Римљанима 8:17-25

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

¹⁷ Па, ако смо деца, онда смо и наследници – наследници Божији и сунаследници Христови, ако заиста с њим страдамо, да бисмо имали удела у његовој слави.

Будућа слава

¹⁸ Сматрам, наиме, да наша садашња страдања нису ништа у поређењу са славом која ће се у нама открити. ¹⁹ Оно што је створено жељно ишчекује откривење славе Божијих синова. ²⁰ А оно што је створено потчињено је ништавности – не својом вољом, него вољом Онога који га је потчинио – у нади ²¹ да ће у славној слободи Божије деце и оно само бити ослобођено робовања распадљивости.

²² Знамо, наиме, да све што је створено све досад уздише и мучи се у порођајним боловима. ²³ Али не само оно него и ми сами, који имамо прве плодове Духа, у себи уздишемо, ишчекујући усињење, откупљење свога тела. ²⁴ Јер, у тој нади смо спасени. А нада која се види није нада, јер ко се нада оном што већ види? ²⁵ Али, ако се надамо оном што не видимо, онда то стрпљиво ишчекујемо.