Bible in 90 Days

⁴ Објави ми, Господе, своје путеве,
    научи ме својим стазама.
⁵ Води ме својом истином, учи ме,
    јер ти си мој Бог, мој Спаситељ,
    теби се надам поваздан.
⁶ Сети се, Господе, милосрђа
    и милости своје, јер су од вечности.
⁷ Не сећај се греха̂ моје младости,
    ни мојих преступа;
сећај ме се по милости својој,
    ради своје доброте, Господе.

⁸ Господ је добар и праведан,
    зато показује пут грешницима.
⁹ Он води понизне по правди,
    и учи понизне своме путу.
¹⁰ Све стазе Господње милост су и истина,
    онима што чувају савез његов и прописе.
¹¹ Опрости ми кривицу, јер је велика,
    ради свога имена, Господе.

¹² Ко је човек што се боји Господа?
    Он ће га упутити на пут, који он изабра за њега.
¹³ Душа ће му почивати у добру,
    а семе му наследити земљу.
¹⁴ Присан је Господ с онима
    који га се боје,
    њима свој савез обзнањује.
¹⁵ Стално очи упирем ка Господу,
    јер ми ноге из мреже извлачи.

¹⁶ Окрени се к мени, смилуј ми се,
    јер сам усамљен и јадан.
¹⁷ Множе се муке срца мога;
    извуци ме из мојих невоља.
¹⁸ Погледај на моју муку и патњу,
    и опрости све грехе моје.
¹⁹ Погледај колико је душмана мојих,
    који мене мрзе из дубине душе.

²⁰ Чувај моју душу, избави ме,
    не дај да се постидим,
    јер у теби нађох уточиште.
²¹ Нека ме недужност и поштење чувају,
    јер сам своју наду ставио у тебе.

²² Откупи, Боже, Израиљ,
    од свих његових невоља.

⁴ Ја не седим с лажљивцима,
    с лицемерима се ја не дружим.
⁵ Ја мрзим збор зликоваца,
    с опакима нећу ни да седнем.
⁶ Руке перем у својој невиности,
    и идем око твог жртвеника, Господе,
⁷ да гласно уздигнем глас хвалоспева,
    и другима причам о свим твојим чудима.

⁸ Волим, Господе, Пребивалиште твоје,
    место у коме пребива твоја слава.
⁹ Не погуби моју душу с грешницима,
    ни мој живот с људима крволочним;
¹⁰ на рукама је њима безакоње,
    а десница пуна им је мита.
¹¹ А ја ћу ходати у недужности;
    откупи ме, смилуј ми се!

¹² Моја нога стоји на равном месту:
    на зборовима благосиљаћу Господа.

² Кад на мене навале опаки
    да ми тело ждеру,
моји противници и душмани,
    они се спотичу и падају.
³ Па да и војска крене против мене,
    моје се срце неће уплашити.
Да се и рат поведе против мене,
    и тада ћу бити пун поуздања.

⁴ Једно тражим од Господа
    и за тиме жудим:
да пребивам у Дому Господњем
    кроз све дане свог живота;
да посматрам лепоту Господњу,
    и савет потражим у његовом Дому.
⁵ Јер он ме склања под сеницу своју
    у дан невоље,
скрива ме у скровишту свог шатора,
    на стену ме подиже.

⁶ Узвисила се сада моја глава
    изнад мојих душмана око мене:
у његовом шатору жртве ћу хвале принети,
    певаћу Господу, песмом га славити.

⁷ Чуј, Господе, глас мој,
    смилуј ми се, услиши ме!
⁸ Моје ме срце упућује к теби:
    „Тражи лице моје.“
    Твоје лице тражим, Господе.
⁹ Не криј своје лице од мене,
    не изручи гневу слугу свога,
    ти си увек био моја помоћ,
не напуштај ме, не остављај ме,
    Боже спасења мога.
¹⁰ Ако ме напусте и отац и мајка,
    Господ ће ме примити.
¹¹ Учи ме, Господе, своме путу,
    равном ме стазом води,
    ради мрзитеља мојих.
¹² Не предај ме вољи мога противника,
    јер лажни сведоци устају на мене,
    који одишу насиљем.

¹³ Ја верујем да ћу видети доброту Господњу
    у земљи живих.
¹⁴ Чекај на Господа:
    буди јак и одважна срца,
    и чекај на Господа.

³ Не одведи ме с опакима,
    с онима који чине безакоње.
Они причају благо с ближњима својим,
    а у срцу злоба им почива.
⁴ Врати им по делима њиховим,
    и по њиховим злим поступцима.
Плати им по делима руку њихових,
    ти им врати што су заслужили.

⁵ Пошто не маре за дела Господња,
    нити за дела руку његових,
    срушиће их, подићи их неће.

⁶ Нека је благословен Господ,
    јер је чуо глас мога преклињања.
⁷ Господ је моја снага и мој штит,
    у њега се поуздаје моје срце.
Он ми је помогао, па ми кличе срце,
    својом песмом даваћу му хвале.

⁸ Господ је снага свом народу,
    тврђава спасења свом помазанику.
⁹ Спаси свој народ! Благослови своје наследство!
    Напасај га и носи заувек!

³ Глас је Господњи над водама,
    он то тутњи, он, Бог славе,
    он, Господ, над многим водама.
⁴ Глас је Господњи силан,
    глас је Господњи величанствен.
⁵ Глас Господњи ломи кедрове,
    Господ ломи кедрове ливанске.
⁶ Од њега поскакују као теле,
    а Ливан и Сирјон^[a] као биволче.
⁷ Глас Господњи сипа муње огњене,
⁸ глас Господњи потреса пустињу,
    тресе Господ пустињу кадиску.
⁹ Од гласа Господњег кошуте се младе,
    шумама он скида кору са стабала,
    а у Дому његовом сви говоре „Слава!“

¹⁰ Господ столује над потопом,
    Господ столује као Цар довека.
¹¹ Господ даје силу свом народу,
    Господ миром благосиља свој народ.

⁴ Запојте Господу, верни његови,
    хвалите га, спомињите светост његову.
⁵ Јер гнев његов траје за трен,
    а читав живот милост његова.
Вече доноси плач,
    а јутро клицање.

⁶ У свом спокојству рекао сам себи:
    „Никада ме ништа неће уздрмати.“
⁷ Милошћу си ме својом, Господе,
    учврстио као моћну гору;
кад си лице своје сакрио,
    свега ме је страх обузео.

⁸ К теби вапим, Господе,
    од свога Бога тражим милост.
⁹ „Каква корист од моје смрти,
    ако сиђем у раку?
Хоће ли те прах прослављати?
    Зар ће прах о твојој верности да прича?
¹⁰ Почуј, Господе, смилуј ми се,
    буди моја помоћ, о, Господе!“

¹¹ Мој си плач окренуо у коло,
    скинуо си с мене рухо жалости,
    и у рухо ме радости обукао.
¹² Зато те душа моја слави без престанка.
    О, Господе, Боже мој, хвалићу те вечно!

⁶ Мрзим служитеље безвредних идола;
    поуздајем се једино у Господа.
⁷ Клицаћу и радоваћу се по твојој милости,
    јер ти си видео моју муку;
    ти си знао тескобу моје душе.
⁸ Ниси ме дао у руке душманину,
    него си ми ноге поставио на пространо место.

⁹ Смилуј ми се, Господе, јер сам у невољи,
    моје око од жалости копни,
    вене моја душа и нутрина.
¹⁰ Живот ми се троши у жалости,
    у јецању одмичу године,
снага ме издаје због моје неправде,
    и кости се моје распадају.
¹¹ Поруга постадох због свих својих душмана:
    суседима терет, а знанцима страшило;
    беже од мене кад ме виде на улици.
¹² Падох у заборав, као да сам умро,
    постао сам као разбијени суд.
¹³ Јер ја чујем клевете многих,
    ужас ме је опколио одасвуд.
А они се удружују против мене,
    кују заверу да ми живот узму.

¹⁴ Али ја се у тебе уздам, Господе,
    и кажем: „Ти си Бог мој.“
¹⁵ Време је моје у руци твојој;
    избави ме из руку душмана,
    и од оних који ме прогоне.
¹⁶ Нека лице твоје обасја слугу твога,
    милошћу ме својом избави.
¹⁷ Не дај да се постидим, Господе,
    јер теби завапих;
нека се опаки постиде,
    у Свету мртвих нек умукну.
¹⁸ Нека умукну уста лажљива,
    која против праведника говоре
    обесно, охоло и презриво.

¹⁹ Како је обилна доброта твоја,
    коју чуваш за оне који те се боје;
исказујеш је пред потомцима људи,
    онима што у теби уточиште нађу.
²⁰ Ти их скриваш у заклону свог лица,
    од завера које људи кују,
заклањаш их под своју сеницу,
    од језика који оптужују.

²¹ Благословен био Господ,
    јер ми исказа дивну милост своју,
    кад сам био у граду под опсадом.
²² Тада рекох узнемирен:
    „Одбачен сам од твог погледа.“
Али ти си чуо глас мога преклињања,
    када сам завапио к теби.

²³ Волите Господа, сви верни његови,
    Господ чува оне који верују,
    а охолима плаћа пуном мером.
²⁴ Будите јаки и храбра срца,
    сви ви што се надате Господу!

³ Хтедох да прећутим, ал’ кости ми усахнуше,
    јер дан читави у вапају сам проводио.
⁴ Јер дању и ноћу
    рука ме је твоја тешко притискала,
снага ми је сахнула
    као на летњој жези. Села

⁵ Тада признах теби грех свој,
    и преступ свој нисам крио.
Рекох: „Признаћу Господу своје преступе.“
    И ти си ми преступ греха опростио. Села

⁶ Зато нека ти се сваки верни моли
    у времену кад се можеш наћи;
чак и потоп да јурне на њега,
    силне воде сустићи га неће.
⁷ Ти си мени уточиште,
    чувај ме од невоље;
    ти ме заогрћеш радошћу избављења. Села

⁸ „Ја ћу те умудрити и поучити
    којим путем ти ваља кренути;
    савет ћу ти дати и над тобом бдети.
⁹ Не будите као коњ или мазга без разума,
    који се кроте вођицама и уздом,
    иначе ти неће прићи близу.“
¹⁰ Многи јади сналазе опакога,
    а оног ко се узда у Господа окружује милост.

¹¹ Радујте се у Господу,
    веселите се, ви праведни,
    кличите, ви с честитим срцем!
33 Ускликните у Господу, праведни,
    славити га приличи поштенима.
² Хвалите Господа харфом,
    свирајте му на лири од десет струна,
³ Певајте му нову песму,
    свирајте складно уз клицање.

⁴ Јер права је реч Господња,
    доследан је он у сваком делу своме.
⁵ Он воли праведност и правду,
    пуна је земља милости Господње.

⁶ Речју Господњом небеса су створена,
    и дахом уста његових сва војска њихова.
⁷ Он сабире воде морске као гомилу,
    дубине он ставља у складишта.
⁸ Цела земља нек се боји Господа,
    нек стрепе пред њим сви житељи света.
⁹ Јер он рече, и све постаде,
    он нареди, и све се створи.

¹⁰ Господ разбија намере пуцима,
    и ремети науме народима.
¹¹ Намера Господња остаје довека,
    мисли срца његовог од колена до колена.

¹² Благо народу коме је Бог Господ,
    народу који изабра себи за баштину.
¹³ Господ посматра са небеса,
    он све људе види.
¹⁴ Из свог боравишта
    он мотри све житеље земље,
¹⁵ он обликује срце њихово,
    он прониче сва њихова дела.

¹⁶ Не спасава цара војска многобројна,
    силна снага не избавља јунака.
¹⁷ Залудно је у коњу тражити спасење,
    велика сила неће га избавити.
¹⁸ Око је Господње над онима што га се боје,
    над онима који очекују милост његову,
¹⁹ да им душу од смрти избави,
    живот им сачува у време глади.

²⁰ Наша душа чека на Господа;
    он је наша помоћ, штит наш.
²¹ У њему се срце наше радује,
    јер се уздамо у свето име његово.
²² Нека милост твоја буде над нама, Господе,
    јер смо наду своју положили у тебе.

⁴ Тражио сам Господа, и он ми одговори,
    од свих ме је страхова избавио.
⁵ Ведри су они који гледају у њега,
    лице се њихово неће постидети.
⁶ Кад је овај сиромах вапио, Господ га је чуо,
    и од свих га је невоља избавио.
⁷ Анђео Господњи табором окружује
    оне који га се боје; избавља их.

⁸ Искусите и видите да је Господ добар,
    благо човеку што у њему уточиште нађе.
⁹ Бојте се Господа, ви свети његови,
    јер нема оскудице за оне који га се боје.
¹⁰ И млади лавови трпе и гладују,
    али онима што траже Господа,
    њима добра никаквог не мањка.
¹¹ Дођите, о, децо, и чујте ме,
    богобојазности ћу вас поучити.
¹² Који човек воли живот?
    Ко жели да добре дане види?
¹³ Нек се твој језик од зла уздржи,
    нек ти усне не говоре лажи,
¹⁴ зла се клони, а добро чини,
    тражи мир и за њим ти иди.

¹⁵ Очи Господње мотре на праведне,
    и уши његове вапај им чују.
¹⁶ Лице се Господње мршти на зликовце,
    да са земље помен им истреби.

¹⁷ Господ чује кад праведни завапе,
    од свих невоља он их избавља.
¹⁸ Близу је Господ онима са сломљеним срцем,
    он спасава оне са клонулим духом.

¹⁹ Многа зла сналазе праведника,
    али Господ га избавља од свих.
²⁰ Он чува све кости његове,
    ниједна му се неће поломити.

²¹ Зло ће убити опакога,
    а који мрзе праведника биће окривљени.
²² Господ откупљује живот својих слугу;
    неће бити крив нико ко у њему уточиште нађе.

⁴ Нек се постиде и осрамоте
    они који ми о глави раде,
нек се повуку у срамоти
    они што ми зло смишљају.
⁵ Нек буду као плева на ветру,
    тако нек их Анђео Господњи гони,
⁶ нек је таман и клизав пут њихов,
    кад их гони Анђео Господњи.

⁷ Без повода ми разапеше мрежу,
    без разлога ми ископаше јаму.
⁸ Нек их снађе пропаст изненада,
    нек се ухвате у мрежу коју су сакрили,
    нек у њу падну на своју пропаст.
⁹ А моја ће се душа радовати у Господу,
    веселиће се у његовом спасењу.
¹⁰ Све ће моје кости говорити:
    „Ко је као ти, о, Господе?
Ти избављаш сиромаха од моћнијег од њега,
    сиромаха и убогога од онога што га пљачка.“

¹¹ Иступају окрутни сведоци,
    питају ме за оно што не знам.
¹² За добро ми злом плаћају,
    душу моју у беду гурају.
¹³ А кад су они били у болести,
    у кострет сам се због њих облачио,
душу своју постом сам мучио,
    а молитва ми се у крило враћала.
¹⁴ Као за другом или братом,
    шетао сам горе-доле;
као кад се жали за мајком,
    тако сам се у жалости свио.
¹⁵ А кад ја посрнем, они се радују,
    скупљају се против мене бедници,
    они које не знам раздиру ме непрестано.
¹⁶ Као безбожни злобно се ругају,
    и зубима својим шкргућу на мене.

¹⁷ Докле ћеш то гледати, Господе?
    Спаси ме од њихових напада,
    и мој живот од младих лавова.
¹⁸ Хвалићу те у великом збору,
    славићу те међу многим народом.
¹⁹ Не дај да се веселе нада мном
    подмукли моји душмани,
да не намигују очима
    они што ме без разлога мрзе.
²⁰ Они не говоре о миру,
    већ смишљају преваре
    против мирних у земљи.
²¹ Уста своја разјапљују на мене,
    и говоре: „Ево! Ево! Својим смо то очима видели!“

²² Ти видиш то, Господе, не ћути!
    Не удаљуј се, Господе, од мене.
²³ Пробуди се, устани, ради мога права,
    мој спор одбрани, Боже мој, Господе.
²⁴ Оправдај ме, Господе, мој Боже, по праведности својој,
    не дај да се они радују нада мном.
²⁵ Не дај да у срцу они кажу: „Ето, то смо хтели!“
    Да не кажу: „Прогутали смо га!“

²⁶ Нек се постиде и осрамоте
    они што се невољи мојој радују;
нек стид и срам покрије оне,
    који себе уздижу нада мном.
²⁷ Нека кличу и радују се они,
    којима је мило моје оправдање;
нека они говоре стално:
    „Велик је Господ!
    Мио му је напредак слуге његовог.“

²⁸ Језик ће ми причати о праведности твојој,
    поваздан ћу прослављати тебе.

² Јер он ласка себи
    и очима својим не налази своју кривицу да би је мрзео.
³ Злобне су и заводљиве речи његових уста,
    престао је да показује мудрост, да чини добро.
⁴ Он злобу смишља на постељи својој,
    предао се путу неваљалом,
    зла се не одриче.

⁵ О, Господе, милост ти је до небеса,
    а верност ти је до облака.
⁶ Праведност је твоја попут горе Божије,
    а твоја је правда дубина голема.
    Ти, Господе, чуваш и људе и звери.
⁷ Како је скупоцена милост твоја, Боже,
    потомци људи у сенци крила твојих уточиште налазе.
⁸ Сите се изобиљем твога Дома,
    напајаш их реком твојих добара.
⁹ Јер у теби је врело живота,
    у твом светлу ми видимо светло.

¹⁰ Милост своју пружи онима који те познају,
    и праведност своју онима срца честитога.
¹¹ Нога поносита нек ми не прилази,
    рука зликоваца нек ме не протера.
¹² Ено, падоше они који раде злобно,
    срушени су и дићи се неће моћи.

³ У Господа се уздај и чини добро,
    пребивај на земљи и верношћу напасај се.
⁴ Радуј се у Господу
    и даће ти по жељама срца твога.

⁵ Господу препусти пут свој,
    поуздај се у њега и он ће учинити:
⁶ праведност ће твоју попут светла да изведе,
    и правду твоју попут поднева.

⁷ Умири се пред Господом,
    ишчекуј га са стрпљењем;
не жести се на онога што му добро иде на његовом путу,
    на човека који сплиће сплетке.

⁸ Од јарости суздржи се
    и гнева се окани;
не жести се,
    то само зло доноси.
⁹ Јер, зликовце ће истребити,
    а земљу ће наследити они што Господа очекују.

¹⁰ Још само мало,
    и зликовца више неће бити;
помно ћеш да гледаш по његовом месту,
    а њега неће бити.
¹¹ Понизни ће наследити земљу,
    радоваће се због обиља мира.

¹² Зликовац сплеткари против праведника,
    и зубима својим шкргуће на њега.
¹³ А Господ му се смеје,
    јер види да дан његов стиже.

¹⁴ Зликовци су мач исукали,
    лук су свој натегнули;
да оборе сиромаха и убогог,
    да закољу људе праведних путева.
¹⁵ Срце ће им мач пробости,
    њихов лук ће бити сломљен.

¹⁶ Боље је и мало праведниково
    него благо зликоваца многих.
¹⁷ Јер, снага ће зликоваца бити поломљена,
    а праведне Господ потпомаже.

¹⁸ Господу су знани дани беспрекорних,
    наследство њихово остаје довека.
¹⁹ У времену лошем неће се стидети,
    и сити ће бити у данима глади.

²⁰ А зликовци ће пропасти;
    душмани Господњи биће као пашњаци најбољи –
    окончаће, у диму ће окончати.

²¹ Зликовац позајмљује и не враћа,
    а праведник је дарежљив и даје.
²² Јер, они које он благослови,
    наследиће земљу;
а које он прокуне,
    биће истребљени.

²³ Од Господа су човекови кораци,
    и на путу његовом он ужива.
²⁴ Па ако и падне, он одбачен неће бити,
    јер му Господ руку држи.
²⁵ Био сам млад, сада сам стар,
    и нисам видео праведника напуштеног,
    ни његове потомке да просјаче хлеба.
²⁶ Дарежљив је поваздан, позајмљује,
    потомство му је блажено.

²⁷ Од зла се одврати, чини добро
    и живећеш довека.
²⁸ Јер Господ воли правду и своје верне неће напустити,
    довека ће бити сачувани;
    а потомци зликоваца биће истребљени.
²⁹ Праведни ће земљу да наследе,
    пребиваће на њој трајно.

³⁰ Мудрост зборе уста праведнога
    и језик му објављује правду.
³¹ У срцу му је Закон Бога његовога,
    кораци му се не клизају.

³² Зликовац праведника вреба
    и настоји да га убије.
³³ Али његовој га руци Господ препустити неће;
    када му се суди, осудити га неће.

³⁴ Чекај на Господа,
    пута се његовога држи;
да те узвиси, да наследиш земљу
    и гледаш када се зликовци буду истребили.

³⁵ Видео сам зликовца бездушног,
    грана се као домаће стабло зелено.
³⁶ Али прошао је; погледао сам,
    а њега нема;
потражио сам га,
    и нисам га пронашао.

³⁷ Посматрај онога без мане, гледај у честитога;
    јер будућност припада миротворцу.
³⁸ Сви ће преступници бити разорени,
    истребљење је будућност зликоваца.

³⁹ Од Господа је спасење праведних,
    у време невоље он им је тврђава.
⁴⁰ Господ им помаже,
    он их избавља;
од зликоваца избавља их,
    спасава их јер у њему уточиште траже.

⁵ Моје ране смрде, гноје се
    због моје лудости,
⁶ погнуо сам се, сасвим се згурио,
    па поваздан ходам у жалости.
⁷ Јер бедра су моја пуна бола љутог,
    на телу ми здравог места нема.
⁸ Потпуно сам укочен и сломљен,
    урлам јер ми срце стење.

⁹ О, Господе, знана ти је свака жеља моја,
    уздисање моје није ти скривено.
¹⁰ Срце моје силно удара,
    снага ме моја напушта,
    нема више светла у мојим очима.
¹¹ Пријатељи и ближњи моји
    одступају од мене због болести моје,
па и они који су ми род рођени,
    и они од мене стоје далеко.
¹² Они што ми о глави раде,
    они мени замке постављају;
ти што хоће мени да науде,
    такви мени прете уништењем,
па поваздан смишљају подлости.

¹³ А ја сам као глув и не чујем ништа,
    као нем сам који не отвара уста.
¹⁴ Постао сам као човек који не чује,
    и као онај чија уста немају одговор.
¹⁵ Јер на тебе ја чекам, Господе,
    ти одговори, Господе, мој Боже.
¹⁶ Ја рекох: „Не дај да се радују нада мном,
    да ликују нада мном кад ми нога посрне.“

¹⁷ Јер мој пад већ се примакао,
    бол мој стално је преда мном.
¹⁸ Ја признајем своје безакоње,
    забринут сам због свог греха.
¹⁹ А душмани моји пуни су живота,
    моћни су и бројни они што ме неправедно мрзе.
²⁰ Они који узвраћају зло за добро
    оптужују ме што следим добро.

²¹ Не остављај ме, Господе,
    не удаљуј се од мене, Боже мој!
²² Пожури ми у помоћ, Господе, Спаситељу мој!

⁴ „Објави ми, Господе, мој свршетак
    и колика је дужина мојих дана,
    да бих знао како сам пролазан.
⁵ Ето, дао си ми дане не дуже од педља,
    и век је мој као ништа пред тобом;
сваки човек, наизглед сигуран,
    тек је дашак. Села

⁶ Баш као сенка човек пролази;
    узалуд се кида и скупља богатство,
    а не зна ко ће га побрати.

⁷ Чему сада да се надам, Господе?
    Моја нада је у теби.
⁸ Избави ме од свих мојих преступа,
    не дај да будем на подсмех безумнику.
⁹ Ја сам нем, не отварам уста,
    јер ти си то са̂м учинио.
¹⁰ Уклони свој бич од мене,
    изгибох од силине руке твоје!
¹¹ Кад опоменама караш човека због греха,
    као мољац растачеш што му је најдраже;
    да, сваки човек је тек дашак. Села

¹² Послушај, Господе, моју молитву и чуј мој вапај,
    не оглуши се о моје сузе,
    јер као дошљак код тебе пребивам, као сви преци моји.
¹³ Одврати свој поглед од мене, да одахнем,
    пре него што одем и не буде ме више.“

⁴ Благо човеку који се узда у Господа,
    а не окреће се охолима,
    или онима што иду за преваром.
⁵ Многа си своја чудеса учинио за нас, Господе, Боже мој,
    и науми су твоји за нас неизбројиви.
А ја ћу јављати, говорити о њима,
    којима нема броја.

⁶ Жртве и приносе ниси пожелео,
    али си ми зато уши отворио.
У жртвама свеспалницама
    и жртвама за грех ниси уживао.
⁷ Тада рекох: „Ево, долазим,
    јер је тако написано за мене у свитку.
⁸ Желим да извршим вољу твоју, Боже мој;
    Закон је твој у мом срцу.“

⁹ Објављујем праведност у великом збору,
    устима својим то не браним, Господе,
    и ти то знаш.
¹⁰ Праведност твоју не кријем у срцу,
    већ говорим о верности и спасењу твоме,
не скривам милост и истину твоју од великог збора.

¹¹ Господе, не ускраћуј ми милосрђе твоје;
    нека ме милост и верност твоја штите довека.
¹² Јер окружише ме невоље небројене,
    безакоња ме моја сустигоше, видети не могу.
Бројни су као коса на мојој глави,
    па ме срце моје издаје.
¹³ Нека ти је мило, Господе, да ме избавиш!
    У помоћ ми пожури, Господе!

¹⁴ Нека се постиде заједно, нека се осрамоте
    они што ми о глави раде да је смакну;
нека се повуку у срамоти, нека буду понижени
    ти што им је мила невоља моја.
¹⁵ Нека се запање над срамотом својом,
    ти што ми довикују: „Аха! Аха!“
¹⁶ Нек ликују и нек се радују у теби
    сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
    „Велик је Господ!“

¹⁷ А ја сам сиромах и убог,
    нека Господ мисли на мене.
Ти си ми помоћник и избавитељ.
    О, мој Боже, не оклевај!

⁴ Рекох: „Господе, смилуј ми се,
    исцели ми душу, јер сам ти згрешио.“
⁵ Непријатељи злурадо говоре о мени:
    „Када ће умрети? Када ће му се име затрти?“
⁶ Кад ми ко у посету дође, говори којешта,
    а у срцу скупља пакост;
    кад изађе онда јавно каже.

⁷ Заједно против мене шапућу сви што ме мрзе,
    несрећу ми предвиђају:
⁸ „Кобна га је болест ударила;
    легао је и дићи се више неће.“
⁹ Па и ближњи мој коме сам веровао,
    онај који са мном једе, окрену се против мене.

¹⁰ А ти, Господе, смилуј ми се,
    подигни ме, да им вратим мило за драго.
¹¹ По овоме знам да сам ти угодан,
    јер мој непријатељ не ликује нада мном.
¹² У моме ме поштењу подржи,
    пред своје ме лице постави довека.

¹³ Благословен да је Господ, Бог Израиљев,
    од века и до века. Амин. Амин.

⁵ Што си ми клонула, душо моја,
    и што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
    Спаситеља мог, Бога мог.

⁶ Клонула је душа у мени,
    зато те спомињем из краја јорданског,
    и с Ермона, на гори Мисару.
⁷ Дубина дубину дозива хуком слапова твојих,
    све бујице и таласи твоји пређоше преко мене.

⁸ Дању Господ шаље своју милост,
    а ноћу је песма његова са мном –
    молитва Богу живота мог.

⁹ Рећи ћу Богу: „Стено моја, зашто си ме заборавио?
    Зашто жалим под тлаком непријатеља свог?“
¹⁰ Кости ми се ломе од ругања душмана мојих,
    док ми поваздан говоре: „Где ти је Бог твој?“

¹¹ Што си ми клонула, душо моја,
    што уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
    Спаситеља и Бога свог.
43 Досуди ми правду, Боже,
    одбрани мој спор од безбожног света,
    избави ме од човека подлог и неправедног.
² Јер ти си Бог мој, тврђава моја.
    Зашто си ме одбацио?
Зашто идем около у жалости
    под тлаком непријатеља мога?
³ Пошаљи светлост и истину твоју да ме воде,
    да ме доведу на свету гору твоју,
    и до места где ти пребиваш.
⁴ Приступићу тада к жртвенику Божијем,
    к Богу радости и ужитка свог;
    да те харфом хвалим, Боже, Боже мој.

⁵ Зашто си ми клонула, душо моја,
    зашто уздишеш у мени?
Богу се надај, јер опет ћу га славити,
    Спаситеља и Бога свог.

⁴ Ти си мој цар, Боже!
    Нареди, и Јаков ће бити спасен.
⁵ С тобом пробадамо душмане своје,
    у име твоје газимо непријатеље своје.
⁶ Јер ја се не уздам у лук свој,
    мач мој мене не спасава.
⁷ Јер ти нас избави од наших душмана,
    ти осрамоти наше мрзитеље.
⁸ Богом смо се хвалили поваздан,
    име твоје славили поваздан.

⁹ Но, ти си нас одбацио и понизио,
    и не идеш у бој с војском нашом.
¹⁰ Чиниш да се повлачимо пред душманином,
    да нас пљачкају наши мрзитељи.
¹¹ Изручио си нас као овце за клање,
    расејао нас међу народе.
¹² Продао си свој народ у бесцење,
    а од продаје се ниси обогатио.

¹³ Учинио си нас руглом нашим суседима,
    на подсмех смо и ругање онима око нас.
¹⁴ Учинио си нас ругалицом међу народима,
    машу главом народи над нама.
¹⁵ Срамота је моја стално преда мном,
    стид ми је лице покрио
¹⁶ од гласа ругача и подсмевача,
    пред душманином, осветником.

¹⁷ Све нас то снађе, ал’ нисмо те заборавили,
    а ни савез твој нисмо изневерили.
¹⁸ Срце нам се није одвратило,
    нити су нам стопе с твог пута скренуле,
¹⁹ кад си нас разбио у крају шакалском,
    и у смртну нас таму завио.

²⁰ Ако заборавимо име Бога нашега,
    и раширимо руке према туђем богу,
²¹ неће ли Бог то открити,
    кад познаје тајне срца?
²² Јер због тебе нас убијају свагда,
    сматрају нас овцама за клање.

²³ Пробуди се, зашто спаваш, Господе?
    Устани, не одбацуј нас довека!
²⁴ Зашто кријеш своје лице?
    Зашто заборављаш муку и потлаченост нашу?

²⁵ Јер душа наша лежи у прашини,
    стомак нам се прилепио уз земљу.
²⁶ Устани, помози нам,
    откупи нас због милости своје!

² Ти си лепши од свих потомака људи,
    с твојих уста милост се прелива,
    јер Бог те је благословио довека.

³ Уз бок припаши мач свој, јуначе,
    у сјају и величанству своме.
⁴ Изјаши победнички у величанству своме,
    за истину, кроткост и праведност;
    нек десница твоја страшна дела покаже.
⁵ Нек стреле твоје зашиљене
    пробију срце царевих душмана,
    и народи нек падају под ноге твоје.
⁶ Твој је престо, Боже, у веке векова!
    Жезло је правде жезло твога царства.
⁷ Волиш правду, а мрзиш неправду.
    Зато те је Бог, твој Бог,
помазао уљем радости,
    више него твоје другове;
⁸ Сва ти одећа мирише на смирну, алоју и касију,
    из дворова од слоноваче харфом те веселе.
⁹ Ћерке царске твоје су дворкиње,
    с десна ти царица стоји у офирском злату.

¹⁰ Послушај, ћерко, погледај, добро слушај,
    заборави народ свој и дом оца свог.
¹¹ Кад цар пожели лепоту твоју,
    поклони му се, јер он је господар твој.
¹² Ћерка тирска доћи ће ти с даром,
    богати људи тражиће твоју наклоност.
¹³ Сва славна, ћерка царева чека у соби,
    у хаљини златом извезеној,
¹⁴ да је украшену доведу пред цара,
    Девице је прате, другарице њене,
    да и њих доведу пред тебе.