опростите, томе опраштам и ја. Јер ако сам ја нешто коме опростио, опростио сам ради вас пред Христом, ¹¹ да нас Сатана не превари. Знамо, наиме, какве су му намере.

Павле образлаже своју службу

Апостолско служење

¹² Када сам дошао у Троаду да проповедам Радосну вест о Христу, Господ ми је отворио врата за рад. ¹³ Но, и поред тога душа ми је била неспокојна што нисам нашао Тита, свога брата. Зато сам се опростио са њима и отишао у Македонију.

¹⁴ Али хвала Богу који нас у Христу увек води у победничкој поворци, те преко нас свуда шири мирис знања о себи. ¹⁵ Јер ми смо Христов угодни мирис међу онима који се спасавају и међу онима који пропадају. ¹⁶ Онима који пропадају, ми смо задах смрти који убија, а онима који се спасавају, миомирис који доноси живот. И ко је за све ово подобан? ¹⁷ Заиста, ми нисмо као многи који тргују речју Божијом, него као послани од Бога, искрено проповедамо пред Богом, као они који су у Христу.

3 Почињемо ли поново да препоручујемо сами себе? Или, зар су нам потребне, као некима, писмене препоруке за вас или од вас? ² Ви сте наше писмо, записано у нашим срцима, које познају и читају сви људи. ³ Ви, наиме, показујете да сте Христово писмо, састављено нашом службом, писмо које није написано мастилом, него Духом живога Бога, не на каменим плочама, него на плочама људских срца.

⁴ Овакво поуздање имамо пред Богом посредством Христа. ⁵ То значи да ми сами нисмо у стању да припишемо нешто себи; наша способност долази од Бога. ⁶ Он нас је оспособио да будемо службеници Новог савеза, не слова, него Духа. Јер слово доноси смрт, а Дух даје живот.

⁷ Па кад је служба смрти, словима урезана у камен засјала таквом славом да Израиљци нису могли да гледају у Мојсијево лице, због пролазног сјаја његовог лица, ⁸ колико ли ће славнија бити служба коју врши Дух? ⁹ Јер, ако је служба осуде била славна, колико је онда славнија служба која доноси праведност? ¹⁰ Заиста, оно што је било славно није славно кад се упореди са славом која га премашује. ¹¹ Јер, ако је оно што је пролазно било славно, колико ли је славније оно што траје заувек?

¹² Будући да имамо овакву наду, говоримо сасвим слободно. ¹³ Ми нисмо као Мојсије који је ставио покривало преко лица да Израиљци не би гледали свршетак пролазне славе. ¹⁴ Упркос томе, њихов разум је отврднуо. И све до данашњега дана, када се чита Стари завет, покривало се не уклања, због тога што само у Христу може да се одстрани. ¹⁵ Тако и данас кад се чита Мојсијево Петокњижје, покривало застире њихово срце. ¹⁶ Али ако се неко обрати Господу, покривало спада. ¹⁷ Господ је Дух, а где је Дух Господњи, ту је слобода.

¹⁸ А сви ми, који откривена лица одражавамо славу Господњу, Духом се Господњим преображавамо у његов лик, из једног ступња славе у други.

Благо у земљаним посудама

4 Стога нисмо обесхрабрени, јер нам је Бог по свом милосрђу поверио ову службу. ² Ми смо се одрекли срамних, тајних ствари; не понашамо се лукаво, нити изврћемо Божију реч, него отворено објављујући истину, препоручујемо себе савести сваког човека пред Богом. ³ А ако је Радосна вест коју објављујемо застрта, застрта је за оне који пропадају. ⁴ Њима је бог овога света заслепио невернички ум, да им не засветли светлост Радосне вести о слави Христовој, који је слика Бога.

⁵ Ми, наиме, не проповедамо сами себе, него Исуса Христа као Господа. А о себи говоримо као о вашим слугама Исуса ради. ⁶ Наиме, исти Бог који је рекао: „Нека засветли светлост из таме!“, засветлио је и у нашим срцима, да познамо Божију славу на лицу Исуса Христа.

⁷ Али ово благо имамо у земљаним посудама, да буде јасно да ова изванредна снага потиче од Бога, а не од нас. ⁸ Са свих страна нас притискају невоље, али нас не сламају, у недоумици смо, али нисмо очајни, ⁹ прогоњени смо, али нисмо напуштени, обарају нас, али нас не уништавају. ¹⁰ Ми увек на своме телу носимо смрт Исусову, да се и живот Исусов покаже на нашем телу. ¹¹ Јер, док год живимо, изложени смо смрти ради Исуса, да се и живот Исусов покаже на нашим смртним телима. ¹² Према томе, смрт делује у нама, а живот у вама.

¹³ И пошто имамо истог Духа вере као онај који је написао: „Поверовао сам, те зато говорим“, тако и ми верујемо, па зато говоримо, ¹⁴ јер знамо да ће онај који је ускрснуо Господа Исуса, ускрснути са њим и нас, те нас заједно са вама поставити уз себе. ¹⁵ Све је то ради вас, да се милост Божија прошири на многе, те да њихово захваљивање буде изобилно, Богу на славу.

¹⁶ Зато се не предајемо, јер чак и ако се наш спољашњи човек распада, онај унутрашњи се из дана у дан обнавља. ¹⁷ Јер, ова лагана невоља, која нас је тренутно снашла, припрема нас за изванредно и неизмерно, вечно изобиље славе. ¹⁸ Ми, наиме, не придајемо важност ономе што се види, него ономе што се не види, јер видљиво је привремено, а невидљиво је вечно.

Нова тела

5 Знамо, наиме, да ако се земаљски шатор у коме живимо и разруши, имамо стан од Бога, вечни дом на небесима који није саграђен људском руком. ² Јер, у овом шатору уздишемо и чезнемо да преко њега обучемо на себе наше небеско обитавалиште. ³ Заиста, када га обучемо на себе, нећемо бити неодевени^[d]. ⁴ Ми, наиме, који живимо у шатору тела, стењемо под његовим теретом, али не желимо да га се решимо, него да преко њега обучемо ново тело, тако да живот прогута оно што је смртно. ⁵ А Бог нас је за то приправио давши нам свога Духа у залог.

⁶ Зато смо увек пуни поуздања, иако знамо да док год живимо у кући тела, далеко смо од Господа. ⁷ Живимо, наиме, по вери, а не по гледању. ⁸ Испуњени, дакле, овим поуздањем, најрадије бисмо изашли из тела и настанили се код Господа. ⁹ Зато се трудимо да му угодимо, било да смо већ код куће или у туђини. ¹⁰ Јер сви ми морамо да се појавимо пред Христовим судом, да свако прими плату за оно што је за живота чинио у телу, било добро или зло.

Служба откупљења

¹¹ И пошто знамо за страх Господњи, уверавамо људе. Бог нас потпуно познаје, а надам се да нас познаје и ваша савест. ¹² Не препоручујемо вам опет сами себе, него вам дајемо разлог да се поносите нама, и да имате одговор за оне који се размећу пред другима, а у срцу нису такви. ¹³ Јер ако нисмо присебни, то је ради Бога, а ако смо при себи, то је ради вас. ¹⁴ Христова љубав нас обузима, јер смо дошли до уверења да је један умро за све, што значи да су сви умрли. ¹⁵ Христос је умро за све, да живи не живе више за себе, него за њега који је умро и ускрснуо за њих.

¹⁶ Тако од сада ни о коме не судимо по људским мерилима. Ако смо и судили о Христу по људским мерилима, сада то више не чинимо. ¹⁷ Дакле, ако је ко у Христу, он је ново створење; старо је прошло, а ново је, ево, настало. ¹⁸ Све ово долази од Бога који нас је помирио са собом посредством Христа и поверио нам службу помирења. ¹⁹ Јер Бог је у Христу помирио свет са собом; он није урачунао људима њихове преступе, а нама је поверио да проповедамо реч помирења.

²⁰ Ми смо Христови посланици, тако што Бог опомиње преко нас. Зато вас преклињемо: помирите се с Богом! ²¹ Њега који није искусио грех, Бог је учинио жртвом за наше грехе, да у њему постанемо праведни пред Богом.

6 Као Христови сарадници, молимо вас да не узимате олако милост Божију. ² Јер Бог говори:

Ево, сада је право време, сада је дан спасења.

³ Ми никоме не постављамо препреке, да нико не покуди нашу службу. ⁴ Напротив, у свему показујемо да смо слуге Божије: у великој постојаности, невољама, нуждама, тешкоћама, ⁵ под батинама, у тамницама, пред разјареном светином, у напорима, бдењима, и постовима, ⁶ у чистоти, знању, стрпљивости, доброти, у Светом Духу, искреној љубави, ⁷ искреном говору, у Божијој снази, с оружјем праведности с десне и леве стране; ⁸ у слави и срамоти, са злим и добрим гласом. Сматрају нас варалицама, а искрени смо. ⁹ Ми смо као незнанци, а ипак нас познају; наизглед умиремо, али, ево, живимо; као кажњени смо, али нисмо погубљени; ¹⁰ наизглед смо жалосни, али смо увек радосни; наизглед сиромашни, а ипак обогаћујемо многе; наизглед као они који немају ништа, а ипак имају све.

¹¹ Говоримо вам искрено, Коринћани, срце смо широм отворили за вас. ¹² Наше срце није тесно за вас, али је ваше срце тесно за нас. ¹³ Говорим вам као својој деци: проширите, заузврат, и ви своја срца.

Не вуците јарам с неверницима

¹⁴ Не вуците јарам с неверницима. Јер, шта има праведност с безакоњем? Или какво заједништво деле светло и тама? ¹⁵ У чему се Христос слаже с Велијаром? Или шта је заједничко вернику и невернику? ¹⁶ Има ли икакве сагласности између Божијег храма и идола? Ми смо, наиме, храм живога Бога, јер Бог је рекао:

¹⁷ Зато,

7 Пошто, дакле, имамо ова обећања, вољени, очистимо се од сваке телесне и духовне окаљаности, те довршавајмо своје посвећење у страху Божијем.

² Направите за нас места у својим срцима! Никоме нисмо нанели неправду, никога нисмо оштетили, никога нисмо закинули. ³ Не кажем ово да бих вас осудио. Већ сам, наиме, рекао да сте у нашим срцима, било да с вама умиремо или живимо. ⁴ Имам велико поверење у вас, силно се поносим вама. Испуњен сам утехом, преплављен сам радошћу и поред све наше невоље.

⁵ Јер кад смо дошли у Македонију, није нам било починка, него су нас одасвуд снашле невоље: споља сукоби, а изнутра страх. ⁶ Али Бог који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. ⁷ И не само његовим доласком, него и утехом коју је он примио због вас. Он нам је јавио колико чезнете за мном, колико сте ожалошћени, колико ме предано волите, тако да сам се још више обрадовао.

⁸ Но, иако сам вас ожалостио својом посланицом, не жалим. Па ако ми је и жао, видим да вас је она посланица ожалостила макар на кратко. ⁹ Сад се радујем, не зато што сте се ожалостили, него зато што ваша жалост води к покајању. Ваша жалост долази од Бога, те вам ми, стога, нисмо нанели штету. ¹⁰ Јер жалост која долази од Бога, рађа покајање које води к спасењу – покајање за којим се не жали – док светска жалост рађа жалост која води к смрти. ¹¹ И, ето, колики је род донела Божија жалост међу вама, колику горљивост да се оправдате, колико негодовање, колики страх, колику чежњу, колику ревност, колику спремност да се изврши правда. У свему сте се показали недужнима у овој ствари. ¹² Према томе, нисам вам писао нити због онога који је скривио, нити због онога коме се скривило, већ да се покаже ваша ревност за нас пред Богом. ¹³ То нас је утешило.

А поред тога што смо се утешили, још више смо се порадовали због Титове радости, јер сте окрепили његов дух. ¹⁴ Уколико сам вас и хвалио пред њим, нисам се осрамотио, јер као што је све што смо рекли за вас било истина, тако је и наше хваљење пред Титом било истинито. ¹⁵ Шта више, он вам је постао још наклоњенији, сећајући се послушности свих вас, те како сте га примили с поштовањем и устрепталошћу. ¹⁶ Радујем се, јер имам потпуно поуздање у вас.

О скупљању прилога

8 Желимо да знате, браћо, о Божијој милости која је дата црквама у Македонији. ² Јер, иако су кушани невољама, њихова радост је изобилна, а њихово посвемашње сиромаштво се преточило у богатство великодушности. ³ Сведок сам да су, сходно својим могућностима, па и преко њих, добровољно давали, ⁴ жарко нас молећи да их почаствујемо учешћем у потребама светих. ⁵ Они су, чак, превазишли и наша очекивања, јер су, себе пре свега, ставили на располагање Господу и нама ради Божије воље. ⁶ Зато смо замолили Тита да доврши међу вама ово дело милосрђа које је започео. ⁷ Па, пошто у свему обилујете, у вери, у речи, у знању, у сваковрсној ревности, као и у љубави према нама, обилујте и у овом делу милости.

⁸ Ово вам не заповедам, него проверавам искреност ваше љубави, поредећи је с ревношћу других. ⁹ Ви, наиме, знате за милост Господа нашега Исуса Христа, да је он, иако богат, постао сиромах ради вас, да би ви његовим сиромаштвом постали богати.

¹⁰ Што се тиче ове ствари, мислим да вама и приличи да довршите оно што сте сами започели прошле године. Ви, наиме, не само да сте то учинили, него сте и желели да учините. ¹¹ Сада довршите то дело! Учините онако како сте желели, сходно својим могућностима. ¹² Јер, ако је присутна добра воља, онда је и ваш дар добродошао; свакако, не на основу онога што немате, него на основу онога што имате.

¹³ Ипак, не желим да нечије олакшице постану ваш терет, него да влада једнакост. ¹⁴ Ваше садашње изобиље треба да покрије њихову оскудицу, да би њихово изобиље једном покрило вашу оскудицу. Тако ће бити једнакост. ¹⁵ Као што је написано:

Павле препоручује Тита и његове сараднике

¹⁶ Хвала Богу који је ставио Титу у срце такву ревност за вас. ¹⁷ Он не само да је прихватио нашу молбу, него је, будући веома ревностан, драговољно отишао к вама. ¹⁸ Са њим шаљемо и брата кога хвале по свим црквама због проповедања Радосне вести. ¹⁹ Шта више, цркве су га изабрале да путује с нама ради ове службе дарежљивости, коју драговољно вршимо Господу на славу, ²⁰ да бисмо избегли примедбе на наше располагање овим обилним даром. ²¹ Јер, ми се трудимо да чинимо добро не само пред Господом, већ и пред људима.

²² Са њим шаљемо и нашег брата, чију смо ревност често у многим стварима искусили. Он је сада још ревноснији због великог поуздања у вас. ²³ Што се тиче Тита, он је мој друг и сарадник; а што се тиче наше браће, они су апостоли цркава, слава Христова. ²⁴ Стога им пружите доказ ваше љубави, да цркве знају да се с правом поносим вама.

9 А о служби скупљања помоћи за свете, нема потребе да вам пишем. ² Знам, наиме, да имате ревности, због које се поносим вама пред Македонцима. Рекао сам им, наиме, да је Ахаја спремна још од прошле године, тако да је ваша ревност покренула многе од њих. ³ Браћу шаљем да се наше дичење вама поводом овога не покаже испразним, будући да сам им рекао да сте спремни. ⁴ Јер, ако Македонци дођу са мном, па вас затекну неспремне, осрамотићемо се ми, а да не кажем ви, што смо се поуздали у вас. ⁵ Сматрао сам, дакле, за неопходно да замолим браћу да оду к вама пре нас, те да унапред припреме прикупљање давно обећаног прилога, да то буде спремно као дар, а не као принуда.

Благослов дарежљивости

⁶ Ово упамтите: ко шкрто сеје, оскудно ће пожњети, а ко нештедимице сеје, обилно ће пожњети. ⁷ Свако нека да̂ како је одлучио у срцу; не са жалошћу или уз морање, јер Бог воли веселог даваоца. ⁸ А Бог је у стању да вас обдари изобилним благословом сваке врсте, те да увек имате свега довољно, и још да претекне за свако добро дело.

⁹ Као што је у Писму написано:

¹⁰ Онај који даје сејачу семе и хлеб за храну, даће и умножиће ваше семе, те учинити да узрасте плод ваше праведности. ¹¹ Тако ћете се у свему обогатити да бисте у сваком погледу били дарежљиви. Људи ће тако, нашим посредовањем, захваљивати Богу.

¹² Јер, ова служба коју вршите не подмирује само оскудицу светих, већ чини да многи изобилно захваљују Богу. ¹³ И будући да се ова служба доказала вредном, они славе Бога због вашег послушног исповедања Радосне вести о Христу, као и због великодушног заједништва које делите са њима и са свима другима. ¹⁴ Они се горљиво моле за вас због изванредне милости Божије која је показана на вама. ¹⁵ Хвала Богу за његов неописиви дар.

Павле брани своје апостолство

10 Ја, Павле, који сам у вашем присуству „кротак“, а у одсуству „строг“, у име кроткости и благости Христове, лично вас молим ² и заклињем да ме, када дођем, не присиљавате да наступим строго. Намеравам, наиме, да строго поступим са некима који мисле да живимо као људи у свету. ³ Али ако и живимо у свету, не боримо се по светским мерилима. ⁴ Јер, оружје којим се боримо није људско, него има божанску силу да руши утврђења. Ми рушимо мудровања ⁵ и сваку узноситост која се противи богопознању, те заробљавамо сваку мисао да је потчинимо Христу. ⁶ Спремни смо да казнимо сваку непослушност, чим постанете потпуно послушни.

⁷ Ипак, ви судите по спољашњости! Ако је неко уверен да припада Христу, нека опет промисли у себи следеће: како је он Христов, тако смо и ми. ⁸ Јер, чак и да се више похвалим нашом влашћу, коју нам је Господ дао ради вашег изграђивања, а не ради вашег уништавања, не бих се постидео. ⁹ Не бих желео да изгледа да вас плашим својим посланицама. ¹⁰ Неко, наиме, каже: „Посланице су му строге и силне, али кад је присутан, изглед му је неугледан, а говор никакав.“ ¹¹ Томе нека буде јасно: што говоримо у посланицама кад смо далеко, то чинимо и кад смо присутни.

¹² Не усуђујемо се, наиме, да се убројимо или поредимо са онима који сами себе препоручују. Они немају право разумевање, будући да себе вреднују по својим сопственим мерилима и пореде се сами са собом. ¹³ Али ми нећемо да се хвалимо преко мере, него по мери коју нам је одредио Бог. Та мера се своди на наш рад међу вама. ¹⁴ Ми се држимо те границе, да не би изгледало као да још нисмо дошли до вас. У ствари, ми смо први дошли к вама с Радосном вешћу о Христу. ¹⁵ Ми не прелазимо ту границу, то јест, не хвалимо се туђим радом. Ипак, надамо се да ће се растом ваше вере проширити и поље нашег рада међу вама, ¹⁶ те да ћемо објавити Радосну вест преко ваших граница, не хвалећи се оним што је већ постигнуто на туђем пољу рада. ¹⁷ Него:

¹⁸ Наиме, није ваљан онај који са̂м себе препоручује, него онај кога Господ препоручује.

Павле и лажни апостоли

11 О, кад бисте поднели мало мога безумља! Да, поднесите ме! ² У мени пламти Божија љубомора због вас, јер сам вас заручио с једним човеком, да вас као чисту девицу изведем пред Христа. ³ Плашим се да ће ваше мисли застранити, те да ћете се удаљити од искрене и чисте преданости Христу, баш као што је змија својим лукавством преварила Еву. ⁴ Ви, наиме, радо подносите кад неко дође и проповеда вам другачијег Исуса, кога вам ми нисмо проповедали, те примате другачијег духа од Духа кога сте примили, или прихватате другачију радосну вест од оне коју сте једном прихватили.

⁵ Сматрам, наиме, да ни у чему не заостајем за вашим „преузвишеним апостолима.“ ⁶ Јер, ако сам и невешт у говору, нисам у знању, што смо вам, уосталом и показали. ⁷ Јесам ли погрешио што сам се понизио да бисте ви били узвишени, или зато што сам вам без наплате навестио Божију Радосну вест? ⁸ Од других цркава сам узео плату да бих служио вама. ⁹ Кад сам био у оскудици, никоме нисам био на трошку, јер су ми браћа из Македоније помогла у мојој оскудици. Као што сам се до сада чувао, тако ћу се и од сада чувати да вам ни у чему не будем на терету. ¹⁰ Тако ми Христове истине у мени, тај понос ми нико неће одузети у ахајским крајевима. ¹¹ А зашто? Зато што вас не волим? Бог зна да вас волим.

¹² Што чиним, чинићу и даље, да осујетим оне који траже прилику да се изједначе с нама у оном чиме се хвале. ¹³ Такви људи су лажни апостоли, непоштени радници, који се прерушавају у Христове апостоле. ¹⁴ Ништа чудно; чак се и са̂м Сатана прерушава у анђела светлости.