Add parallel Print Page Options

Увод

Ово су речи које је Мојсије упутио свем Израелу у пустињи на источној страни реке Јордан, то јест у Арави, преко пута Суфа, између Парана и Тофела, Лавана, Хацерота и Дизахава. Од горе Хорев до Кадеш-Барнее има једанаест дана хода путем преко горског краја Сеира.

Првог дана једанаестог месеца четрдесете године, Мојсије објави Израелцима све што му је ГОСПОД за њих заповедио. Било је то након што је поразио Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону, и Ога, цара Башана, који је владао у Аштароту и Едреју.

На источној страни реке Јордан, у Моаву, Мојсије поче да образлаже Божији закон.

Он рече: ГОСПОД, наш Бог, рекао нам је на гори Хорев: »Довољно дуго сте боравили на овој гори. Спремите се, па крените на пут. Идите у горски крај Аморејаца и све суседне крајеве: у Араву, у Горје, у Шефелу, у Негев и на морску обалу – у земљу Ханаанаца и у Либан, све до велике реке, реке Еуфрат. Ево, дајем вам ту земљу. Идите и запоседните ту земљу за коју се ГОСПОД заклео да ће је дати вашим праоцима Аврааму, Исааку и Јакову и њиховим потомцима.«

Подсећање на постављење судија

(2. Мојс 18,13-27)

У то време сам вам рекао: »Не могу сâм да се бринем о вама. 10 ГОСПОД, ваш Бог, толико вас је умножио да вас данас има колико и звезда на небу. 11 Нека вас ГОСПОД, Бог ваших праотаца, умножи још хиљаду пута и нека вас благослови као што је обећао. 12 Али како ја сâм да носим ваше муке, ваша бремена и ваше спорове? 13 Зато из сваког племена изаберите мудре, проницљиве и искусне људе, а ја ћу вам их поставити за вође.«

14 Одговорили сте ми: »Твој предлог је добар.«

15 Тако сам узео истакнуте људе из ваших племена, људе мудре и искусне, па вам их поставио за вође – за заповеднике над хиљадама, стотинама, педесетинама и десетинама и за племенске надгледнике. 16 Тада сам заповедио тим вашим судијама: »Саслушајте своју сабраћу која се споре и судите правично, било да је спор између Израелаца, или између једног од њих и неког дошљака. 17 Не будите пристрасни у суђењу. Саслушајте малог као и великог. Никога се не плашите, јер суд припада Богу. Сваки случај који вам буде сувише тежак, изнесите мени, па ћу га ја размотрити.«

18 Тако сам вам у то време заповедио све што треба да чините.

Подсећање на слање извидника у Ханаан

(4. Мојс 13,1-33)

19 Потом смо, као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио, кренули са горе Хорев и пошли ка горском крају Аморејаца, кроз сву ону огромну и страшну пустињу коју сте видели, и стигли у Кадеш-Барнеу.

20 Тада сам вам рекао: »Стигли сте у горски крај Аморејаца, који нам ГОСПОД, наш Бог, даје. 21 Ево, ГОСПОД, ваш Бог, даје вам ову земљу. Идите и запоседните је као што је рекао ГОСПОД, Бог ваших праотаца. Не бојте се и не обесхрабрујте се.«

22 Онда сте сви ви дошли к мени и рекли: »Пошаљимо испред себе људе да извиде земљу и да нас известе којим путем да идемо и у које ћемо градове доћи.«

23 Тај предлог ми се свидео, па сам између вас изабрао дванаест људи, по једног из сваког племена. 24 Они су се спремили и отишли у горски крај, стигли до кланца Ешкола и извидели га. 25 Набрали су плодова те земље, донели нам их и известили нас: »Добра је земља коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«

26 Али ви нисте хтели да идете у ту земљу, него сте се побунили против заповести ГОСПОДА, свога Бога. 27 Гунђали сте у својим шаторима и говорили: »ГОСПОД нас мрзи. Зато нас је извео из Египта да нас преда у руке Аморејцима, да нас затру. 28 Куда да идемо? Наша сабраћа су нас обесхрабрила рекавши: ‚Народ је снажнији и вишег раста од нас. Градови су велики, са зидинама до неба. Чак смо тамо видели и Анаковце.‘«

29 А ја сам вам рекао: »Не тресите се од страха, не бојте их се. 30 ГОСПОД, ваш Бог, који иде пред вама, бориће се за вас као што је наочиглед вама чинио у Египту 31 и у пустињи, где сте видели како је, као што отац носи свога сина, ГОСПОД, ваш Бог, носио вас целим путем који сте прешли док нисте стигли до овог места.«

32 Упркос томе, нисте веровали ГОСПОДУ, своме Богу, 33 Ономе који је, док сте путовали, ишао пред вама – ноћу у огњу, а дању у облаку – да вам тражи место за табор и показује вам пут којим треба да идете.

Подсећање на Божију казну

(4. Мојс 14,26-38)

34 Када је ГОСПОД чуо шта сте рекли, разгневио се и заклео: 35 »Ни један једини човек из овог злог нараштаја неће видети добру земљу за коју сам се заклео да ћу је дати вашим праоцима 36 осим Калева сина Јефунеовог – он ће је видети. Њему и његовим потомцима даћу земљу којом је газио, јер је свим срцем ишао за ГОСПОДОМ.«

37 Због вас се ГОСПОД разгневио и на мене, па ми је рекао: »Ни ти нећеш ући у њу. 38 Али ући ће твој помоћник Исус Навин. Бодри га, јер ће он повести Израел да запоседне земљу. 39 И ваша нејач, за коју рекосте да ће постати плен – ваша деца која још не разликују добро и зло – и они ће ући у ову земљу. Њима ћу је дати и они ће је запосести. 40 А ви се окрените и пођите у пустињу путем према Црвеном мору.«

Подсећање на први покушај освајања Ханаана

(4. Мојс 14,39-45)

41 Тада сте ви одвратили: »Згрешили смо против ГОСПОДА. Ићи ћемо горе и борићемо се као што нам је ГОСПОД, наш Бог, заповедио.«

И сваки од вас је припасао оружје, мислећи да је лако отићи у онај горски крај.

42 Тада ми је ГОСПОД рекао: »Кажи им: ‚Не идите горе да се борите, јер ја нећу бити с вама и ваши непријатељи ће вас поразити.‘«

43 Ја сам вам то и рекао, али нисте послушали. Побунили сте се против ГОСПОДЊЕ заповести и у својој бахатости отишли према горском крају. 44 Аморејци који су живели у горском крају изашли су на вас, па су вас гонили као рој пчела и тукли вас од Сеира све до Хорме. 45 Када сте се вратили, плакали сте пред ГОСПОДОМ, али ГОСПОД се није обазирао на вашу кукњаву и није хтео да вас слуша. 46 Тако сте дуго остали у Кадешу.

Подсећање на лутање по пустињи

Онда смо се окренули и пошли у пустињу путем према Црвеном мору, као што ми је ГОСПОД рекао. И дуго смо обилазили око горског краја Сеира.

Тада ми је ГОСПОД рекао: »Доста сте обилазили око овог горског краја. Окрените на север. Овако заповеди народу: ‚Сада ћете проћи кроз подручје својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Они ће вас се бојати, али ви будите обазриви. Не замећите кавгу с њима, јер вам нећу дати ни стопу њихове земље. Горски крај Сеир дао сам у посед Исаву. Храну коју будете јели и воду коју будете пили платите им новцем.‘«

ГОСПОД, ваш Бог, благословио вас је у свему што сте чинили. Бдео је над вашим путовањем овом огромном пустињом. ГОСПОД, ваш Бог, био је с вама ових четрдесет година и ништа вам није недостајало.

Тако смо прошли крај својих сродника, Исавових потомака, који живе у Сеиру. Са пута који из Елата и Ецјон-Гевера води у Араву скренули смо на пут који пресеца Моавску пустињу.

Тада ми је ГОСПОД рекао: »Не узнемиравајте Моавце и не заподевајте бој с њима, јер вам ниједан део њихове земље нећу дати у посед. Ар сам дао у посед Лотовим потомцима.«

10 (У Моаву су некад живели Емијци, народ снажан и бројан, високог раста као Анаковци. 11 И њих су, као и Анаковце, сматрали Рефајцима, али су их Моавци звали Емијцима. 12 У Сеиру су некад живели Хоријци, али су их Исавови потомци истерали, затрли и настанили се на њиховом, баш као што је и Израел учинио у земљи коју му је дао ГОСПОД.)

13 ГОСПОД је рекао: »Сада се спремите и пређите преко потока Зереда.«

И ми смо прешли преко потока Зереда.

14 Откад смо отишли из Кадеш-Барнее, па до преласка преко потока Зереда, прошло је тридесет осам година. До тада је цео онај нараштај ратника изумро из табора, као што им се ГОСПОД и био заклео. 15 ГОСПОДЊА рука била је против њих све док их није сасвим уклонио из табора.

16 А када је умро и последњи од тих ратника, 17 ГОСПОД ми је рекао: 18 »Данас ћете код Ара проћи крај моавског подручја. 19 Када се примакнете Амонцима, не узнемиравајте их и не заподевајте кавгу с њима, јер вам нећу дати у посед ниједан део њихове земље. Дао сам је у посед Лотовим потомцима.«

20 (И та земља се сматрала земљом Рефајаца, који су некад живели у њој, а Амонци су их звали Замзумцима. 21 Био је то снажан и бројан народ, високог раста као Анаковци. ГОСПОД их је затро испред Амонаца, који су их истерали и настанили се на њиховом, 22 баш као што је учинио и за Исавове потомке, који живе у Сеиру, када је пред њима затро Хоријце. Они су их истерали, па и дан-данас живе на њиховом. 23 Авијце, који су живели по селима све до Газе, затрли су Кафторци, који су дошли са Кафтора, и населили се на њиховом.)

24 »Сада се спремите, крените и пређите преко кланца Арнона. Ево предао сам ти у руке Сихона Аморејца, цара Хешбона, и његову земљу. Почни да је запоседаш и с њим заподени бој. 25 Од данас почињем да уносим ужас и страх од тебе у све народе под небом. Када чују за тебе, дрхтаће и трести се од страха због тебе.«

Подсећање на победу над царем Сихоном

(4. Мојс 21,21-30)

26 Из пустиње Кедемот послао сам гласнике Сихону, цару Хешбона, понудивши му мир и рекавши: 27 »Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу. Држаћемо се главног пута – нећемо скретати ни десно ни лево. 28 Продај нам хране за јело и воде за пиће. Само нас пусти да прођемо пешице, 29 као што су нас пустили Исавови потомци, који живе у Сеиру, и Моавци, који живе у Ару, док не пређемо преко реке Јордан у земљу коју нам даје ГОСПОД, наш Бог.«

30 Али Сихон, цар Хешбона, није хтео да нас пусти да прођемо, јер га је ГОСПОД, твој Бог, учинио тврдоглавим и отврднуо му срце, да би га предао у твоје руке, као што је сада и учинио.

31 ГОСПОД ми је рекао: »Ево, почео сам да ти предајем Сихона и његову земљу. Почни освајање и запоседни његову земљу.«

32 Када је Сихон са свом својом војском изашао да с нама поведе бој код Јахаца, 33 ГОСПОД, наш Бог, предао га је нама и ми смо га поразили, заједно са његовим синовима и свом његовом војском. 34 Тада смо заузели све његове градове и потпуно их уништили – и мушкарце и жене и нејач – никог нисмо оставили у животу. 35 А стоку и плен из градова које смо заузели узели смо за себе. 36 Од Ароера, на рубу кланца Арнона, и од града у кланцу, па све до Гилада, ниједан град није могао да нам се супротстави – ГОСПОД, наш Бог, предао нам их је све. 37 Једино се ниси примицао земљи Амонаца, ни оној уз поток Јабок, ни градовима у горском крају, као што је ГОСПОД, наш Бог, и заповедио.

Подсећање на победу над царем Огом

(4. Мојс 21,31-35)

Онда смо скренули и пошли путем према Башану, а Ог, цар Башана, изашао је са свом својом војском да с нама заподене бој код Едреја.

ГОСПОД ми је рекао: »Не плаши га се, јер сам ти га предао у руке, заједно са свом његовом војском и земљом. Учини с њим као што си учинио са Сихоном, царем Аморејаца, који је владао у Хешбону.«

Тако нам је ГОСПОД, наш Бог, у руке предао и башанског цара Ога и сву његову војску. Поразили смо га, не оставивши никога у животу. Заузели смо све његове градове. Није било града, од њих шездесет, а да им га нисмо отели – целу покрајину Аргов, Огово царство у Башану. Сви ти градови били су утврђени високим зидинама и капијама са преворницама, а било је тамо и много неутврђених села. Потпуно смо их уништили, као што смо учинили и са хешбонским царем Сихоном. Уништили смо сваки град – и мушкарце и жене и нејач – а сву стоку и плен из њихових градова узели смо за себе.

Тако смо у то време од ова два аморејска цара отели земљу источно од реке Јордан, од кланца Арнона све до горе Хермон. (Сидонци Хермон зову Сирјон, а Аморејци га зову Сенир.) 10 Заузели смо све градове на висоравни, цео Гилад и цео Башан све до Салхе и Едреја, градова Оговог царства у Башану. 11 (Од Рефајаца је био преостао само башански цар Ог. Постеља му је била од гвожђа, девет лаката дуга и четири лакта широка[a]. Она се још налази у Раби Амонској.)

Подсећање на деобу земље источно од Јордана

(4. Мојс 32,1-42)

12 Од земље коју смо запосели у то време, Рувимовцима и Гадовцима дао сам подручје северно од Ароера код кланца Арнона, укључујући пола горског краја Гилада са његовим градовима. 13 Остатак Гилада, као и цео Башан, Огово царство, дао сам половини Манасијиног племена. (Цела покрајина Аргов у Башану била је позната као земља Рефајаца. 14 Јаир, један од Манасијиних потомака, заузео је сву покрајину Аргов све до границе Гешураца и Маахатејаца. Назвао ју је по себи, па се Башан још и данас зове Хавот Јаир[b].) 15 Гилад сам дао Махиру, 16 а Рувимовцима и Гадовцима дао сам подручје од Гилада доле до кланца Арнона – граница је ишла средином кланца – и горе до потока Јабока, границе Амона. 17 На западу је граница ишла реком Јордан у Арави, од Кинерета до мора Араве, Сланог мора[c], испод обронака горе Пизге на истоку.

18 У то време сам вам заповедио: »ГОСПОД, ваш Бог, дао вам је у посед ову земљу. Сви ваши ратници, наоружани за борбу, нека пређу преко реке Јордан испред своје сабраће Израелаца. 19 Али ваше жене, нејач и стока – знам да имате много стоке – нека остану у градовима које сам вам дао 20 док ГОСПОД и вашој сабраћи не дâ починак као и вама, док и они не запоседну земљу коју им ГОСПОД, ваш Бог, даје с оне стране реке Јордан. После тога сваки од вас може да се врати на посед који сам вам дао.«

21 У то време сам заповедио Исусу Навину: »Својим очима си видео шта је ГОСПОД, ваш Бог, урадио са ова два цара. ГОСПОД ће исто урадити и са свим царствима преко реке Јордан, тамо куда идеш. 22 Не плаши их се, јер ће се сâм ГОСПОД, ваш Бог, борити за вас.«

Подсећање на Божију забрану Мојсију да уђе у Ханаан

23 У то време сам молио ГОСПОДА: 24 »Господе ГОСПОДЕ, почео си мени, свом слузи, да показујеш своју величину и силу. Јер, постоји ли бог на небу или на земљи који би могао да изведе таква дела и подвиге као ти? 25 Пусти ме да одем преко и видим ону добру земљу с оне стране реке Јордан – онај прелепи горски крај и Либан.«

26 Али ГОСПОД је због вас био љут на мене и није хтео да ме услиши.

»Доста!« рекао је. »Не говори ми више о томе. 27 Иди на врх горе Пизге, па погледај на запад и на север, на југ и на исток. Добро погледај ону земљу, пошто нећеш прећи преко реке Јордан. 28 Али издај заповести Исусу Навину, ободри га и оснажи, јер ће он повести овај народ преко реке Јордан и увести га у посед земље коју ћеш видети.«

29 Тако смо остали у долини близу Бет-Пеора.

Послушност Богу

А сада, Израеле, чуј уредбе и законе којима вас учим. Извршавајте их да бисте живели и ушли у земљу коју вам даје ГОСПОД, Бог ваших праотаца, и запосели је. Немојте ништа да додајете оном што вам заповедам нити од тога да одузимате, него се држите заповести ГОСПОДА, свога Бога, које вам дајем.

Својим очима сте видели шта је ГОСПОД учинио у Ваал-Пеору. ГОСПОД, ваш Бог, затро је између вас све оне који су пошли за Ваалом Пеорским, а сви ви који сте се чврсто држали ГОСПОДА, свога Бога, и данас сте живи.

Ето, научио сам вас уредбама и законима као што ми је заповедио ГОСПОД, мој Бог, да бисте их извршавали у земљи у коју улазите да је запоседнете. Држите их се и извршавајте их, јер ће то показати вашу мудрост и разборитост народима, који ће чути за све ове уредбе и рећи: »Заиста је овај велики народ мудар и разборит народ.«

Који други народ је тако велик да му његови богови буду тако близу као што је нама ГОСПОД, наш Бог, кад год му завапимо? И који други народ је тако велик да има тако праведне уредбе и законе као сав овај Закон који вам данас излажем?

Само, пази и добро се чувај да не заборавиш оно што си својим очима видео. Нека ти то не ишчезне из срца док си жив. Учи о томе своју децу и децу своје деце. 10 Не заборави онај дан када си стајао пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на гори Хорев, а он ми рекао: »Окупи народ преда мном, да чује моје речи како би научио да ме се боји све док живи на земљи и да томе учи своју децу.«

11 Пришли сте и стали у подножју горе, а гора је пламтела огњем, до неба обавијена густим облаком и тмином. 12 Тада вам је ГОСПОД говорио из огња. Чули сте звук речи, али никакво обличје нисте видели – само сте чули глас. 13 Он вам је објавио свој Савез, десет заповести, за које вам је заповедио да их извршавате и које је написао на две камене плоче. 14 У то време ми је ГОСПОД заповедио да вас учим уредбама и законима које треба да извршавате у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете.

Упозорење против идолопоклонства

15 Никакво обличје нисте видели онога дана када вам је ГОСПОД говорио из огња на гори Хорев. Зато добро пазите 16 да се не искварите и себи не направите неког идола, неки лик у било ком обличју, било у обличју жене или мушкарца, 17 било неке животиње на земљи, било птице која лети ваздухом, 18 било створења које гмиже по тлу, било неке рибе која је доле у води.

19 И када погледаш у небо и видиш сунце, месец и звезде – све мноштво на небу – нека те не наведу да им се клањаш и да им служиш. Њих је Бог дао свим народима под небом. 20 А вас је ГОСПОД узео и извео вас из ужарене пећи, из Египта, да будете његов народ[d], то што сте данас.

21 ГОСПОД се разгневио на мене због вас и заклео се да нећу прећи преко реке Јордан и ући у добру земљу коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје у наследство. 22 Ја ћу умрети у овој земљи – нећу прећи преко реке Јордан. Али ви ћете прећи и запосести ону добру земљу. 23 Пазите да не заборавите Савез ГОСПОДА, вашега Бога, који је склопио с вама. Не правите себи идола у обличју било чега што вам је ГОСПОД, ваш Бог, забранио. 24 Јер, ГОСПОД, твој Бог, огањ је који прождире, Бог љубоморан.

25 Када вам се роде деца и унуци и када већ дуго будете живели у оној земљи, ако се тада искварите и направите било каквог идола, тако чинећи оно што је зло у очима ГОСПОДА, вашег Бога, и изазивајући га на гнев 26 – земља и небо су ми данас сведоци против вас – брзо ћете нестати из земље у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете. Нећете дуго у њој живети, него ћете бити потпуно затрти. 27 ГОСПОД ће вас распршити по народима и само мали број вас ће преживети међу народима међу које ће вас ГОСПОД отерати. 28 Тамо ћете служити боговима који су дело људских руку од дрвета и камена, који не виде, не чују, не једу и немају чуло мириса.

29 Али, ако тамо будеш тражио ГОСПОДА, свога Бога – наћи ћеш га ако га будеш тражио свим својим срцем и свом својом душом. 30 Када будеш у невољи и све ово те снађе, после тога ћеш се вратити ГОСПОДУ, своме Богу, и покорити му се. 31 Јер, ГОСПОД, твој Бог, милостив је Бог. Неће те оставити ни уништити, нити ће заборавити Савез с твојим праоцима, који им је потврдио заклетвом.

ГОСПОД је једини Бог

32 Распитај се о ранијим временима, која су била давно пре тебе, од дана када је Бог створио човека на земљи. Распитај се од једног краја неба до другог: Да ли се икад догодило нешто овако велико? Да ли се икад нешто слично чуло? 33 Да ли је икад неки други народ чуо глас Бога како му говори из огња, као што си га ти чуо и остао жив? 34 Да ли је икад неки бог покушао да за себе узме један народ из другог народа искушењима, знамењима и чудима, ратом, моћном руком и испруженом десницом, или великим и застрашујућим делима каква су сва она која је ГОСПОД, ваш Бог, вама наочиглед учинио за вас у Египту?

35 А теби је то показано да знаш да је ГОСПОД Бог. Нема другога осим њега. 36 Он ти се огласио с неба да те поучи. На земљи ти је показао свој силни огањ, и ти си из огња чуо његове речи. 37 Зато што је волео твоје праоце, изабрао је њихове потомке и извео те из Египта својом великом снагом, 38 да пред тобом истера народе веће и јаче од тебе и да те уведе у њихову земљу и преда ти је у наследство, као што је то данас.

39 Данас, дакле, признај и усади у своје срце да је ГОСПОД Бог горе на небу и доле на земљи – нема другога. 40 Држи се његових уредби и заповести, које ти данас дајем, да буде добро и теби и твојим потомцима и да дуго живиш у земљи коју ти ГОСПОД, твој Бог, даје за сва времена.

Градови уточишта источно од Јордана

41 Мојсије изабра три града источно од реке Јордан 42 у која ће човек моћи да побегне ако ненамерно убије свога ближњег кога пре тога није мрзео. Моћи ће, дакле, бежећи у један од ових градова, да спасе живот. 43 А ово су ти градови: Бецер на пустињској висоравни за Рувимовце, Рамот у Гиладу за Гадовце и Голан у Башану за Манасијевце.

Увод у давање Божијег закона

44 Ово је Закон који је Мојсије изложио Израелцима. 45 Ово су прописи, уредбе и закони које им је Мојсије дао када су изашли из Египта 46 и били у долини близу Бет-Пеора, на источној страни реке Јордан, у земљи Сихона, цара Аморејаца, који је владао у Хешбону. Њега су Мојсије и Израелци поразили када су изашли из Египта. 47 Запосели су његову земљу и земљу Ога, цара Башана, двојице аморејских царева који су владали источно од реке Јордан, 48 земљу која се простире од Ароера на рубу кланца Арнона до горе Сион, то јест Хермона, 49 а обухвата целу Араву источно од реке Јордан све до мора Араве[e] испод обронака горе Пизге.

Десет заповести

(2. Мојс 20,1-17)

Мојсије сазва цео Израел и рече: Слушај, Израеле, уредбе и законе које вам данас објављујем. Научите их, држите их се и извршавајте их. ГОСПОД, наш Бог, склопио је с нама савез на гори Хорев. Он тај савез није склопио с нашим праоцима, него с нама, са свима нама који смо данас овде живи. ГОСПОД је говорио с вама лицем у лице из огња на гори. У то време сам ја стајао између ГОСПОДА и вас и објављивао вам реч ГОСПОДЊУ, јер сте се плашили огња и нисте се попели на гору. А он је рекао:

»Ја сам ГОСПОД, твој Бог, који те је извео из Египта, куће ропства.

»Немој да имаш других богова осим мене. Не прави себи идола у обличју било чега што је горе на небу или доле на земљи или испод у води. Не клањај им се, нити им служи, јер сам ја, ГОСПОД, твој Бог, љубоморан Бог и кажњавам децу за грехе родитеља до трећег и четвртог колена оних који ме мрзе, 10 а показујем љубав до хиљадитог колена онима који ме воле и држе се мојих заповести.

11 »Не злоупотребљавај име ГОСПОДА, свога Бога, јер ГОСПОД неће оставити некажњеног онога ко злоупотребљава његово име.

12 »Поштуј суботу држећи је светом, као што ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио. 13 Шест дана ради и обављај све своје послове, 14 али седми дан је субота ГОСПОДА, твога Бога. Тога дана не обављај никакав посао, ни ти, ни твој син, ни твоја кћи, ни твој роб, ни твоја робиња, ни твој во, ни твоје магаре, ни сва твоја стока, ни дошљак у твом граду, да и твој роб и робиња могу да се одморе као и ти. 15 Сети се да си и ти био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, оданде извео моћном руком и испруженом десницом. Зато ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио да славиш суботу.

16 »Поштуј свога оца и своју мајку, као што ти је заповедио ГОСПОД, твој Бог, да поживиш дуго и да ти буде добро у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог.

17 »Не убиј.

18 »Не учини прељубу.

19 »Не укради.

20 »Не сведочи лажно против свога ближњега.

21 »Не пожели жену свога ближњега. Не жуди за кућом свога ближњега, ни за његовом њивом, ни за његовим робом или робињом, ни за његовим волом или магарцем, ни за било чим другим што припада твоме ближњему.«

22 То су заповести које је ГОСПОД силним гласом објавио свем вашем скупу тамо на гори, из огња, облака и густе тмине. И више ништа није додао. Онда их је написао на две камене плоче и предао их мени.

Народ у страху

(2. Мојс 20,18-21)

23 Када сте чули глас из тмине, док је гора пламтела огњем, све вође ваших племена и ваше старешине дошли су к мени.

24 Рекли сте: »ГОСПОД, наш Бог, показао нам је своју славу и своје величанство, и чули смо његов глас из огња. Данас смо видели да човек може да остане жив иако Бог говори с њим. 25 Али зашто да се и даље излажемо смртној опасности? Овај велики огањ ће нас прождрети и погинућемо ако још будемо слушали глас ГОСПОДА, нашега Бога. 26 Јер, који је смртник чуо глас живога Бога како говори из огња, као што смо ми, и остао жив? 27 Него, ти приђи и слушај све што ти каже ГОСПОД, наш Бог. А онда нам реци све што ти ГОСПОД, наш Бог, буде рекао, и ми ћемо то послушати и извршити.«

28 ГОСПОД је чуо када сте са мном разговарали, па ми је рекао: »Чуо сам шта ти је овај народ рекао. Добро је све што су рекли. 29 Када би им само срце било такво да ме се увек боје и држе се мојих заповести. Тада би њима и њиховој деци било добро довека. 30 Иди и кажи им да се врате у своје шаторе, 31 а ти остани са мном овде, да ти дам све заповести, уредбе и законе којима ћеш их учити да их извршавају у земљи коју им дајем у посед.«

32 Зато помно извршавајте оно што вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио. Не скрећите ни десно ни лево. 33 Чините све онако како[f] вам је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио, да бисте живели, да би вам било добро и да бисте дуго живели у земљи коју ћете запосести.

Највећа заповест

Ово су заповести, уредбе и закони за које ми је ГОСПОД, ваш Бог, заповедио да вас научим да их извршавате у земљи у коју идете преко реке Јордан да је запоседнете. Док сте живи, ти, твоја деца и њихова деца, бојте се ГОСПОДА, свога Бога. Држи се свих његових уредби и заповести које ти дајем, и дуго ћеш живети. Слушај, Израеле, и помно их извршавај, да ти буде добро и да се силно намножиш у земљи којом тече мед и млеко, као што ти је обећао ГОСПОД, Бог твојих праотаца.

Чуј, Израеле! ГОСПОД је наш Бог, ГОСПОД је један![g] Воли ГОСПОДА, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом и свом својом снагом. Нека ти у срцу буду заповести које ти данас дајем. Понављај их својој деци. Говори о њима када седиш у кући и када идеш путем, када лежеш и када устајеш. Привежи их себи на руку и носи их на челу као знак. Испиши их на доврацима своје куће и на својој капији.

Упозорење против непослушности

10 Када те ГОСПОД, твој Бог, уведе у земљу за коју се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову, да ће ти је дати – земљу великих, лепих градова које ниси ти подигао, 11 кућа препуних сваковрсних добара којима их ниси ти напунио, бунарâ које ниси ти ископао, виноградâ и маслињакâ које ниси ти посадио – тада, када будеш јео и био сит, 12 пази да не заборавиш ГОСПОДА, који те је извео из Египта, куће ропства. 13 Бој се ГОСПОДА, свога Бога, само њему служи и само се његовим именом заклињи.

14 Не идите за другим боговима, боговима народâ око вас. 15 Јер, ГОСПОД, твој Бог, који је усред тебе, љубоморан је Бог и разгневиће се на тебе, па ће те истребити са лица земље. 16 Не искушавајте ГОСПОДА, свога Бога, као што сте га искушавали код Масе. 17 Чврсто се држите заповести ГОСПОДА, свога Бога, и прописа и уредби које вам је дао.

18 Чини оно што је исправно и добро у ГОСПОДЊИМ очима, да ти буде добро и да уђеш у ону добру земљу за коју се ГОСПОД заклео твојим праоцима и запоседнеш је. 19 ГОСПОД ће из ње протерати све твоје непријатеље пред тобом, као што је и обећао.

20 Сутра, када те твој син упита: »Шта значе прописи, уредбе и закони које вам је ГОСПОД, наш Бог, дао?« 21 кажи му: »Били смо фараонови робови у Египту, али нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта. 22 ГОСПОД је наочиглед нама послао велика и страшна знамења и чуда на Египат, на фараона и све његове укућане. 23 А нас је извео оданде да би нас увео у ову земљу и дао нам је, ову земљу за коју се заклео нашим праоцима. 24 ГОСПОД нам је заповедио да извршавамо све његове уредбе и да се бојимо ГОСПОДА, свога Бога, да би нам увек било добро и да би нас сачувао у животу, као што је то данас. 25 Ако будемо помно извршавали све ове заповести пред ГОСПОДОМ, својим Богом, као што нам је заповедио, у томе ће бити наша праведност.«

Израел је изабрани Божији народ

(2. Мојс 34,11-16)

ГОСПОД, твој Бог, увешће те у земљу у коју улазиш да је запоседнеш и пред тобом истерати многе народе – Хетите, Гиргашане, Аморејце, Ханаанце, Перижане, Хивијце и Јевусејце – седам народа већих и јачих од тебе. Када ти их ГОСПОД, твој Бог, преда и када их поразиш, потпуно их уништи. Не склапај савез с њима и немај према њима милости. Не склапај с њима бракове. Немој да удаш своју кћер за њиховог сина и немој да ожениш свога сина њиховом кћери. Јер, они би одвратили твоју децу од мене, па би служила другим боговима. Тада би се ГОСПОД разгневио на вас и брзо би вас затро.

Него, овако им урадите: порушите им жртвенике, поразбијајте њихове свете стубове, посеците њихове Ашерине мотке и спалите њихове идоле. Јер, ти си народ свет ГОСПОДУ, твоме Богу. ГОСПОД, твој Бог, изабрао те је између свих народа на лицу земље да будеш његов народ, његов драгоцени посед.

Нисте ГОСПОДУ прирасли срцу и није вас изабрао зато што сте бројнији од других народа – у ствари, били сте најмањи од свих народа. Него, зато што вас је волео и што је одржао заклетву којом се заклео вашим праоцима, ГОСПОД вас је моћном руком извео и избавио вас из куће ропства, из руку фараона, египатског цара. Стога знај да је ГОСПОД, твој Бог, прави Бог. Он је веран Бог, који се држи свог Савеза љубави са хиљадама поколења оних који га воле и држе се његових заповести. 10 А онима који га мрзе, њима ће сваком понаособ узвратити уништењем – неће оклевати да узврати онима који га мрзе, сваком понаособ.

11 Зато се држи заповести, уредби и законâ које ти данас дајем да их извршаваш.

Награда за покорност

(3. Мојс 26,1-13; 5. Мојс 28,1-14)

12 Ако се будеш покоравао свим овим законима и држао их се и извршавао их, онда ће се ГОСПОД, твој Бог, држати свог Савеза љубави с тобом, као што се заклео твојим праоцима. 13 Волеће те и благословиће те и умножиће те. Благословиће твој пород и твоје усеве – твоје жито, младо вино и уље – твоју телад и твоју јагњад у земљи за коју се заклео твојим праоцима да ће ти је дати. 14 Бићеш благословен више од било ког другог народа. Неће код тебе бити ни неплодног ни неплодне, ни међу људима ни међу стоком. 15 ГОСПОД ће од тебе уклонити сваку болест и неће те ударити ужасним болестима које си упознао у Египту, него ће њима ударити све који те мрзе.

16 Затри све народе које ти ГОСПОД, твој Бог, преда. Немој да имаш сажаљења према њима и не служи њиховим боговима, јер они ће ти бити замка.

17 Можда ћеш помислити: »Ови народи су бројнији од мене. Како, онда, да их истерам?« 18 Не плаши их се. Само се сети шта је ГОСПОД, твој Бог, урадио са фараоном и са целим Египтом. 19 Својим очима си видео велика искушења, знамења и чуда, моћну руку и испружену десницу којима те је ГОСПОД, твој Бог, извео. ГОСПОД, твој Бог, урадиће исто и свим народима којих се сада плашиш. 20 И више од тога: ГОСПОД, твој Бог, послаће стршљена[h] међу њих док не буду уништени и они преостали који се сакрију од тебе. 21 Не стрепи од њих. Јер, усред тебе је ГОСПОД, твој Бог, Бог велики и страшни. 22 ГОСПОД, твој Бог, истераће те народе пред тобом мало-помало. Нећеш моћи све одједном да их истребиш, јер би се тада око тебе намножиле дивље животиње. 23 ГОСПОД, твој Бог, предаће их у твоје руке и бацити их у велику пометњу док не буду затрти. 24 Предаће ти у руке и њихове цареве, и ти ћеш им затрти име под небом. Нико неће моћи да ти се супротстави – све ћеш их затрти. 25 Спали ликове њихових богова. Не жуди за сребром и златом које је на њима. Не узимај га за себе, да те не увуче у замку. Јер, идол је огаван ГОСПОДУ, твоме Богу. 26 Не уноси огавног идола у своју кућу, да не будеш, као и он, одвојен за уништење. Гнушај га се и нека ти је одвратан, јер је одвојен за потпуно уништење.

Упозорење Израелу да не заборави ГОСПОДА

Помно извршавајте сваку заповест коју вам данас дајем, да бисте живели и намножили се и да бисте ушли у земљу за коју се ГОСПОД заклео вашим праоцима и запосели је.

Сети се како те је ГОСПОД, твој Бог, водио целим путем кроз пустињу ових четрдесет година, да те понизи и провери да би сазнао шта ти је у срцу: да ли ћеш се држати његових заповести или нећеш. Понизио те морећи те глађу, а онда те нахранио маном, за коју ни ти ни твоји праоци нисте знали, да те научи да човек не живи само од хлеба него и од сваке речи која излази из ГОСПОДЊИХ уста. Одећа ти се није отрцала нити су ти ноге натекле у ових четрдесет година. Дакле, ово знај: као што отац стегом одгаја свога сина, тако и ГОСПОД, твој Бог, стегом одгаја тебе.

Држи се заповести ГОСПОДА, свога Бога, чини оно што он тражи[i] и бој га се. Јер, ГОСПОД, твој Бог, уводи те у добру земљу – земљу потокâ који не пресушују, изворâ и подземних вода које избијају по долинама и горама, земљу пшенице и јечма, лозе, смокава и нарова, земљу маслиновог уља и меда, земљу где нећеш јести хлеб као сиротиња и у којој ни у чему нећеш оскудевати, земљу у којој су стене од гвожђа и из чијих ћеш планина вадити бакар.

10 Када будеш јео и наситио се, благослови ГОСПОДА, свога Бога, због добре земље коју ти је дао. 11 Пази да не заборавиш ГОСПОДА, свога Бога, занемарујући његове заповести, законе и уредбе које ти данас дајем. 12 Зато, када будеш јео и наситио се, када изградиш лепе куће и у њима се настаниш, 13 када ти се крупна и ситна стока намножи, твоје сребро и злато се нагомила и умножи се све што имаш, 14 немој да се узохолиш и заборавиш ГОСПОДА, свога Бога, који те је извео из Египта, куће ропства. 15 Он те је провео кроз ону велику и страшну пустињу, ону жедну и безводну земљу љутих змија и шкорпиона. Он ти је извео воду из тврде стене. 16 Он те је у пустињи хранио маном, за коју твоји праоци нису знали, да те понизи и провери, да би ти на крају било добро. 17 Можда ћеш помислити: »Својом моћи и снагом својих руку стекао сам ово богатство.« 18 Сети се ГОСПОДА, свога Бога, јер он је тај који ти даје моћ да стичеш богатство и тако потврђује свој Савез, за који се заклео твојим праоцима, као што чини и данас.

19 Ако икад заборавите ГОСПОДА, свога Бога, и пођете за другим боговима, па им служите и клањате им се, упозоравам вас данас да ћете сигурно бити уништени. 20 Као народи које ГОСПОД уништава пред вама, тако ћете и ви бити уништени што нисте послушали ГОСПОДА, свога Бога.

Подсећање на непокорност Израела

Чуј, Израеле! Данас ћеш прећи преко реке Јордан да одузмеш посед народима већим и јачим од тебе, чији су градови велики и са зидинама до неба. То су снажни и високи људи, Анакови потомци. Знаш за њих и чуо си да се каже: »Ко може да се супротстави Анаковцима?« Али знај данас да ГОСПОД, твој Бог, иде преко пред тобом као огањ који прождире. Он ће их затрти и потући пред тобом. Ти ћеш им одузети посед и брзо их уништити, као што ти је ГОСПОД обећао.

Након што их ГОСПОД, твој Бог, истера пред тобом, немој да помислиш: »Због моје праведности ГОСПОД ме је довео овамо да запоседнем ову земљу.« Не, него због опакости тих народа ГОСПОД ће их истерати пред тобом. Нећеш ти ући у њихову земљу да је запоседнеш због своје праведности или честитости. Не, него због опакости тих народа ГОСПОД ће их истерати пред тобом да изврши оно за шта се заклео твојим праоцима, Аврааму, Исааку и Јакову. Знај, дакле, да ти ГОСПОД, твој Бог, не даје ову добру земљу у посед због твоје праведности, јер ти си народ тврдоглав.

Сећај се и не заборављај како си у пустињи гневио ГОСПОДА, свога Бога. Од дана када сте отишли из Египта, па све док нисте стигли овамо, стално сте се бунили против ГОСПОДА. Толико сте разгневили ГОСПОДА на Хореву да је хтео да вас затре. Када сам се попео на гору да примим камене плоче, плоче Савеза који је ГОСПОД склопио с вама, остао сам на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи а да нисам јео ни пио. 10 Тада ми је ГОСПОД дао две камене плоче исписане Божијим прстом. На њима су биле све речи које вам је ГОСПОД рекао из огња на гори онога дана када сте се тамо окупили[j].

11 Када је прошло четрдесет дана и четрдесет ноћи, ГОСПОД ми је дао оне две камене плоче, плоче Савеза, 12 и рекао ми: »Одмах сиђи одавде, јер се твој народ, који си извео из Египта, искварио. Брзо су скренули са пута којим сам им заповедио да иду. Направили су себи ливеног идола.«

13 И још ми је ГОСПОД рекао: »Видео сам тај народ – заиста су тврдоглави! 14 Дај да их затрем и да им избришем име под небом. А од тебе ћу начинити народ јачи и бројнији од њих.«

15 Тако сам се окренуо и сишао са горе, која је још пламтела огњем, а у рукама су ми биле оне две плоче Савеза. 16 Онда сам видео да сте згрешили против ГОСПОДА, свога Бога: излили сте себи идола у облику телета. Брзо сте скренули са пута којим вам је ГОСПОД заповедио да идете. 17 Узео сам оне две плоче и бацио их из руку, разбивши их вама наочиглед.

18 Онда сам се ничице бацио пред ГОСПОДА. И опет четрдесет дана и четрдесет ноћи нисам јео ни пио због свих греха које сте починили чинећи зло пред ГОСПОДОМ и изазивајући га на гнев. 19 Било ме је страх ГОСПОДЊЕГ гнева и јарости, јер је био толико гневан на вас да је хтео да вас затре. Али ГОСПОД ме је опет услишио. 20 ГОСПОД је и на Аарона био силно гневан и хтео да га затре, али сам се ја тада молио и за Аарона. 21 Узео сам ваше грешно дело – теле које сте направили – и спалио га. Онда сам га смрвио и самлео у прах, па сам његов прах бацио у поток који тече са горе.

22 ГОСПОДА сте гневили и у Тавери, Маси и Киврот-Хатаави.

23 А када вас је ГОСПОД слао из Кадеш-Барнее, рекавши: »Идите и запоседните земљу коју вам дајем«, побунили сте се против заповести ГОСПОДА, свога Бога. Нисте му веровали ни покоравали му се. 24 Буните се против ГОСПОДА откад вас знам.

25 Лежао сам ничице пред ГОСПОДОМ четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер је ГОСПОД рекао да ће вас затрти. 26 Молио сам се ГОСПОДУ и рекао: »Господе ГОСПОДЕ, немој да истребиш свој народ, свој посед који си избавио својом великом силом и моћном руком га извео из Египта. 27 Сети се својих слугу, Авраама, Исаака и Јакова. Не обазири се на тврдоглавост овога народа, на његову опакост и на његов грех, 28 да не кажу у земљи из које си нас извео: ‚ГОСПОД није могао да их уведе у земљу коју им је обећао, па их је, зато што их мрзи, извео да их помори у пустињи.‘ 29 А они су твој народ, твој посед који си извео својом силном снагом и испруженом руком.«

Подсећање на поновно примање заповести

(2. Мојс 34,1-10)

10 У то време ми је ГОСПОД рекао: »Исклеши две камене плоче као што су биле оне прве, па се попни к мени на гору. А направи и дрвени ковчег. На плоче ћу написати речи које су биле на оним првим плочама, које си разбио, а ти их онда стави у ковчег.«

И ја сам направио ковчег од багремовог дрвета и исклесао две камене плоче као што су биле оне прве, па сам се попео на гору са те две плоче у рукама. ГОСПОД је написао на ове плоче исто што и пре: десет заповести које вам је објавио на гори, из огња, онога дана када сте се тамо окупили[k]. Онда је ГОСПОД дао плоче мени, а ја сам сишао са горе и ставио их у ковчег који сам био направио. Оне су још тамо, као што ми је ГОСПОД и заповедио.

(Израелци су од извора Јаакановаца отишли у Мосеру. Тамо је умро Аарон и био сахрањен, а на месту свештеника наследио га је његов син Елеазар. Оданде су отишли у Гудгоду, а из Гудгоде у Јотвату, земљу потокâ који не пресушују. У то време је ГОСПОД одвојио Левијево племе да носи Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза, да стоји пред ГОСПОДОМ вршећи службу и да благосиља у његово име, као што то чини и данас. Због тога Левијево племе нема наследног дела земље као друга племена. ГОСПОД је његово наследство, као што му је ГОСПОД, твој Бог, и рекао.)

10 На гори сам, као и први пут, остао четрдесет дана и четрдесет ноћи, и ГОСПОД ме је и овај пут услишио – није вас истребио.

11 »Спреми се«, рекао ми је ГОСПОД, »и поведи овај народ на пут, у земљу за коју сам се заклео њиховим праоцима да ћу им је дати, да уђу у њу и запоседну је.«

Шта Бог тражи

12 Дакле, Израеле, шта то ГОСПОД, твој Бог, тражи од тебе? Само да се бојиш ГОСПОДА, свога Бога, да чиниш све што он тражи[l] и да га волиш, да служиш ГОСПОДУ, своме Богу, свим својим срцем и свом својом душом, 13 и да се држиш ГОСПОДЊИХ заповести и уредби које ти данас дајем за твоје добро. 14 ГОСПОДУ, твом Богу, припада небо и небеса над небесима, земља и све што је на њој. 15 Али ГОСПОДУ омилише твоји праоци и он их заволе, па је између свих народа изабрао вас, њихове потомке, као што је очигледно данас.

16 Зато обрежите своје необрезано срце и немојте више да будете тврдоглави. 17 Јер, ГОСПОД, ваш Бог, јесте Бог над боговима и Господар над господарима, Бог велик, силан и страшан, који није пристрастан и не прима мито. 18 Он стаје у одбрану сирочета и удовице, воли дошљака и даје му храну и одећу. 19 Волите дошљаке, јер сте и сами били дошљаци у Египту. 20 Бој се ГОСПОДА, свога Бога, и служи му. Држи га се чврсто и у његово име се заклињи. 21 Он је твоја хвала. Он је твој Бог, који је за тебе учинио она велика и страхотна дела која си својим очима видео. 22 Када су твоји праоци отишли у Египат, било их је само седамдесет, а сада је ГОСПОД, твој Бог, учинио да те има као звезда на небу.

11 Воли ГОСПОДА, свога Бога, и увек се држи онога што тражи, његових уредби, његових закона и његових заповести.

Запамтите данас да сте ви, а не ваша деца, видели и искусили стегу ГОСПОДА, свога Бога, његово величанство, његову моћну руку, његову испружену десницу, знамења и дела која је учинио усред Египта, на фараону, цару Египта, и по свој његовој земљи. Видели сте шта је учинио са египатском војском, њеним коњима и борним колима – како их је поклопио водама Црвеног мора док су вас гонили и како их је заувек уништио. Видели сте шта је чинио за вас у пустињи док нисте стигли на ово место. Видели сте шта је учинио са Датаном и Авирамом, синовима Елиава Рувимовца, када је земља отворила своја уста усред целог Израела и прогутала њих, њихове укућане, њихове шаторе и све живо што су имали. Својим очима сте видели сва та велика дела која је ГОСПОД учинио.

Држите се свих заповести које вам данас дајем, да бисте имали снаге да уђете и запоседнете земљу у коју преко реке Јордан идете да је запоседнете и да бисте дуго живели у земљи за коју се ГОСПОД заклео вашим праоцима да ће је дати њима и њиховим потомцима, земљу којом тече мед и млеко. 10 Земља у коју улазиш да је запоседнеш није као Египат, одакле сте дошли, где си сејао семе и мукотрпно га заливао као што се залива врт с поврћем. 11 Него, земља у коју преко Јордана идете да је запоседнете, земља је планина и долина која се натапа кишом са неба. 12 О тој земљи стара се ГОСПОД, твој Бог. Поглед му је непрестано на њој, од почетка до краја године.

13 Ако се, дакле, потпуно покорите заповестима које вам данас дајем – да волите ГОСПОДА, свога Бога, и да му служите свим својим срцем и свом својом душом – 14 »слаћу на вашу земљу кишу у право време, и у јесен и у пролеће, па ћеш моћи да сакупљаш своје жито, младо вино и уље, 15 и даваћу да на твојим пољима расте трава за твоја говеда. Тако ћеш јести и бити сит.«

16 Пазите да не будете заведени, па се окренете и служите другим боговима и клањате им се. 17 Тада би ГОСПОД плануо гневом на вас. Затворио би небо да не пада киша, земља не би давала свој род и брзо бисте нестали са добре земље коју вам ГОСПОД даје.

18 Утисните ове моје речи у своје срце и своју душу. Привежите их себи на руку и носите их на челу као знак. 19 Учите о њима своју децу. Говорите о њима када седите у кући и када идете путем, када лежете и када устајете. 20 Испиши их на доврацима своје куће и на својој капији, 21 да бисте ви и ваша деца дуго живели у земљи за коју се ГОСПОД заклео да ће је дати вашим праоцима – све док траје небо над земљом.

22 Ако се будете чврсто држали свих ових заповести које вам дајем да их извршавате – да волите ГОСПОДА, свога Бога, да чините све што он тражи[m] и да га се чврсто држите – 23 ГОСПОД ће све ове народе истерати пред вама и ви ћете одузети посед народима већим и јачим од себе. 24 Свако место на које ступите ногом биће ваше. Ваше подручје ће се простирати од пустиње до Либана, и од реке Еуфрат до Западног мора[n]. 25 Нико неће моћи да вам се одупре. ГОСПОД, ваш Бог, рашириће ужас и страх од вас по целој земљи, куд год будете ишли, као што вам је обећао.

Благослов и проклетство

26 Ево, стављам пред вас данас благослов и проклетство. 27 Благослов – ако се будете покоравали заповестима ГОСПОДА, свога Бога, које вам данас дајем. 28 Проклетство – ако се не будете покоравали заповестима ГОСПОДА, свога Бога, и окренете се од пута којим вам данас заповедам да идете, па пођете за другим боговима, које нисте познавали.

29 Када те ГОСПОД, твој Бог, уведе у земљу у коју улазиш да је запоседнеш, на гори Геризим изреци благослов, а на гори Евал проклетство. 30 Оне се налазе с оне, западне стране реке Јордан, близу великог дрвета Море, на подручју Ханаанаца који живе у Арави у околини Гилгала. 31 Прећи ћете преко реке Јордан да уђете у земљу коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје, и да је запоседнете. А када је запоседнете и када будете у њој живели, 32 помно извршавајте све уредбе и законе које вам данас дајем.

Право место за служење Богу

12 Ово су уредбе и закони које треба помно да извршавате у земљи коју вам ГОСПОД, Бог ваших праотаца, даје у посед, све док будете живели у тој земљи.

Потпуно уништите сва места на високим горама, на брдима и под сваким крошњатим дрветом где народи којима ћете одузети посед служе својим боговима. Порушите им жртвенике, поразбијајте њихове свете стубове и спалите њихове Ашерине мотке. Посеците ликове њихових богова и затрите њихова имена на тим местима.

Немојте ГОСПОДУ, своме Богу, да служите на њихов начин. Него, тражите место које ће ГОСПОД, ваш Бог, изабрати међу свим вашим племенима за своје боравиште, да би тамо ставио своје Име, и тамо идите. Тамо доносите своје жртве паљенице и клане жртве, своје десетке и прилоге, своје жртве заветне и жртве драговољне, и првине своје крупне и ситне стоке. Тамо, пред ГОСПОДОМ, својим Богом, ви и ваши укућани једите и радујте се због свега што сте постигли, чиме вас је ГОСПОД, ваш Бог, благословио.

Немојте тада да чините овако како то чинимо сада – свако по свом нахођењу. Јер, још нисте стигли у Почивалиште, у наследство које вам ГОСПОД, ваш Бог, даје. 10 Али, када пређете преко реке Јордан и настаните се у земљи коју вам ГОСПОД, ваш Бог, даје у наследство, и када вам дâ починак од свих непријатеља око вас да бисте живели спокојно, 11 тада на место које ће ГОСПОД, ваш Бог, изабрати за боравиште свога Имена доносите све што вам заповедам: своје жртве паљенице и клане жртве, своје десетке и прилоге, и све оно најбоље што сте заветовали ГОСПОДУ. 12 И радујте се тамо пред ГОСПОДОМ, својим Богом, ви, ваши синови и кћери, ваше слуге и слушкиње, и Левити из ваших градова, који немају наследног дела земље као ви.

13 Пази да своје жртве паљенице не приносиш где год ти се свиди, 14 него само на месту које ГОСПОД изабере у једном од твојих племена. Тамо извршавај све што ти заповедам.

15 Али своје животиње можеш да кољеш кад год пожелиш у било ком од својих градова и да једеш меса колико ти душа жели према благослову који ти је ГОСПОД, твој Бог, дао. Могу да га једу и нечисти и чисти као да је од газеле или јелена. 16 Али крв немојте да једете. Излијте је на земљу као воду.

17 Десетак од свога жита, младог вина и уља, ни првине своје крупне и ситне стоке, ни било шта од својих жртава заветних, ни од својих жртава драговољних, ни од својих прилога немој да једеш у свом граду. 18 Него, то једи пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће ГОСПОД изабрати – ти, твоји синови и кћери, твоје слуге и слушкиње, и Левит из твога града – и радуј се пред ГОСПОДОМ, својим Богом, због свега што си постигао. 19 Пази да не занемариш Левита све док живиш у својој земљи.

20 Када ГОСПОД, твој Бог, прошири твоје подручје као што ти је обећао, а ти пожелиш меса и кажеш: »Једе ми се меса«, можеш да га једеш колико ти душа жели. 21 Ако место које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати за своје Име буде сувише далеко од тебе, можеш да кољеш животиње од своје крупне или ситне стоке коју ти је ГОСПОД дао, као што сам ти заповедио, и можеш у свом граду да једеш колико ти душа жели. 22 Једи их као што би јео газелу или јелена, а могу да их једу и нечисти и чисти. 23 Али пази да не једеш крв, јер крв је живот – не једи живот заједно с месом. 24 Немој да једеш крв. Излиј је на земљу као воду. 25 Не једи је, да би било добро и теби и твојим потомцима, јер ћеш тако чинити оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима.

26 Али своје свете дарове и жртве заветне узми, па иди на место које ће ГОСПОД изабрати. 27 Своје жртве паљенице, и њихово месо и крв, принеси на жртвенику ГОСПОДА, свога Бога. Крв својих кланих жртава излиј на жртвеник ГОСПОДА, свога Бога, а месо можеш да једеш.

28 Држи се свих ових прописа које ти дајем и покоравај им се, да увек буде добро и теби и твојим потомцима, јер ћеш чинити оно што је добро и исправно у очима ГОСПОДА, твога Бога.

29 ГОСПОД, твој Бог, пред тобом ће поразити народе на које идеш да им одузмеш посед, и ти ћеш их истерати и настанити се у њиховој земљи. 30 Али, када буду затрти пред тобом, пази да не паднеш у замку, па почнеш да се распитујеш о њиховим боговима, говорећи: »Како су ови народи служили својим боговима? Тако ћу и ја.« 31 Немој да служиш ГОСПОДУ, своме Богу, на њихов начин. Јер, они, када служе својим боговима, чине сваковрсне гадости, које ГОСПОД мрзи. Чак и своје синове и кћери спаљују на жртву својим боговима.

32 Помно извршавајте све што вам заповедам. Немој томе ништа да додајеш ни од тога да одузимаш.

Лажни пророци

13 Ако се међу вама појави неки пророк, или неко ко прориче помоћу снова, и најави ти неко знамење или чудо, и то се знамење или чудо о ком ти је говорио догоди, па ти он каже: »Хајде да идемо за другим боговима« – које досад ниси познавао – »и да им служимо«, не слушај речи тог пророка или сањаоца. Јер, то вас ГОСПОД, ваш Бог, искушава да сазна да ли ГОСПОДА, свога Бога, волите свим својим срцем и свом својом душом. Идите за ГОСПОДОМ, својим Богом, и њега се бојте. Његових заповести се држите и покоравајте му се. Њему служите и чврсто га се држите. Тај пророк или сањалац нека се погуби, јер је проповедао отпадништво од ГОСПОДА, вашега Бога, који вас је извео из Египта и откупио вас из куће ропства. Тај је хтео да те одврати од пута којим ти је ГОСПОД, твој Бог, заповедио да идеш. Искорени зло из своје средине.

Када би те и твој рођени брат, или твој син или кћи, или жена коју волиш, или твој најбољи пријатељ, потајно наговарао, говорећи: »Хајде да служимо другим боговима« – које ни ти ни твоји праоци нисте познавали, боговима народâ око вас, који живе близу или далеко, од једног краја земље до другог – немој да пристанеш и не слушај га! Не сажаљевај га! Не штеди га и не штити, него га убиј! Ти први дигни руку на њега да га погубиш, а онда сав остали народ. 10 Каменуј га до смрти, јер је покушао да те одврати од ГОСПОДА, твога Бога, који те је извео из Египта, из куће ропства. 11 Тада ће сав Израел то чути и уплашити се, и више нико неће учинити такво зло међу вама.

Градови који морају да буду уништени

12 Ако чујеш да се за неки град који ти је ГОСПОД, твој Бог, дао да у њему живиш говори 13 да су се у њему појавили погани људи и да су његове житеље одвратили од ГОСПОДА, твога Бога, говорећи: »Хајде да служимо другим боговима« – које нисте познавали – 14 тада се о томе помно распитај и то брижљиво истражи и испитај. Ако се покаже да је то истина и утврди се да је таква гадост почињена међу вама, 15 погуби мачем житеље тога града. Потпуно уништи тај град и све људе у њему и њихову стоку. 16 Сва добра из града сакупи насред трга, па спали цео град са свим његовим добрима као жртву паљеницу ГОСПОДУ, своме Богу. Нека остане у рушевинама довека. Нека се више никад не сазида. 17 Не узимај себи ништа од онога што је одређено за потпуно уништење, па ће ГОСПОД одустати од свога љутог гнева и смиловати ти се. У својој ће те самилости умножити као што се заклео твојим праоцима 18 зато што се покораваш ГОСПОДУ, своме Богу, држећи се свих његових заповести које ти данас дајем и чинећи оно што је исправно у очима ГОСПОДА, твога Бога.

Израел – Божији драгоцени посед

14 Ви сте деца ГОСПОДА, свога Бога. Не сеците се и не бријте чело од жалости за покојником. Јер, ти си народ свет ГОСПОДУ, своме Богу. Од свих народа на лицу земље ГОСПОД је тебе изабрао да будеш његов драгоцени посед.

Чисте и нечисте животиње

(3. Мојс 11,1-23)

Немој да једеш ништа одвратно. Ово су животиње које смете да једете: во, овца, коза, јелен, газела, срндаћ, дивокоза, козорог, антилопа и муфлон. Смете да једете сваку животињу која има потпуно раздвојене папке и прежива.

Али немојте да једете оне које само преживају или само имају раздвојене папке. Камила, зец и даман за вас су нечисти – иако преживају, немају раздвојене папке. И свиња је нечиста – иако има раздвојене папке, не прежива. Не једите њихово месо и не дотичите њихове цркотине.

Од свих створења која живе у води смете да једете свако које има пераја и крљушти. 10 Али, које год нема пераја и крљушти, њега немојте да једете – за вас је нечисто.

11 Можете да једете сваку чисту птицу. 12 Али ове немојте да једете: орла, орлушину, црног стрвинара, 13 црвенкасту луњу, црну луњу, све врсте сокола, 14 све врсте гаврана, 15 ноја, буљину, галеба, све врсте копца, 16 ћука, ушару, кукувију, 17 пустињску сову, орла рибара, гњурца, 18 роду, све врсте чапље, пупавца и слепог миша.

19 Сви крилати инсекти за вас су нечисти – немојте да их једете. 20 Али смете да једете свако крилато створење које је чисто.

21 Немојте да једете ништа цркнуто. То можеш да даш дошљаку који је у твом граду – он то сме да једе. Или, можеш то да продаш странцу. Али ти си народ свет ГОСПОДУ, своме Богу.

Не кувај јаре у млеку његове мајке.

Десетак

22 Старај се да сваке године одвојиш десетак од рода својих поља. 23 Десетак од свога жита, младог вина и уља и првине своје крупне и ситне стоке једи пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће он изабрати да тамо настани своје Име, да научиш да се увек бојиш ГОСПОДА, свога Бога.

24 Али, ако ти пут буде сувише дуг, јер је место које је ГОСПОД изабрао за своје Име сувише далеко, па не можеш онамо да однесеш свој десетак када те ГОСПОД, твој Бог, благослови, 25 продај свој десетак за новац, па узми новац и иди на место које је ГОСПОД, твој Бог, изабрао. 26 Тим новцем купи што год ти душа жели – говеда, овце, вино или неко друго опојно пиће, или било шта друго што ти душа пожели – па ти и твоји укућани једите тамо пред ГОСПОДОМ, твојим Богом, и радујте се. 27 Немој да занемариш Левита који живи у твом граду, јер он нема наследног дела земље као ти.

28 На крају сваке треће године, донеси све десетке од рода те године и спреми их у свом граду, 29 да би Левит – који нема наследног дела земље као ти – дошљак, сироче и удовица, који живе у твом граду, могли да дођу и једу и насите се, и да те ГОСПОД, твој Бог, благослови у свему што чиниш.

Отпис дугова

15 На крају сваке седме године, отпиши дугове. А то ће се чинити овако: Нека свако ко је позајмио новац своме ближњему отпише дуг. Нека не тражи исплату од свога ближњега или свога сународника, јер је проглашено ГОСПОДЊЕ време отписивања дугова. Од туђинца можеш да тражиш исплату, али свом сународнику отпиши све што ти дугује. Нека међу вама не буде сиромаха, јер ће те ГОСПОД, твој Бог, обилно благословити у земљи коју ти даје у посед као наследство, ако се будеш потпуно покоравао ГОСПОДУ, своме Богу, и помно извршавао све ове заповести које ти данас дајем. Јер, ГОСПОД, твој Бог, благословиће те као што је обећао, па ћеш позајмљивати многим народима, а ни од кога нећеш узајмљивати. Владаћеш над многим народима, а ниједан неће владати над тобом.

Ако буде који сиромах међу твојим сународницима, у било ком граду у земљи коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, не буди неосетљив ни шкрт према њему. Него, буди широке руке и спремно му позајми што год му треба. Пази да ти се у срце не усади ова зла мисао: »Близу је седма година, година отписивања дугова«, па покажеш злу вољу према свом сународнику у нужди и не даш му ништа. Он ће се потужити ГОСПОДУ на тебе, и ти ћеш бити крив за грех. 10 Дај му радо, не жалећи, јер ће те због тога ГОСПОД, твој Бог, благословити у сваком твом послу и у свему што предузмеш. 11 У земљи ће увек бити сиромаха. Зато ти заповедам да будеш широке руке према свом сународнику, према сиромаху и убогоме у твојој земљи.

Закон о робовима

(2. Мојс 21,2-11)

12 Ако ти се прода твој сународник – Јеврејин или Јеврејка – нека ти служи шест година, а седме године га пусти на слободу. 13 А када га пустиш, не шаљи га од себе празних руку. 14 Даруј га обилато од своје ситне стоке, са свога гумна и из своје муљаче. Дај му онако како је тебе благословио ГОСПОД, твој Бог. 15 Сети се да си био роб у Египту и да те је ГОСПОД, твој Бог, ослободио. Зато ти ово данас заповедам.

16 Али, ако ти твој роб каже: »Не желим да одем од тебе«, зато што воли тебе и твоје укућане и зато што му је код тебе добро, 17 тада му прислони ухо уз врата и шилом му пробуши ресицу, а он нека ти буде роб до краја живота. Исто учини и са својом робињом.

18 Нека ти не буде тешко да пустиш свога роба на слободу, јер ти је његово служење тих шест година вредело двоструко више него служење најамника. ГОСПОД, твој Бог, благословиће те у свему што будеш чинио.

Првине стоке

19 Одвој за ГОСПОДА, свога Бога, сваког мушког првенца своје крупне и ситне стоке. Вола првенца не користи за рад и првенца од ситне стоке не стрижи. 20 Сваке године их ти и твоји укућани једите пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће он изабрати. 21 Ако животиња има неку ману, ако је хрома или слепа или има неки озбиљан недостатак, немој да је жртвујеш ГОСПОДУ, своме Богу. 22 Једи је у свом граду. Нека је једу и нечисти и чисти као да је газела или јелен. 23 Али крв немој да једеш. Излиј је на земљу као воду.

Пасха и Празник бесквасног хлеба

(2. Мојс 12,1-20)

16 Поштуј месец авив и слави Пасху ГОСПОДА, твога Бога, јер те је у месецу авиву ГОСПОД, твој Бог, ноћу извео из Египта. Као пасхалну жртву ГОСПОДУ, своме Богу, принеси животињу од своје ситне или крупне стоке на месту које ће ГОСПОД изабрати да тамо настани своје Име. Немој да је једеш с хлебом умешеним с квасцем, него седам дана једи бесквасни хлеб, хлеб јада, јер си из Египта отишао у журби – да би целог свог живота памтио дан када си отишао из Египта. Нека се седам дана квасац не нађе код тебе на целом твом подручју. И нека ништа од меса жртве коју принесеш увече првога дана не остане до јутра.

Немој да приносиш пасхалну жртву ни у једном граду који ти ГОСПОД, твој Бог, даје, него само на месту које ће он изабрати да тамо настани своје Име. Тамо принеси пасхалну жртву, увече, када сунце зађе, у доба дана када си изашао из Египта. Испеци је и поједи на месту које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати, а ујутро се врати у свој шатор. Шест дана једи бесквасни хлеб, а седмога дана одржи свечани скуп у част ГОСПОДА, свога Бога, и никакав посао не обављај.

Празник седмица

(2. Мојс 34,22; 3. Мојс 23,15-21)

Одброј седам седмица од дана када српом почнеш да жањеш класје, 10 а онда прослави Празник седмица ГОСПОДА, твога Бога, приневши жртву драговољну у складу с благословом који ти је дао ГОСПОД, твој Бог. 11 И радуј се пред ГОСПОДОМ, својим Богом, на месту које ће он изабрати да тамо настани своје Име – ти, твоји синови и кћери, твоје слуге и слушкиње, Левит из твога града, дошљак, сироче и удовица који живе међу вама. 12 Сети се да си био роб у Египту и држи се ове уредбе и извршавај је.

Празник сеница

(3. Мојс 23,33-43)

13 Након што сакупиш плодове са свога гумна и из своје муљаче, седам дана слави Празник сеница. 14 Радуј се на свој празник – ти, твоји синови и кћери, твоје слуге и слушкиње, Левит и дошљак, сироче и удовица који живе у твом граду. 15 Седам дана слави овај празник ГОСПОДА, твога Бога, на месту које ће он изабрати. Јер, ГОСПОД, твој Бог, благословиће те у свим твојим жетвама и у свему што чиниш, и твоја радост биће потпуна.

16 Три пута годишње нека се свако твоје мушко покаже пред ГОСПОДОМ, твојим Богом, на месту које ће он изабрати: на Празник бесквасног хлеба, на Празник седмица и на Празник сеница. Нека нико пред ГОСПОДА не излази празних руку, 17 него нека сваки од вас донесе дар у складу с благословом који му је дао ГОСПОД, твој Бог.

Спровођење правде

18 У сваком граду који ти даје ГОСПОД, твој Бог, постави судије и надгледнике над сваким од својих племена, а они нека народу суде праведно. 19 Не искривљуј правду и не буди пристрастан. Не узимај мито, јер мито заслепљује очи мудрима и изврће речи праведнима[o]. 20 Тежи за правдом и ни за чим другим, да живиш и запоседнеш земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог.

21 Не постављај дрвене Ашерине мотке поред жртвеника који подигнеш ГОСПОДУ, своме Богу, 22 и не подижи свете стубове, јер их ГОСПОД, твој Бог, мрзи.

17 Немој да жртвујеш ГОСПОДУ, своме Богу, ни вола ни овцу са неком маном или озбиљним недостатком, јер би то било одвратно ГОСПОДУ, твоме Богу.

Ако се међу вама, у неком од градова које ти даје ГОСПОД, твој Бог, нађу мушкарац или жена који чине оно што је зло у очима ГОСПОДА, твога Бога, кршећи његов Савез и, противно мојој заповести, служећи другим боговима и клањајући се њима или сунцу, или месецу, или звездама на небу, а ти то дознаш, онда то помно истражи. Ако то буде истина и докаже се да је та гадост учињена у Израелу, тог мушкарца или жену који су починили то злодело одведи на градску капију и каменуј до смрти. Нека се човек погуби на основу сведочења два или три сведока, али нека нико не буде погубљен на основу сведочења само једног сведока. Нека сведоци први дигну руку да га погубе, а потом сав остали народ. Искорени зло из своје средине.

Ако пред суд у твом граду дође случај који је сувише тежак за пресуђивање – проливање крви, размирица или тешка телесна повреда – изнеси га на месту које ће ГОСПОД, твој Бог, изабрати. Иди свештеницима, који су Левити, и судији који буде у то време, па њих питај, и они ће донети пресуду. 10 Поступи по одлуци коју ти они буду дали на месту које ће ГОСПОД изабрати. Помно учини све онако како те они упуте – 11 поступи по закону у који ће те упутити и по пресуди коју ће ти дати. Не скрећи ни десно ни лево од онога што ти они кажу. 12 Ко се дрзне да не послуша свештеника који тамо обавља службу пред ГОСПОДОМ, твојим Богом, или судију, нека се погуби. Искорени зло из Израела. 13 Када сав народ чује за то, уплашиће се, па се више неће дрзнути да не послуша.

Прописи о цару

14 Када уђеш у земљу коју ти даје ГОСПОД, твој Бог, и када је запоседнеш и настаниш се у њој, па кажеш: »Хајде да над собом поставим цара као што су учинили сви народи око мене«, 15 пази да за цара над собом поставиш онога кога изабере ГОСПОД, твој Бог. Нека то буде један од твојих сународника. Не постављај над себе странца, некога ко није твој сународник.

16 Нека цар не узима за себе много коња и нека не тера народ назад у Египат да би себи нагомилао још коња. Јер, ГОСПОД вам је рекао: »Овим путем се више не враћајте!« 17 Нека себи не узима много жена, да се не окрене од ГОСПОДА, и нека за себе не нагомилава сребра и злата.

18 Када дође на царски престо, нека од свештеникâ, који су Левити, себи на свитак препише овај закон. 19 Нека га држи код себе и нека га чита целог свог живота, да би научио да се боји ГОСПОДА, свога Бога, и држао се свих речи овог закона и ових уредби и извршавао их, 20 а не да себе сматра бољим од својих сународника, па скрене од ове заповести десно или лево. Тако ће он и његови потомци дуго владати над својим царством у Израелу.

Прописи о Левитима

18 Нека свештеници, који су Левити – у ствари, цело Левијево племе – немају наследног дела земље као остали Израелци. Нека живе од жртава ГОСПОДУ спаљених ватром, јер то је њихово наследство. Нека немају никаквог наследног дела земље међу својим сународницима. ГОСПОД је њихово наследство, као што им је обећао.

Ово је свештенички део од народа, од оних који жртвују вола или овцу: плећка, чељусти и изнутрице. Дај им и првине свога жита, младог вина и уља и прву вуну својих оваца. Јер, ГОСПОД, твој Бог, изабрао је њих и њихове потомке између свих племена да довека обављају службу у ГОСПОДЊЕ име.

Кад год пожели, Левит може да дође из било ког твог града у целом Израелу у ком живи на место које ће ГОСПОД изабрати да обавља службу у име ГОСПОДА, свога Бога, као и сва његова сабраћа Левити који тамо служе пред ГОСПОДОМ. Нека добија исту количину хране као и они, иако је добио новац од продаје своје очевине.

Footnotes

  1. 3,11 девет … широка 4,05 метара дуга и 1,8 метара широка.
  2. 3,14 Хавот Јаир Или: Јаирова насеља.
  3. 3,17 мора Араве, Сланог мора То јест: Мртвог мора.
  4. 4,20 да будете његов народ Дословно: да му будете народ наследства.
  5. 4,49 мора Араве То јест: Мртвог мора.
  6. 5,33 Чините све онако како Дословно: Ходајте свим путевима које.
  7. 6,4 ГОСПОД је наш Бог, ГОСПОД је један Овај израз на хебрејском може да значи и »ГОСПОД је наш Бог, једино ГОСПОД«.
  8. 7,20 стршљена Можда: пошаст или анђела уништења.
  9. 8,6 чини оно што он тражи Дословно: ходај његовим путевима.
  10. 9,10 онога … окупили Дословно: на дан скупа.
  11. 10,4 онога … окупили Дословно: на дан скупа.
  12. 10,12 чиниш све што он тражи Дословно: ходаш свим његовим путевима.
  13. 11,22 чините све што он тражи Дословно: ходате свим његовим путевима.
  14. 11,24 Западног мора То јест: Средоземног мора.
  15. 16,19 изврће речи праведнима Овај израз на хебрејском може да значи и »угрожава случај недужних«.