Add parallel Print Page Options

12 Сада ми се закуните Господом да ћете исказати милост мојој породици, као што сам ја вама исказала милост. Дајте ми поуздан знак 13 да ћете ми поштедети оца и мајку, браћу и сестре и све њихове, и да ћете нас избавити од смрти.“

14 Људи јој одговорише: „Својим животом јамчимо за вас! Ако нас не издате, исказаћемо вам милост и верност, кад нам Господ преда земљу.“

15 Тада их је Рахава конопцем спустила кроз прозор, јер је њена кућа била наслоњена на градски зид, тако да је живела на зиду. 16 Још им је рекла: „Идите у горе да вас не стигну ваши гониоци. Кријте се три дана, док се потера не врати; онда идите својим путем.“

17 Људи јој рекоше: „Твоја заклетва којом си нас заклела неће нас обавезивати, 18 уколико, кад уђемо у земљу, не привежеш ову црвену врпцу за прозор кроз који нас спушташ. Онда сакупи код себе, у својој кући, свога оца и своју мајку и своју браћу и сву своју породицу. 19 Ко ступи напоље преко прага твоје куће, крв његова на његову главу, ми нисмо одговорни. Ако неко руком такне неког од оних који су са тобом у кући, крв његова пашће на наше главе. 20 А ако нас издаш, твоја заклетва којом си нас заклела неће нас обавезивати.“

21 Она одговори: „Нека буде како сте рекли!“

Затим их је отпремила и они одоше. Она је, пак, привезала црвену врпцу за прозор.

Read full chapter