Bible in 90 Days

Бог се јавља Соломону

¹¹ Тако је Соломон завршио Дом Господњи и царев двор. Успевао је у свему што је срцем замислио да уради и у Дому Господњем и у свом двору. ¹² Једне ноћи, Господ се јавио Соломону и рекао му:

„Чуо сам твоју молитву и изабрао ово место за себе као Дом за жртве.

¹³ Ако затворим небеса и не буде кише, ако пошаљем скакавце да попасу земљу, ако пошаљем болест на народ; ¹⁴ и понизи се народ који је по мени назван, помоле се, потраже моје лице и врате се са својих злих путева, ја ћу их чути са небеса, опростићу им грехе и излечићу им земљу. ¹⁵ Сад ће моје очи бити отворене и уши пажљиве на молитве са овог места ¹⁶ Сада сам изабрао и посветио овај Дом да у њему заувек буду моје име, моје срце и моје очи.

¹⁷ А ти, ако будеш ходао преда мном као што је ходао твој отац Давид, према свему што сам ти заповедио, и будеш чувао моје прописе и уредбе, ¹⁸ учврстићу твој царски престо, као што сам обећао твоме оцу Давиду – ’Никад ти неће понестати владар у Израиљу.’

¹⁹ Али ако се одвратите и заборавите моје прописе и заповеди које сам ставио пред вас да их следите, па одете да служите другим боговима и да им се клањате – ²⁰ искоренићу их са лица моје земље коју сам вам дао, а Дом који сам посветио за своје име одбацићу од себе, па ће Израиљ постати предмет исмејавања и ругања међу свим народима. ²¹ А свако ко буде пролазио поред овог Дома, који је сада узвишен, биће запрепаштен, па ће говорити: ’Зашто је Господ поступио овако са овом земљом и са овим Домом?’ ²² Тада ће им рећи: ’Зато што су напустили Господа, Бога њихових отаца који их је извео из Египта и пригрлили друге богове клањајући им се и служећи им. Зато је Господ довео на њих сву ову невољу.’“

Соломонови подухвати

8 Кад се навршило двадесет година у току којих је Соломон саградио Дом Господњи и царев двор, ² Соломон је обновио градове које му је дао Хирам и у њима населио Израиљце. ³ Потом је отишао у Амат-Сову и освојио га. ⁴ Подигао је Тадмор у пустињи и све градове-складишта у Амату. ⁵ Саградио је доњи и горњи Вет-Орон, утврђења са бедемима, вратима и решеткама. ⁶ Затим, Валат и све Соломонове градове-складишта, све градове за његова бојна кола, и градове за коњанике, и све што је Соломон пожелео да гради у Јерусалиму, на Ливану и у свим крајевима где је владао.

⁷ А свим народима који су преостали од Хетита, Аморејаца, Фережана, Евејаца и Јевусејаца, који нису Израиљци – ⁸ њиховим потомцима који су остали после њих у земљи, а које Израиљци нису истребили – Соломон је наметнуо принудни рад до данашњег дана. ⁹ Ипак, Соломон није учинио ниједног Израиљца робом за свој рад; они су били ратници, главари, заповедници, и заповедници његових бојних кола и коњице. ¹⁰ Соломон је међу њима имао две стотине педесет надзорника који су управљали народом.

¹¹ Соломон је преселио фараонову ћерку из Давидовог града у кућу коју је саградио за њу. Рекао је: „Нека моја жена не борави у кући Давида, цара Израиљевог, јер су сва места посвећена доласком Ковчега Господњег.“

¹² Затим је Соломон принео Господу свеспалнице на жртвеник Господњи који је направио пред тремом ¹³ А свакодневне жртве су се према Мојсијевим заповестима приносиле суботом, младинама и трипут годишње на одређене празнике: на празник Бесквасних хлебова, на празник Седмица и на празник Сеница. ¹⁴ Према очевом, Давидовом упутству, поставио је редове свештеника у њихову службу и Левите на њихове дужности: да пред свештеницима свакодневно славе и служе. Поставио је и чуваре по њиховим редовима, од врата до врата, јер је тако заповедио Давид, човек Божији. ¹⁵ Није се одступало од упутстава цара Давида о свештеницима, Левитима или о ризницама.

¹⁶ Тако су сви Соломонови послови били готови до дана оснивања Дома Господњег, до његовог завршетка. Тако је завршен Господњи Дом.

¹⁷ Након тога Соломон је отишао у Есион-Гевер и у Елат на обали мора, у Едому. ¹⁸ Хирам је послао по својим слугама бродове и поморце који су били искусни на мору. Они су заједно са Соломоновим слугама отишли у Офир и оданде узели четири стотине педесет таланата^[a] злата и донели га цару Соломону.

Посета царице од Саве

9 Глас о Соломоновој слави дошао је до царице од Саве, па је дошла да га искуша загонеткама. Дошла је у Јерусалим са веома великом пратњом, с камилама које су носиле балзам, и веома много злата и драгог камења. Дошавши к Соломону, рекла му је све што јој је било на уму. ² Соломон јој је одговорио на сва питања; Соломону ништа није било непознато, ништа што није могао да јој одговори. ³ Кад је царица од Саве видела Соломонову мудрост и двор који је саградио, ⁴ храну за његовим столом, одаје његових дворана, дворење његове послуге и њихову одећу, његове пехарнике, и његове жртве свеспалнице које је принео у Дому Господњем, остала је без даха.

⁵ Тада је рекла цару: „Истинит је глас који сам чула у својој земљи о твојим делима и мудрости, ⁶ али нисам хтела да верујем гласовима док нисам дошла и видела својим очима. Ето, ни пола ми није речено о величини твоје мудрости, јер ти надвисујеш оно што сам чула. ⁷ Благо твојим женама и благо овим твојим слугама што увек стоје пред тобом и слушају твоју мудрост! ⁸ Благословен да је Господ, Бог твој, коме си по вољи, и који те је поставио као цара, за Господа, твога Бога! Због своје љубави према Израиљу, да би га заувек одржао, Господ те је учинио царем, да делиш правду и праведност.“

⁹ Затим је дала цару стотину двадесет таланата злата^[b], веома много балзама и драгог камења. И никада није било таквог балзама какав је царица од Саве дала цару Соломону.

¹⁰ Такође, Хирамове и Соломонове слуге које су доносиле злато из Офира, доносиле су и дрво сандаловине и драго камење. ¹¹ Цар је од дрвета сандаловине направио степенице за Господњи Дом и за царев двор, и лире и харфе за свираче какве се раније нису виђале у Јуди.

¹² Цар Соломон је дао царици од Саве све што је пожелела и тражила, поред онога што је она донела цару. Затим се са својим слугама вратила у своју земљу.

Соломонова величина

¹³ Тежина злата, које је долазило Соломону сваке године, износила је шест стотина шездесет шест таланата^[c], ¹⁴ поред онога што су му доносили путујући трговци и препродавци, поред злата и сребра од свих арапских царева и управитеља земље.

¹⁵ Цар Соломон је начинио две стотине великих штитова од кованог злата – шест стотина шекела^[d] злата по једном штиту, ¹⁶ и три стотине малих штитова од кованог злата – три стотине^[e] шекела злата по једном штиту. Цар их је ставио у кућу Ливанске шуме.

¹⁷ Цар је направио и велики престо од слонове кости и опточио га чистим златом. ¹⁸ Престо је имао шест степеника, златно подножје спојено са престолом, а са сваке стране седишта биле су ручице поред којих су стајала два лава. ¹⁹ Дванаест лавова је стајало на шест степеника с једне и с друге стране. Такав никада није био направљен ни у једном царству. ²⁰ Све чаше из којих је цар Соломон пио биле су од злата, а и све посуде из Куће ливанске шуме су биле од чистог злата; у Соломоново време сребру се није давала велика вредност. ²¹ Цареве лађе су пловиле са Хирамовим слугама. Једном у три године, тарсиске лађе су долазиле и доносиле злато, сребро, слонову кост, мајмуне и пауне.

²² Тако је цар Соломон надмашио све земаљске цареве у богатству и мудрости. ²³ И сви су земаљски цареви тражили пријем код Соломона, да чују његову мудрост, коју му је Бог ставио у срце. ²⁴ Сваки од њих је доносио дар: предмете од сребра и злата, одећу, оружје, балзам, коње и мазге, годину за годином.

²⁵ Соломон је поседовао четири хиљаде штала за коње и бојна кола, као и дванаест хиљада коњаника које је разместио по местима за бојна кола и Јерусалиму. ²⁶ Владао је над свим царевима од реке Еуфрата до филистејске земље и до египатске границе. ²⁷ Цар је учинио да сребра у Јерусалиму буде као камења, а кедровог дрвета много као дивљих смокава у равници. ²⁸ Соломону су допремали коње из Египта и из свих других земаља.

Соломонова смрт

²⁹ Остала Соломонова дела, од првог до последњег, нису ли записана у списима пророка Натана, у пророштву Ахије из Силома и објавама видеоца Ида о Јеровоаму, Наватовом сину? ³⁰ Цар Соломон је владао у Јерусалиму над свим Израиљем четрдесет година. ³¹ Кад је Соломон починуо са својим прецима сахранили су га у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Ровоам.

Отцепљење северних племена

10 Ровоам оде у Сихем, јер је сав Израиљ дошао у Сихем да га зацаре. ² Кад је то чуо Јеровоам, син Наватов, вратио се из Египта. Наиме, он је још увек био у Египту, где је побегао од цара Соломона. ³ Тада су послали по њега и позвали га. Кад су Јеровоам и збор Израиљев дошли, рекли су Ровоаму: ⁴ „Твој отац нам је ставио тежак јарам; стога, олакшај нам тешку службу свога оца и његов тешки јарам који нам је наметнуо, па ћемо ти служити.“

⁵ Он им одговори: „Вратите се к мени за три дана.“ Народ оде.

⁶ Ровоам се посаветовао са старешинама који су били у служби његовог оца док је био жив. Рече им: „Шта ми ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу?“

⁷ Они му одговорише: „Ако будеш добар према овом народу и будеш им наклоњен, и ако им одговориш пријатним речима, они ће ти бити слуге заувек.“

⁸ Међутим, он је одбацио савет који су му дале старешине. Затим се посаветовао са младићима који су одрасли с њим, а који су сада били у његовој служби. ⁹ Он их упита: „Шта ви саветујете? Какав одговор да дам овом народу, који ми рече: ’Олакшај нам јарам који нам је наметнуо твој отац?’“

¹⁰ Младићи који су одрасли с њим рекоше: „Овако реци том народу, који ти је рекао: ’Твој отац нам је ставио тежак јарам, а ти нам јарам олакшај.’ Ти им, дакле, овако реци: ’Мој мали прст је дебљи од бедара мога оца. ¹¹ Стога, мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на њега; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.’“

¹² Трећег дана Јеровоам и сав Израиљ дођу Ровоаму, пошто је цар рекао: „Вратите се к мени за три дана.“ ¹³ Цар Ровоам им грубо одговори јер је одбацио савет старешина ¹⁴ и рекао им је по савету младића: „Мој отац вам је натоварио тежак јарам, а ја ћу још додати на ваш терет; мој отац вас је шибао бичевима, а ја ћу вас шибати шкорпијама.“ ¹⁵ Али цар није послушао народ, јер је Бог тако уредио, да би испунио своју реч, коју је Господ рекао Јеровоаму, сину Наватовом, преко Ахије Силомљанина.

¹⁶ И када је сав Израиљ видео да их цар није послушао, народ одговори цару:

Затим су се сви Израиљци вратили својим кућама. ¹⁷ Цар Ровоам је владао само над Израиљцима који су живели у Јудиним градовима.

¹⁸ Цар Ровоам је послао Адорама, надзорника принудног рада, али су га синови Израиљеви каменовали па је погинуо. Цар Ровоам се брзо попе у своје кочије и побеже у Јерусалим. ¹⁹ Тако се Израиљ побунио против дома Давидовог све до данас.

11 Кад се Ровоам вратио у Јерусалим, сабрао је дом Јудин и племе Венијаминово, стотину осамдесет хиљада изабраних ратника, да ратују против Израиља, да поврате царство Ровоаму.

² Али Господња реч дође Семају, човеку Божијем: ³ „Реци Ровоаму, сину Соломоновом, цару Јудином и свем Израиљу у Јуди и Венијамину: ⁴ ’Овако каже Господ: не излазите да ратујете против своје браће. Нека се свако врати својој кући, јер ова ствар долази од мене.’“ Тада су послушали Господње речи и вратили се са похода на Јеровоама.

Ровоам јача Јуду

⁵ Ровоам је пребивао у Јерусалиму и зидао градове-утврђења у Јуди. ⁶ Тако је сазидао Витлејем, Етам, Текују, ⁷ Вет-Сур, Сокот, Одолам, ⁸ Гат, Марису, Зиф, ⁹ Адораим, Лахис, Азеку, ¹⁰ Сарају, Ајалон и Хеврон. То су били градови-утврђења у Јуди и Венијамину. ¹¹ Када их је учврстио, поставио им је заповеднике и снабдео их залихама хране, уља и вина. ¹² Опремио је све градове штитовима, копљима, ојачао их силно, тако да су му припадали и Јуда и Венијамин.

¹³ Свештеници и Левити, који су били по целом Израиљу, дошли су са свих страна и приклонили му се. ¹⁴ Левити су оставили пашњаке и имања и прешли у Јуду и Јерусалим, јер су их Јеровоам и његови синови одбацили као Господње свештенике. ¹⁵ Јеровоам је поставио своје свештенике за жртвене брегове, за кипове јараца и телади које је направио. ¹⁶ За њима су дошли из свих племена Израиља, они који су срцем тражили Господа, Бога Израиљевог, да у Јерусалиму принесу жртву Господу, Богу својих отаца. ¹⁷ Они су три године јачали и Јудино царство и Ровоама, Соломоновог сина. Наиме, ишли су три године Давидовим и Соломоновим путем.

Ровоамова породица

¹⁸ Ровоам је оженио Махалату, ћерку Давидовог сина Јеримота, и Авихаилу, ћерку Јесејевог сина Елијава, ¹⁹ која му је родила синове: Јеуса, Семарију и Зама. ²⁰ После ње је оженио Маху, Авесаломову ћерку, која му је родила Авију, Атају, Зизу и Селомита ²¹ Ровоам је волео Маху, Авесаломову ћерку више од свих својих жена и иноча. Имао је осамнаест жена и шездесет иноча и изродило му се двадесет осам синова и шездесет ћерки.

²² Ровоам је за главара поставио Махиног сина Авију, да буде владар својој браћи, јер је желео да га зацари. ²³ Поступао је мудро, па је неке од синова изаслао по читавој Јуди и Венијамину, по свим градовима-утврђењима и дао им обиље хране и много жена.

Сисак напада Јерусалим

12 Када је Ровоам учврстио своје царство, осилио се, па су и он и сав Израиљ напустили Господњи Закон. ² Због тог неверства према Господу, пете године цара Ровоама, дигао се Сисак, цар Египта, против Јерусалима, ³ са хиљаду две стотине бојних кола, шездесет хиљада коњаника и небројеним мноштвом Лувимана, Сухимана и Кушана из Египта. ⁴ Заузео је Јудине градове-утврђења и дошао до Јерусалима.

⁵ Тада је пророк Семаја дошао код Ровоама и Јудиних главара који су се због Сисака повукли у Јерусалим. Рекао им је: „Овако каже Господ: ’Као што сте ви оставили мене, тако и ја остављам вас Сисаковим рукама.’“

⁶ И понизише се и вође Израиља и цар. Рекли су: „Праведан је Господ!“

⁷ А када је Господ видео да су се понизили, Семаји дође Господња реч. Рекао им је: „Понизили су се и зато их нећу разорити. Даћу им мало избављења и нећу Сисаковом руком излити свој гнев на Јерусалим, ⁸ али ће му бити поданици и сазнаће како је служити мени, а како земаљским царствима.“

⁹ Тако је Сисак, цар Египта, ушао у Јерусалим. Он је однео све благо из Дома Господњег, и све благо из царевог двора; све је однео. Однео је и штитове од злата које је направио Соломон. ¹⁰ Цар Ровоам је уместо њих направио штитове од бронзе и поверио их заповедницима страже која је чувала врата царевог двора. ¹¹ Кад год је цар одлазио у Дом Господњи, стражари би их доносили, а потом би их враћали у оружарницу страже.

¹² Пошто се цар понизио, Господ је уклонио свој гнев од њега и није га сасвим разорио, јер је у Јуди било и добрих ствари.

¹³ Тако је Ровоам ојачао и владао у Јерусалиму, а имао је четрдесет једну годину када се зацарио. Седамнаест година је владао у Јерусалиму, граду који је од свих израиљских племена Господ изабрао да у њему настани своје име. Мајка му је била Амонка и звала се Нама. ¹⁴ Ипак, чинио је зло и није свим срцем тражио Господа.

¹⁵ Остала Ровоамова дела, и све што је учинио, није ли то записано у Књизи пророка Семаје и у родослову видеоца Ида? Рат се стално водио између Ровоама и Јеровоама. ¹⁶ Кад се Ровоам упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду, а уместо њега се зацарио Авија, његов син.

Авија, цар Јуде

13 У осамнаестој години царевања Јеровоама, Авија се зацарио над Јудом. ² Он је владао три године у Јерусалиму. Мајка му се звала Михеја, ћерка Урила из Гаваје.

Јеровоам и Авија су ратовали. ³ Авија је кренуо у окршај са четири стотине хиљада одабраних и одважних ратника, а Јеровоам му се супротставио војним редовима од осам стотина хиљада одабраних, најбољих ратника.

⁴ Авија је стао на врх Семарајима, брда у Јефремовом горју и рекао: „Чујте ме, ти Јеровоаме и сви Израиљци! ⁵ Зар не знате да је Господ Бог Израиљев Давиду и његовим потомцима савезом потврђеним сољу^[f] заувек дао царску власт над Израиљем? ⁶ Али се Јеровоам, Наватов син и слуга Соломоновог сина Давида, дигао и побунио против својих господара. ⁷ Око њега су се окупили доколичари и ништарије, па надјачаше Ровоама, Соломоновог сина, који је био млад, плашљивог срца и који није могао да им се одупре.

⁸ И сад, кажете, супротставили би се Господњем царству које је у рукама Давидових потомака; ви, велико мноштво и златна телад које вам је као богове направио Јеровоам? ⁹ Зар нисте отерали Господње свештенике, Аронове потомке и Левите? Зар нисте себи поставили свештенике као и становници осталих земаља? Ко год је дошао да се посвети – носећи јунца и седам овнова – постао је свештеник лажних богова.

¹⁰ А наш је Бог Господ, нисмо га заборавили. Њему служе свештеници, Аронови потомци и Левити који су у свакодневној служби. ¹¹ Сваког јутра и вечери приносе Господу свеспалницу, пале мирисни ка̂д, приносе хлеб у редове на чистом столу, сваке вечери пале жишке златних свећњака. Ми смо истрајни у дужностима према Господу Богу а ви сте га заборавили. ¹² Зато нас предводи Бог и његови свештеници, да трубама дају знак за битку са вама. Синови израиљски, не ратујте са Господом, Богом својих отаца, јер нећете успети!“

¹³ Али Јеровоам је послао заседу, да им дођу иза леђа. Тако су их опколили – једни Јуди спреда а заседа отпозади. ¹⁴ И кад се окрете Јуда – гле – битка и спреда и отпозади! Тада завапише Господу а свештеници затрубише у трубе. ¹⁵ Јудејци повикаше ратним покличима и на тај њихов поклич Бог – пред Јудејцима и Авијом – удари Јеровоама и сав Израиљ. ¹⁶ Израиљ је побегао испред Јуде, али их је Бог предао у њихове руке ¹⁷ па их Авија и његови људи ударише и побише многе. Наиме, сасекли су пет стотина хиљада одабраних Израиљаца. ¹⁸ Тада су Израиљци били понижени а Јудејци ојачаше јер су се ослонили на Господа, Бога својих отаца.

¹⁹ Авија је прогонио Јеровоама и преотео му градове Ветиљ, Јесан и Ефрон са њиховим околним селима. ²⁰ Док је Авија био жив Јеровоам се никада није опоравио. А онда га је Господ ударио и Јеровоам је умро.

²¹ Авија се оснажио и довео себи четрнаест жена с којима је изродио двадесет два сина и шеснаест ћерки.

²² А сва остала Авијина дела, све што је радио и говорио, све је записано у списима пророка Ида.

14 Кад се Авија упокојио са својим прецима, сахранили су га у Давидовом граду. Његов син Аса се зацарио уместо њега, а у његово је време у земљи десет година владао мир.

Аса, цар Јуде

² Аса је чинио добро и право у очима Господа, његовог Бога. ³ Уклонио је све туђинске жртвенике и жртвене брегове, поразбијао све свете стубове и посекао Аштартине ступове. ⁴ Заповедио је Јуди да траже Господа, Бога својих отаца, и да држе његов Закон и заповести. ⁵ Он је из свих градова у Јуди уклонио жртвене брегове и стубове у част сунца, па је у његово време царство било у миру. ⁶ У Јуди је изградио градове-утврђења јер је за време његове владавине био мир у земљи. Тих година нико није ратовао са њим јер му је Господ дао мир.

⁷ И он рече Јуди: „Хајде да сазидамо ове градове, да их опашемо зидинама, кулама, вратима и решеткама док је још мир у земљи. Тражили смо Господа, нашег Бога, тражили смо га и он нам је дао мир са свих страна.“ Тако су градили и напредовали.

⁸ Аса је имао три стотине хиљада Јудејаца, војнике са штитовима и копљима, као и две стотине осамдесет хиљада Венијаминоваца, штитоноша и луконоша. Све су то били најбољи ратници.

⁹ А Зара Кушанин изађе против Асе са милион војника и три стотине бојних кола. Дошли су до Марисе. ¹⁰ Аса је изашао пред њега. Постројили су се у бојне редове у долини Сефати, у Мариси.

¹¹ Тада завапи Аса Господу, свом Богу, и рече: „О, Господе, теби није тешко да притекнеш у помоћ нејакоме против јаког. О, Господе, наш Боже, на тебе се ослањамо и у твоје име смо изашли на ово мноштво. О, Господе, ти си наш Бог! Не дозволи да те човек надвлада!“

¹² Тада Господ пред Асом и пред Јудом удари Кушите и они побегоше. ¹³ Аса и народ који је био са њим су их гонили до Герара тако да нико од Кушита није преживео. Били су разбијени пред Господњим лицем и пред његовом војском која је понела велики плен. ¹⁴ Разорили су и опленили све градове око Герара јер је на њима био страх Господњи. Много је плена било у тим градовима. ¹⁵ Разорили су шаторе сточара, заробили мноштво оваца и камила па су се вратили у Јерусалим.

Асине реформе

15 На Одидовог сина Азарију је сишао Божији Дух ² и он оде пред Асу па му рече: „Чујте ме, Асо, сва Јудо и Венијамине! Господ је са вама када сте ви са њим. Ако га потражите, даће вам да га пронађете; ако га оставите, оставиће вас. ³ Многе су своје дане Израиљци били без истинитог Бога, без свештеника који поучавају и без Закона. ⁴ Али у невољи су се окренули Господу, Богу Израиља; тражили су га и дао им је да га пронађу. ⁵ Баш у те дане није се мирно путовало, ни мирно живело, велика је пометња била над свим становницима земље. ⁶ Један народ је сатирао други и један град је сатирао други, а Бог их је смео свим невољама. ⁷ А ви, будите јаки и нека вам не клону руке јер постоји награда за ваша дела.“

⁸ А када је Аса чуо Одидово пророштво, осоколио се и одстранио гадости из целе Јудине земље, из Венијамина и из свих градова које је освојио у Јефремовом горју. Обновио је и жртвеник Господњи који је стајао испред Господњег трема.

⁹ Тада је окупио све од Јуде и Венијамина, и све који су од Израиља пребегли код Јефрема, Манасије и Симеуна. Било је то мноштво које је видело да је са њим Господ, Бог његов.

¹⁰ Окупили су се у Јерусалиму трећег месеца петнаесте године Асине владавине. ¹¹ Тог дана су принели Господу на жртву нешто од плена који су понели: седам стотина волова и седам хиљада оваца. ¹² Заветовали су се да ће свим срцем и свом душом тражити Господа, Бога својих отаца, ¹³ а да ће се погубити ко то не буде чинио, ко не буде тражио Господа, Бога Израиљевог: и младо и старо, и мушкарци и жене. ¹⁴ И заклеше се Господу уз повике, клицања, трубе и овнујске рогове. ¹⁵ Сва Јуда се радовала заклетви којом се од срца заклела. Радо су га потражили и он им је дао да га нађу, дао им је Господ мир са свих страна.

¹⁶ Такође, Аса је своју мајку Маху уклонио с положаја царице мајке, јер је начинила одвратне Аштартине ступове. Аса је посекао ступове и спалио их у долини Кидрон. ¹⁷ Но, иако није уклонио узвишице из Израиља, Асино срце је било у потпуности верно свег његовог живота. ¹⁸ Он је донео у Божији Дом ствари које је његов отац посветио: сребро, злато и посуђе.

¹⁹ Све до тридесет пете године Асине владавине није било рата.

Асине последње године

16 Тридесет шесте године Асине владавине, израиљски цар Васа је кренуо против Јуде утврдивши Раму, да би спречио свакога да долази или одлази од Асе, цара Јудиног.

² Тада је Аса узео све сребро и злато што је остало у ризници Дома Господњег и у ризници царског двора, и послао их арамејском цару Вен-Ададу који је пребивао у Дамаску. Поручио му је: ³ „Нека буде савез између мене и тебе, као између мог оца и твог оца. Ево, шаљем ти сребро и злато; дођи и поништи свој савез са Васом, царем израиљским, да би отишао од мене.“

⁴ Вен-Адад је послушао Асу, па је послао своје војне заповеднике да нападну израиљске градове. Освојио је Ијон, Дан, Авел Вет-Маху, и све градове-складишта у Нефталиму. ⁵ Кад је то чуо Васа, престао је да утврђује Раму и одустао је од њене изградње. ⁶ Тада је цар Аса узео све Јудејце, па су однели из Раме камење и дрво, које је Васа употребио за градњу. Он је с њима утврдио Гавају и Миспу.

⁷ У то време Аси, цару Јуде, дође виделац Хананије и рече му: „Пошто си се ослонио на арамејског цара а не на Господа, Бога свог, побегла ти је из руку војска арамејског цара. ⁸ Зар ти није Господ, када си се ослонио на њега, предао у руке Кушите и Лувимане, а били су огромна војска, с мноштвом бојних кола и коњаника? ⁹ Јер Господње очи помно гледају по свој земљи да он покаже своју снагу онима који су му наклоњени целим срцем. Безумно си поступио у овоме. Од сада ћеш стално ратовати.“

¹⁰ Аса се разјарио на видеоца и бацио га у тамничке окове, бесан због свега тога. Баш у то време је потлачио још неке од народа.

¹¹ Остала дела Асина, од првог до последњег, зар нису записана у Књизи дневника царева Јуде и Израиља? ¹² Тешко су му оболеле ноге тридесет девете године владавине. Ипак, ни у својој болести није тражио Господа него лекаре. ¹³ Аса се упокојио са својим прецима четрдесет прве године своје владавине. ¹⁴ Народ га је сахранио у Давидовом граду, у гроб који је ископао за себе. Положили су га у гробницу коју је он већ испунио разним врстама балзама умешаних у вешто спремљену миомирисну смесу. У његову су част спалили обиље те смесе.

Јосафат, цар Јуде

17 На Асином месту се зацарио његов син Јосафат и ојачао над Израиљем. ² Поставио је војнике по свим Јудиним утврђеним градовима; поставио је војне таборе по Јудиној земљи и у све Јефремове градове које је освојио Аса, његов отац.

³ Господ је био са Јосафатом а он је у свему следио почетке пута свог праоца Давида и није тражио Вале. ⁴ Тражио је Бога свога оца и живео по његовим заповестима, а не према делима Израиља. ⁵ Господ је учврстио царство у његовим рукама а сва Јуда је даривала Јосафата. Тако му је припало обиље части и богатства. ⁶ Срцем се узвисио на Господњим путевима па је поново из Јуде уклонио жртвене брегове и Аштартине ступове.

⁷ Треће године своје владавине послао је своје главаре Вен-Хаила, Овадију, Захарију, Натанаила и Михеју да поучавају по Јудиним градовима. ⁸ Са њима је послао и Левите: Семај, Нетанију, Зевадију, Асаила, Семирамота, Јонатана, Адонију, Товију, Тов-Адонију; и свештенике Елисама и Јорама ⁹ Они су поучавали у Јуди, а са собом су имали Књигу Господњег Закона. Обишли су све јудејске градове поучавајући народ.

¹⁰ Страх Господњи је обузео сва царства земаља које окружују Јуду, па ниједно од њих није ратовало са Јосафатом. ¹¹ Неки Филистејци су Јосафату доносили дарове и данак у сребру. И неки Арапи су му донели стадо од седам хиљада седам стотина овнова и исто толико јараца.

¹² Јосафат је постајао све силнији и силнији. У Јуди је подигао утврђења и градове-складишта. ¹³ Имао је много залиха у Јудиним градовима и много војника, храбрих ратника у Јерусалиму. ¹⁴ Ово су заповедници по њиховим групама, по отачким домовима:

¹⁹ Ови су служили цару поред оних које је цар поставио у утврђене градове по целој Јуди.

Михеја пророкује против Ахава

18 Јосафат је био веома богат и славан па је постао Ахавов зет. ² После неколико година отишао је Ахаву у Самарију, а овај је за њега и његове људе заклао много оваца и говеда. Онда га је наговарао да крене и нападне Рамот галадски. ³ И упита израиљски цар Ахав јудејског цара Јосафата: „Хоћеш ли поћи са мном на Рамот галадски?“

А он му одговори: „Што сам ја, то си ти; мој је народ као твој народ. Кренућемо с тобом у рат.“ ⁴ Јосафат рече цару израиљском: „Затражи прво Господњи савет.“

⁵ Цар израиљски окупи четири стотине пророка и рече им: „Да ли да пођемо у рат против Рамота галадског или да се оканемо тога?“

Они му одговорише: „Пођи, јер ће га Бог предати у цареве руке!“

⁶ Јосафат упита: „Има ли овде још неки пророк Господњи да га питамо?“

⁷ Цар израиљски рече Јосафату: „Постоји још један човек преко кога можемо да питамо Господа, али ја га мрзим, јер ми не пророкује добро него увек само зло. То је Михеја, син Јемлин.“

А Јосафат рече: „Нека цар не говори тако.“

⁸ Тада цар израиљски дозва једног дворанина и рече: „Брзо доведи Михеју, сина Јемлиног!“

⁹ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, обучени у своје одоре, седели су сваки на своме престолу код гумна на улазу самаријске капије, док су сви пророци пророковали пред њима. ¹⁰ Седекија, син Хананин, начини себи гвоздене рогове и рече: „Говори Господ: ’Овим ћеш бости Арамејце, док их не докрајчиш!’“

¹¹ Сви пророци су овако пророковали, говорећи: „Иди на Рамот галадски и имаћеш успеха, јер ће га Господ дати у цареве руке!“

Пророк Михеја прориче пропаст

¹² Гласник који је отишао да позове Михеју, рекао му је: „Ено, пророци једнодушно пророкују што је повољно за цара. Стога нека и твоје речи буду као њихове; говори цару оно што је повољно за њега.“

¹³ Михеја одговори: „Живога ми Господа, говорићу оно што ми мој Бог буде рекао!“

¹⁴ Кад је дошао к цару, цар му рече: „Михеја^[g], да ли да идемо у Рамот галадски да ратујемо против њега, или да се оканем тога?“

А он му одговори: „Идите, имаћете успеха и даће вам се у ваше руке.“

¹⁵ Цар му рече: „Докле ћу те заклињати да ми кажеш само истину у име Господње?“

¹⁶ Михеја рече: „Видим сав Израиљ раштркан по горама, као стадо без пастира. Господ рече: ’Они немају господара; нека се свако врати кући у миру.’“

¹⁷ Тада цар израиљски рече Јосафату: „Нисам ли ти рекао да ми неће пророковати ништа добро, него само зло?“

¹⁸ Али Михеја рече: „Зато чујте реч Господњу! Видео сам Господа како седи на своме престолу, а сва је небеска војска стајала с његове десне и леве стране ¹⁹ Господ рече: ’Ко ће завести Ахава, цара израиљског, да пође на Рамот галадски?’

Један је рекао овако, а други онако. ²⁰ Један дух изађе, стаде пред Господа и рече: ’Ја ћу га завести.’

Господ га упита: ’Како?’

²¹ Он рече: ’Изаћи ћу и бићу лажљив дух у устима свих његових пророка.’

Господ рече: ’Успећеш да га заведеш; иди и учини тако.’

²² Господ је, дакле, ставио лажљивог духа у уста ових пророка; а Господ ти објављује пропаст.“

²³ Тада Седекија, син Хананин, приђе, удари Михеју по образу и рече: „Зар је Дух Господњи отишао од мене да би говорио теби?“

²⁴ Михеја рече: „Видећеш онога дана када будеш ишао из собе у собу да се сакријеш.“

²⁵ Цар израиљски рече: „Узмите Михеју и предајте га Амону, управитељу града, и Јоасу, царевом сину. ²⁶ Реците: ’Говори цар баците овога у тамницу, и храните га с мало хлеба и воде, док се не вратим у миру.’“

²⁷ А Михеја му рече: „Ако се заиста вратиш у миру, онда Господ није говорио преко мене.“ И још рече: „Чујте, сви народи!“

Ахав гине код Рамота галадског

²⁸ Тако цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, крену на Рамот галадски. ²⁹ Цар израиљски рече Јосафату: „Прерушићу се и поћи у битку, а ти обуци своју одору.“ Цар израиљски се преруши и оду у битку.

³⁰ А цар арамејски заповеди заповедницима својих бојних кола: „Не упуштајте се у бој ни с великим ни с малим, већ само с царем израиљским.“ ³¹ Кад су заповедници бојних кола видели Јосафата, мислили су: „То је цар израиљски.“ Тада су се окренули и оборили се на њега. Али Јосафат повика, а Господ му је помогао тако што их је одбио од њега. ³² Кад су заповедници бојних кола видели да то није цар израиљски, окренули су се од њега.

³³ Међутим, неко насумце одапе лук и устрели цара израиљског између састава његовог оклопа. Он рече своме возачу: „Окрени кола и изведи ме из битке, јер сам рањен.“ ³⁴ Љута се битка водила целог тог дана, али се израиљски цар држао на ногама у бојним колима наспрам Арамејаца. Умро је када је сунце зашло.

19 А када се Јосафат, цар Јуде, мирно вратио у Јерусалим, својој кући, ² сусрео га је виделац Јуј, Хананијин син. Он рече цару Јосафату: „Помажеш подлацима и волиш оне што мрзе Господа? Зато се Господ гневи на тебе. ³ Али, нашло се и нешто добро код тебе, јер си уклонио Аштартине ступове из земље и усмерио си своје срце да тражи Бога.“

Јосафат поставља судије

⁴ Јосафат је пребивао у Јерусалиму. Поново је обишао народ од Вир-Савеје до горја у Јефрему и вратио га Господу, Богу њихових отаца. ⁵ Поставио је судије по земљи, по свим Јудиним утврђеним градовима, од града до града. ⁶ Судијама је рекао: „Пазите шта радите! Јер не судите за људе већ за Господа који је са вама док судите. ⁷ Зато се бојте Господа, пазите како радите. Наш Господ Бог није неправедан, пристрасан и подмитљив.“

⁸ Јосафат је и у Јерусалиму поставио неке Левите, свештенике и главаре израиљских отачких домова за Господњи суд и парнице Јерусалимљана. ⁹ Заповедио им је: „Радите ово у богобојазности, верно и целим срцем. ¹⁰ У свим случајевима који вам се доделе од ваше браће која пребивају у својим градовима – а тичу се убиства, Закона, заповести, прописа, уредаба – упозорите их да не скриве Господу, да гнев не дође на вас и вашу браћу. Радите тако и нећете бити криви.

¹¹ Дакле, Првосвештеник Амарија ће вам заповедати у свакој ствари Господњој. Зевадија, син Исмаилов и владар Јудиног дома ће вам заповедати у свим царским пословима, а Левити ће управљати пред вама. Будите одважни и радите! Нека је Господ са добрима!“

Јосафат побеђује Моавце и Амонце

20 После овога су Моавци, Амонци и неки од Меунита напали Јосафата.

² Дошли су неки људи код Јосафата и обавестили га: „Велико мноштво надире са друге стране мора, од Едома долазе на тебе. Ено их у Хасасон-Тамару, то јест у Ен-Геди.“ ³ Јосафат се уплашио, па је окренуо лице да тражи Господа и по целој Јуди је прогласио пост. ⁴ Тада се Јудејци окупише да траже помоћ од Господа. Из свих Јудиних градова су долазили да траже Господа.

⁵ Јосафат је стао пред збор Јудејаца и Јерусалимљана, у Дому Господњем пред новим двориштем ⁶ и рече:

„О, Господе, Боже наших отаца! Ниси ли ти Бог на небесима и не владаш ли над царствима свих народа? Није ли у твојој руци сила и моћ, и нико не може да ти се одупре? ⁷ Зар ти ниси одагнао становнике ове земље испред Израиља, твога народа, и дао је довека потомцима твог пријатеља Авра̂ма? ⁸ Они су се настанили у њој и у њој изградили Светилиште твом имену, рекавши: ⁹ ’Ако нас задесе пошаст, мач осуде, помор, глад, стајаћемо пред овим Домом и пред тобом – јер овај Дом носи твоје име – и завапићемо у својој невољи, а ти нас чуј и спаси.’

¹⁰ А сада су овде Амонци, Моавци и још неки са горе Сир. Ниси дозволио Израиљу када је изашао из Египта да прође преко њихове земље, па је морао да их заобилази, а није их истребио. ¹¹ И сад нам враћају тако што су дошли да нас отерају са твог поседа који си нам ти дао у наследство. ¹² О, Боже наш, зар им нећеш судити? У нама нема снаге пред овим великим мноштвом које долази на нас. Не знамо шта да урадимо. Наше су очи упрте у тебе!“

¹³ Сва је Јуда стајала пред Господом са својом децом, са женама и синовима.

¹⁴ И тада је на Левита Јазила – Захаријевог сина, Венајиног сина, Јеиеловог сина, Матанијевог сина – Асафовог потомка, усред збора дошао Дух Господњи. ¹⁵ Он рече:

„Пазите добро, сви Јудејци и Јерусалимљани, и ти, цару Јосафате! Овако вам говори Господ: ’Ви се не плашите и не клоните срцем пред овим великим мноштвом, јер ова битка није ваша него Господња. ¹⁶ Сутра сиђите на њих док се буду успињали уз Зис и наћи ћете их на крају долине, пред пустињом Јеруил. ¹⁷ Не борите се у овој бици. Станите, поставите се и гледајте како ће вас Господ избавити, о, Јудо и Јерусалиме! Не плашите се и не клоните срцем! Сутра изађите пред њих јер је Господ са вама!’“

¹⁸ Тада се Јосафат поклонио лицем до земље, а сви су Јудејци и Јерусалимљани пали ничице пред Господом и поклонили му се. ¹⁹ Устали су Левити, потомци Катови и потомци Корејеви да на сав глас славе Господа, Бога Израиљевог.

²⁰ Тако су ујутру рано устали и отишли у Текуја пустињу. Када су излазили, Јосафат стаде и рече: „Чујте ме, Јудејци и Јерусалимљани! Верујте у Господа, свога Бога, и одржаћете се; верујте пророцима његовим и успећете.“ ²¹ Онда се посаветовао са народом и поставио оне који певају Господу и оне у светој одећи, да иду пред војском и славе га:

²² Када су почели радосно да кличу и славе, Господ постави заседу Амонцима, Моавцима и још некима са горе Сир, који су кренули на Јуду. Тако су били поражени. ²³ Наиме, Амонци и Моавци су устали на оне са горе Сир да их сасвим униште и истребе. А када су их истребили, почели су међусобно да се сатиру.

²⁴ Јудејци су стигли до стражарнице у пустињи када су погледали на мноштво – гле, мртваци леже по земљи. Нико није преживео. ²⁵ Тада су Јосафат и његов народ почели да плене њихов табор. Нашли су обиље вредности и драгоцености на мртвацима, толико плена да га нису могли понети. Толико је тога било да су три дана пленили по табору. ²⁶ Четвртог дана су се окупили у долини Вераха^[h] где су благословили Господа. Зато је народ назвао ово место „Долина благослова“, како се и зове све до данас.

²⁷ Тада су се, с Јосафатом на челу, у Јерусалим вратили сви Јудејци и Јерусалимљани. Радовали су се јер их је Господ обрадовао над њиховим непријатељима. ²⁸ Дошли су у Јерусалим, у Дом Господњи са лирама, харфама и трубама.

²⁹ Страх Господњи је захватио сва царства земаља када су чула да се Господ борио са непријатељима Израиља. ³⁰ Јосафатово царство је било у миру и Бог његов му је дао починак свуда унаоколо.

Крај Јосафатове владавине

³¹ Јосафат је владао над Јудом, а било му је тридесет пет година када се зацарио. Двадесет пет година је владао у Јерусалиму. Мајка му се звала Азува, ћерка Силејева. ³² Он је следио путеве свога оца Асе и није одступао од тога, него је чинио што је право у Господњим очима. ³³ Ипак, узвишице нису биле уклоњене; народ још увек није усмерио срце Богу својих отаца.

³⁴ Остало о Јосафату, од почетка до краја, није ли то записано у Књизи Јуја, Хананијевог сина, која је уврштена у Књигу дневника царева Израиљевих?

³⁵ Након тога се Јосафат, цар Јуде, удружио са израиљским царем Охозијом који је чинио безакоње. ³⁶ Удружио се са њим и направио лађе у Есион-Геверу да плове за Тарсис ³⁷ Тада је Елиезер из Марисе, Додов син, пророковао Јосафату: „Како си се ти удружио са Охозијом, тако ће Господ разбити твоја дела!“ И лађе се разбише тако да нису могле да отплове за Тарсис.

21 Кад се Јосафат упокојио са својим прецима, сахранили су га с његовим прецима у Давидовом граду. На његово место се зацарио његов син Јорам. ² Његова браћа, Јосафатови синови, су били Азарија, Јехило, Захарија, Азарија, Михаило и Сефатија – сви деца Јосафата, израиљског цара. ³ Отац им је дао многе дарове: сребро, злато, драгоцености, заједно са Јудиним утврђеним градовима. А царство је дао Јораму, свом првенцу.

Јорам, цар Јуде

⁴ Јорам се издигао над царством свог оца, осилио се и мачем побио сву своју браћу и неке од главара Израиља. ⁵ Тридесет две године је било Јораму кад се зацарио, а владао је осам година у Јерусалиму. ⁶ Он је ишао стопама израиљских царева, као што је чинио дом Ахавов, јер му је Ахавова ћерка била жена. Чинио је што је зло у очима Господњим. ⁷ Ипак, Господ није хтео да уништи Давидов дом због савеза који је склопио са Давидом, пошто му је обећао да ће дати светиљку његовим потомцима довека.

⁸ У његове дане се Едом побунио против Јуде, па је поставио цара над собом. ⁹ Јорам је отишао са својим заповедницима, са свим бојним колима. Устао је ноћу и напао Едомце, који су опколили њега и заповеднике бојних кола. ¹⁰ Тако се Едом отргао од Јуде све до данас.

У то време се побунила и Ливна против његове власти, јер је заборавио Господа, Бога својих отаца. ¹¹ Такође, подигао је узвишице у брдима Јуде, учинио да се становници Јерусалима одају блуду, а и Јуду је завео.

¹² Тада му је дошло писмо пророка Илије с поруком:

„Говори Господ, Бог твог претка Давида:

’Зато што ниси следио путеве свог оца Јосафата и путеве Јудиног цара Асе, ¹³ него си следио путеве царева израиљских; зато што си учинио да се становници Јуде и Јерусалима одају блуду, као што је чинио дом Ахавов; зато што си побио боље од себе, своју браћу из очевог дома; ¹⁴ ево, Господ ће ударити великим злом твоје жене, твоје синове и сву твоју имовину, ¹⁵ а тебе тешком болести црева, док ти дан по дан сва црева од болести не исцуре.’“

¹⁶ И подиже Господ на Јорама дух у Филистејцима и Арапима који живе поред Кушана. ¹⁷ Они су напали Јуду, провалили у њу и похарали сву имовину која се нашла у царевом двору, његове синове и жене, тако да му није остао ниједан син осим најмлађег Јоахаза.

¹⁸ После тога Господ га је ударио болешћу црева којој није било лека. ¹⁹ Тако су пролазили дани све док му након две године црева нису исцурила од болести. Умро је у тешким мукама. Ипак, народ није за њим погребно палио као што је палио за његовим прецима.

²⁰ Имао је тридесет две године када се зацарио а осам година је владао у Јерусалиму. Нико није жалио за њим. Народ га је сахранио у Давидовом граду али не и у царским гробницама.

Охозија, цар Јуде

22 Становници Јерусалима су уместо њега зацарили Охозију, његовог најмлађег сина, јер су све старије синове побиле пљачкашке банде које су са Арапима дошле у табор. Тако се зацарио Охозија, син Јудиног цара Јорама.

² Охозији је било двадесет две године^[i] кад се зацарио, а владао је једну годину у Јерусалиму. Мајка му се звала Готолија, ћерка Амрија.

³ Ишао је стопама дома Ахавовог, пошто га је мајка саветовала да опако поступа, ⁴ чинећи што је зло у очима Господњим, као дом Ахавов. Они су му, на његову пропаст, били саветници после смрти његовог оца. ⁵ Чинећи по њиховом савету Охозија је са Јорамом, сином израиљског цара Ахава, кренуо у рат против Азаила, цара арамејског, у Рамот галадски, али Арамејци ранише Јорама. ⁶ Јорам се повукао у Језраел да залечи ране, које је задобио у Рами, док је ратовао са Азаилом, царем арамејским.

И Азарија, син Јорама, цара Јудиног, сиђе у Језраел да види Јорама, сина Ахавовог, јер је био озбиљно рањен.

⁷ Од Господа је дошао пад Охозије због тога што је отишао Јораму. Јер када је дошао, кренуо је са Јорамом на Јуја, Нимсијевог сина, кога је Господ помазао да истреби Ахавов дом. ⁸ А када је Јуј извршавао осуду над Ахавовим домом, наишао је на Јудине главаре и Охозијине братанце како служе Охозију, па их је погубио. ⁹ Онда је трагао за Охозијом кога је народ заробио док се скривао у Самарији, па су га довели Јују и погубили. Сахранили су га и рекли: „Био је син Јосафата који је тражио Господа свим срцем.“ И нико из Охозијине куће није могао да задржи царску власт.

Готолија и Јоас

¹⁰ Кад је Готолија, мајка Охозијина, видела да јој је погинуо син, устала је и побила сав царски род Јудиног дома. ¹¹ Међутим, Јосавеја, ћерка цара, узме Јоаса, сина Охозијиног, и украде га између царевих синова, које су убијали. Ставила га је у спаваћу собу с његовом дојиљом – Јосавеја, ћерка цара Јорама и жена свештеника Јодаја – и сакрила га од Готолије, јер је била Охозијина сестра, те га ова није убила. ¹² Био је с њима сакривен у Дому Божијем шест година, све док је Готолија владала над земљом.

23 Седме године се Јодај охрабрио и узео заповеднике над стотинама са којима је склопио савез: Азарију, сина Јероамовог; Исмаила, сина Јоанановог; Азарију, сина Овидовог; Масију, сина Адајиног; Елисафата, сина Зихријевог. ² Они су обишли Јуду и окупили Левите из свих Јудиних градова и главаре отачких домова Израиља, па дођоше у Јерусалим. ³ И сви окупљени начинише савез са царем у Дому Божијем.

А он им рече: „Ево царевог сина! Он ће бити цар, као што је говорио Господ за Давидове синове. ⁴ Овако ћете урадити: нека трећина вас који суботом долазите као свештеници и Левити буду вратари прагова. ⁵ Трећина нека буде у царевом двору, трећина на вратима подножја а сав народ нека буде у двориштима Дома Господњег. ⁶ И нека нико не иде у Дом Господњи осим свештеника и Левита који служе. Они нека улазе јер су посвећени, а сав народ нека држи Господњу стражу. ⁷ Нека Левити окруже цара, сваки човек у кругу са својим оружјем у руци, па нека буде убијен ко уђе у Дом, нека буду уз цара и кад улази и кад излази.“

⁸ Левити и сви Јудејци су урадили како им је свештеник Јодај заповедио. Сваки је довео своје људе, оне који ступају на дужност у суботу, и оне који се разрешавају дужности у суботу, јер Јодај није распустио свештеничке редове. ⁹ Свештеник Јодај је стотницима дао копља и штитове, и штитове цара Давида који су били у Дому Божијем. ¹⁰ Онда је поставио све људе око цара, сваког са мачем у руци, од јужне стране до северне стране Дома, код жртвеника и код Дома.

¹¹ Тада су извели царевог сина, ставили на њега круну и дали му Сведочанство. Затим су га зацарили и помазали Јодај и његови синови. Говорили су: „Живео цар!“

¹² Кад је Готолија чула како народ и стража узвикују и кличу цару, дошла је к народу у Дом Господњи. ¹³ Обазревши се, угледала је цара како стоји уз свој стуб, на улазу, са заповедницима и трубачима поред цара. Сав се народ земље веселио и трубио у трубе а певачи са инструментима су певали и предводили слављење. Тада Готолија раздра своју одећу и повика: „Издаја, издаја!“

¹⁴ На то свештеник Јодај изведе стотнике, који су управљали војском и рече им: „Изведите је кроз редове, и ако неко пође за њом нека буде посечен.“ Наиме, свештеник је рекао: „Не смете да је убијете у Дому Господњем.“ ¹⁵ Зграбили су је, и кад је прошла кроз коњски улаз у царски двор, погубили су је.